петак, 22.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:30
ИНТЕРВЈУ: ИВАН БЕКЈАРЕВ

За Академију су ме припремили Оливера и Раде Марковић

Аутор: Славко Трошељнедеља, 14.02.2016. у 22:05
Глумац и педагог говори о награди „Ћуран” за животно дело, Ступици и статусу „Бојанове бебе”, Зорану Радмиловићу, Сергеју Трифуновићу, улогама Вујковића и Курчубића, режирању и фудбалу (Фото З. Анастасијевић)

Позоришни, ТВ и филмски глумац Иван Бекјарев добитник је „Златног ћурана” за животно дело. Ово је највише признање 45. позоришног фестивала најбољих комедиографских остварења Србије на „Данима комедије” у Јагодини, који ће бити одржани од 20. до 27. марта.

Рођен je 6. априла 1946. у Београду где је и завршио Факултет драмских уметности. Бави се и педагошким радом. Професор глуме је на више академија уметности. Његови глумци су Милан Калинић, Ива Штрљић, Александра Белмезовић, Марко Гверо, Саша Јоксимовић, Маријана Мићић, Дејан Тончић...

У браку са Милком, правницом, има сина Вању стручњака за менаџмент. Почасни je члан СД Црвена звезда, члан је управе и фудбалске и кошаркашке екипе.

Шта вам доноси овај „Златни ћуран”?

Мени је „Ћуран” најзначајнија награда из једноставног разлога што је моја прва награда, коју сам добио као професионални глумац, била „Златни ћуран”. То је било давне 1976. године. Потом сам другог „Ћурана” добио 1993. и ево сад добијам трећег „Ћурана” за животно дело и он ми је најзначајнији. Тиме сам оправдао свој став од почетка каријере кад сам рекао: „Није ми важно да постигнем неки тренутни успех, већ ми је важно да као глумац трајем”. Овај ћуран је баш то доказао, јер везао ми је пуних 40 година глумачке каријере.

Ко вас је и кад увео на сцену...

Стицајем околности за Академију су ме припремили Оливера и Раде Марковић, тада моје комшије. Они су ми били први учитељи, а други је био Мића Томић. Потом ме је Оливера чула, пред пријемни испит, па је све променила и ја сам у првом покушају примљен на Факултет драмских уметности.

... а ко и кад на подијум позоришта?

Мене и моје колеге, из исте генерације у Југословенско драмско позориште увео је чувени Бојан Ступица који је тиме направио историјски потез да 20 младих глумаца уведе на сцену овог позоришта. Било је то у периоду од 1967. до 1968. године. У тој групи „Бојанових беба” били су оба Ђурића, Душан и Слободан, нажалост покојни, па Гојко Шантић, Светлана Бојковић, Ђурђија Цветић, Лане Гутовић, Јосиф Татић...

Шта вам је све дало ЈДП?

Дало нам је и углед и реноме, јер то позориште је у том периоду било једно од најбољих на свету. А нама је то била још једна школа глуме, јер смо радили са редитељима какви су били Мата Милошевић и Мирослав Беловић, а ту су били и искусни глумци Мира Ступица, Виктор Старчић, Миливоје Живановић, Љубиша Јовановић, Милан Ајваз, Бранко Плеша, Стево Жигон, Ирена Колесар, Љиљана Крстић, Рахела Ферари... Укључени смо у златну екипу овог позоришта.

Ко вам је посебан од млађих колега?

Сергеј Трифуновић, Драган Мићановић, Војин Ћетковић, Љубомир Бандовић...  

Шта мислите о борби Сергеја Трифуновића за глумачке хонораре?

Сергеј се бори за наш новац који би све телевизије требало да нам плате за емитовање реприза. И то је више него исправан став, али људи у телевизијама спутавају нас низом бирократских препрека, а и тужилаштва не решавају ни један спор у прихватљивом року.  

Кад је глума рад, а кад забава?

Глума је увек рад. Забава најмање. Истина, са стране гледано, то је занимљив посао. И то јесте занимљиво, али без много рада ништа не може да се уради. Знам многе младе талентоване глумце који нису успели јер нису хтели да раде. И исто тако знам оне који нису баш били талентовани, али су упорним радом постигли много.

Зоран Радмиловић је поштовао импровизацију, а ви?

Глумац који има смисла за импровизацију за мене је добро дошао. Јер има додатну способност. За импровизацију је потребно да глумац има добар рефлекс и да је духовит. Изузетно ценим глумце који имају ту способност. Али, импровизација се понекад догађа и кад се деси нешто непредвиђено. Тако се догодило да чувени глумац Миливоје Живановић, да би остао у Шекспировом стиху, а заборавио је део текста, премостио то са „Ла ла ла, Ла ла ла...” И то тешко да је ко приметио.

Коју прекретницу заувек памтите?

Мислим да ми је једна од телевизијских улога донела највећи углед и преокренула каријеру јер од тада ме цене и они који ме не воле. То је улога управника логора Вујковића у ТВ серији „Бањица”, а одмах после тога дошао је „Бољи живот” и улога Курчубића. Значи прво драмска, па комична улога... А после тога сам имао „скок” у педагогију, као професор глуме, што ми је био одличан потез.

Сад сте у пензији, а и даље радите. Зашто?

Моја фудбалска привилегија нема цену
Шта вам је донео рад у фудбалу?Ништа материјално, али ми је донео много задовољства. Бављењем спортом имао сам привилегију по којој нема нашег врхунског спортисте да га лично не познајем, поготово ако је из Црвене звезде и свих београдских клубова, па и шире. Ова моја привилегија нема цену. 

Радим више него икад. И као професор, и као глумац, па и као редитељ. Јер, ја сам несрећан ако не радим. Ево сад завршавам режију „Сумњивог лица”. Премијера ће бити 26. марта у Центру „Сава”, а преговарам за још неке режије у више позоришта. У „Сумњивом лицу” и играм улогу Жике. Све то што чиним оправдавам ставом „Гори је умор од нерада”. Е, мене тај умор никад неће стићи.

Да ли је глума, као сликарство, више мушка уметност?

Женама је све у животу много теже. Јер, хтели ми то да признамо или не, оне имају много више обавеза у нормалним токовима живота породице, па још ако су глумице... Признајем да су наше глумице хероји таквог живота. Оне све то некако одраде, а истовремено сачувају породицу.

Колико на сцени помажете другима?

Позориште је колективан чин. Ми смо принуђени да помажемо једни другима чак и кад се не волимо. Имам низ примера да двојица глумаца не говоре, а у току представе се узајамно помажу. Један заборави текст, а други му помаже јер представа мора да тече. Публика не сме дa примети грешку, а грешке се догађају.


Коментари1
226a6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Srba, Velika Britanija
Legenda! Najbolji muski glas u istoriji snimanih medija.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спектар /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља