уторак, 19.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 09:10
У СУСРЕТ ОБНОВИ УЛИЦЕ КНЕЗА МИЛОША

Топчидерски друм стиже у будућност

Преуређење београдске саобраћајне артерије требало би да почне половином 2017. године. – Испод улице, на делу од Немањине до Вишеградске биће изграђена гаража са 427 места. – Градске власти желе да врате пешаке на некадашње шеталиште
Аутор: Дејан Алексић – Далиборка Мучибабићнедеља, 14.02.2016. у 20:05
Фото Д. Јевремовић, Фотоархива Александра Диклића

Густи дрвореди, пространи тротоари, бициклистичка стаза, шест коловозних трака, разделно острво са зеленилом – овако ће од лета 2018. године изгледати једна од најважнијих београдских саобраћајних артерија, Улица кнеза Милоша. Препознатљив по културно-историјским споменицима и здањима највиших државних установа, потес од Мостарске петље до Булевара краља Александра деценијама је синоним за саобраћајне гужве и паркирање без реда.

Подаци из садашње њене „личне карте” већ у првој половини 2017. на странице историје послаће грађевинске машине које ће је окупирати у делу између Немањине и Вишеградске. Ту ће испод земље бити изграђена гаража са по два улаза и излаза. Они ће бити готово неприметни јер ће их „обмотати” стаклене декоративне конструкције.

Ако се обистине све најаве, Београд ће добити модеран булевар који неће заостајати за Пасео де Грасијом у Барселони, авенијом по узору на коју ће се радити

Подземна гаража површине 12.100 квадрата, према идејном решењу „Паркинг сервиса”, имаће 427 паркинг места. То је двоструко више него што их је сада над земљом. Половина њих требало би да буде намењена станарима и то по повлашћеним ценама, а 20 ће бити резервисано за особе са инвалидитетом. Тиме ће се решити и вишедеценијски проблем житеља ове централне престоничке улице која није зонирана.

– Грађевинску дозволу очекујемо у августу. Улица сада има пет коловозних трака, а додавањем још једне саобраћајница ће постати знатно проточнија. Испод улице требало би да се уради и колектор. То ће бити „соба” за све инсталације. Када се деси квар, мајстори неће морати да буше асфалт, него ће улазити директно у ту собу” и одатле ће радити – објашњава Андрија Чупковић, директор „Паркинг сервиса”.

Ових дана требало би да стигне и сагласност војске неопходна јер се у Улици кнеза Милоша налазе најзначајније државне институције.

Ако се обистине све најаве, Београд ће добити модеран булевар који неће заостајати за Пасео де Грасијом у Барселони, авенијом по узору на коју ће се радити.

– Улицом кнеза Милоша с краја 19. века шетали су Београђани, о чему сведоче старе фотографије. Да бисмо пешаке вратили у ову улицу, уместо уских, закрчених тротоара, када радови буду завршени, поново ћемо добити простране јавне површине. Имаћемо и бициклистичку стазу која ће повезивати центар града са Прокопом – најављује Милутин Фолић, главни градски урбаниста.

 

Ниче и немачка амбасада

 

Када 2018. године грађани буду тестирали обновљену Улицу кнеза Милоша, моћи ће да дају свој суд и о изгледу нове немачке амбасаде чија ће градња, како је најављено, бити завршена исте године. До тада би требало да буде позната и судбина оштећених зграда Генералштаба у НАТО бомбардовању, име новог власника бивше америчке амбасаде, а можда ће се појавити и први објекти на месту тог комплекса, као и тржни центар на дну улице уместо рушевина бившег савезног МУП-а. Годинама се говори да ће уместо свих тих објеката наше и страних држава изнићи хотели, стамбени и пословни простор, али багери су се „уселили” једино на градилиште немачке амбасаде. Тешка механизација, додуше, бруји и на згради А Генералштаба где се руши 5.000 квадрата. Да на месту комплекса архитекте Николе Добровића, споменика културе, гради хотел био је пре три године заинтересован шеик Мухамед бин Зајед. Истим поводом 2013. дошли су и изасланици Доналда Трампа, америчког богаташа, за које је локација Генералштаба била само једна од потенцијалних „мета” у коју би „закуцали” ексклузивни хотел. „Ексцелзиор” ће, све су прилике, засад остати једино хотелско здање на некадашњем Топчидерском друму. Јер ни од намере амбасаде Гвинеје да зграду у Кнеза Милоша 66, коју су напустили пре двадесетак година, дограде и претворе у хотел још нема видљивих помака.

 

Корзо краљице Наталије

 

Да, добро је запазио градски архитекта. Улица кнеза Милоша не само да је била шеталиште, већ и главни корзо престонице Србије крајем 19. и почетком 20 века.

Он се од кафане „Лондон” спуштао ка Топчидеру, наводи Александар Диклић у књизи „Београд вечити град”. Скроман по уређењу и понуди, „Лондон” је био познат као „јавна адвокатска канцеларија” јер су његови најчешћи гости били адвокати. Они су, како Диклић указује у свом „сентименталном путовању Београдом”, за новац на лицу места писали жалбе. Локација за кафану није случајно одабрана јер је у њеној близини, на углу данашњих улица Кнеза Милоша и Краљице Наталије, био дом тадашње Народне скупштине, као и разна министарства и надлештва.

Доњи део улице красиле су раскошне куће са пространим цветним баштама. Али, у њој је била смештена и Војна академија.

– Ту су шетале младе Београђанке у пратњи гувернанти или старијих рођака. Девојке су посматрале униформисане питомце који су парадирали – истиче Диклић.

Овом улицом шетала је и краљица Наталија. Када је уведен трамвајски саобраћај, шеталиште је губило значај. Трамвајске шине водиле су Београђане до Топчидера па је линија постала прва излетничка у престоници. Фијакер је трамвајем, указује Диклић, заменила и краљица Наталија па се и она туда возила са сином Сашом, последњим краљем Србије из династије Обреновић. 

Ова улица је и калеидоскоп историје Београда.

– Њоме су 1868. године пролетеле кочије са кнезом Михаилом, смртно рањеним у Топчидеру – каже Диклић.

На углу са данашњом Масариковом 1921. године одиграо се и један од неколико покушаја атентата на краља Александра Првог Карађорђевића. Комуниста Спасоје Стевић бацио је бомбу на краљеве кочије у којима је био и Никола Пашић, премијер Краљевине СХС. Краљ је остао неповређен јер је бомба уместо кочије погодила телеграфску жицу и повредила неколико пролазника.

Ова улица неми је сведок и дешавања од 27. марта 1941, али и присуства нациста, на шта је не тако давно подсетила и фасада Министарства спољних послова. Године 1998. приликом њеног чишћења испод слојева смога појавила су се обележја Вермахта, велика латинична слова В.

Најсвежија, враћају нас у 1999. годину када су ожиљке на нека од најзначајнијих здања у њој нанели НАТО пројектили.

 

Мешавина стилова

 

Улица кнеза Милоша је и својеврсна слика Београда у малом. Јер ко год прође потесом од Мостарске петље до Булевара краља Александра и пажљиво осмотри објекте који је красе уочава мешавину архитектонских стилова и епоха. Хотел „Ексцелзиор”, Музичка школа „Станковић”, некадашњи савезни МУП, хрватска или бивша америчка амбасада немају готово ништа заједничко, али све оне чине душу Улице кнеза Милоша. Нека од најзначајнијих здања настала су између два светска рата и повезује их исто име – Николај Краснов. Овај руски емигрант пројектовао је не само здање данашње зграде Владе Србије, већ и зграду Министарства спољних послова. Аутор је и пројекта за доградњу и преобликовање зграде у којој се данас налази Министарство финансија.

 

Биографија

 

Простире се на територији Савског венца, Старог града и Врачара

1872. добила име Кнеза Милоша

1.870 метара дуга

18,75 метара широк коловоз

32 метра укупна ширина

*подаци Дирекције за путеве

 

Занимљивости:

 

Укршта се са још три саобраћајнице са именима Обреновића – Краљице Наталије, Краља Милана и Краља Александра

 

Име чланова династије Обреновић носи некадашње и данашње главно градско шеталиште Кнез Михаилова улица

 

Прве обрисе добила je у време кнеза Милоша (тада још позната као Топчидерски друм, а не као улица). Тај друм био је веома значајан јер је град повезивао са кнежевим двором (конаком) у Топчидеру

У горњем делу Финансијског парка подигнут је споменик овом српском владару  

На углу Кнеза Милоша и Немањине требало би да буду споменик Стефану Немањи и спoмeн-кoмплeкс „Српски срeдњи вeк”


Коментари6
1615e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Miloš
Бициклистичка стаза? Рекреативци сигурно неће возити том стрмом улицом, а озбиљнији бициклисти ће вероватно једва чекати да 15 пута стану на разним семафорима и да се гурају са пешацима.
Milica
KM ulica je strma samo u jednom delu. Od mostarske petlje do Nemanjine je OK. Jeste, ima semafora, ali kao sto biciklisti u EU gradovima koriste bajs kao prevozno sredstvo, a ne samo za rekreaciju, moraju da podlezu istim saobracajnim pravilima. Takodje, biciklisticke staze u gradu su obicno odvojene od trotoara za pesake. Mislim da je dobra ideja da se uvedu i u KM ulici, a kako ce ovi veliki strucnjaci iz gradske vlasti to izvesti ostaje da vidimo...
Препоручујем 5
Quod scripsi scripsi
Ако реконструкција буде рађена онако систематски и организовано као што је рађена у Војводе Степе, онда моје саучешће суграђанима из Милоша Великог и околних улица.
мошу-Груја
Прво канализација и здрава и чиста вода за становнике, потом болнице и домови здравља (Беж. коса), а потом, браћо, дижите споменике и спомен комплексе. Нема пара? А како нам се вишеструки милионери хвале да ће да подићи ултра-екстра молове (или нам прете, како ко разуме - одакле њима први милиони динара, па марака, па еура, ... па прва стотина милиона? ИЗ УТАЈЕ ПОРЕЗА! Из махинација, из злоупотреба владаоца. Суверен - владалац је НАРОД.
prvo sa pocetka
Onda obnovite kafanu London, a ne da bude jos jedna nakazna Idea.
S. Djordjevic
Niko nije protiv toga da se unapredi kvalitet Beogradskih ulica i setalista ali sve se svodi oko centralnog dela Beograda. Da li nasi gradski celnici razmisljaju o nasim periferijama Zeleznik,Zarkovo,Bele Vode, Sremcica itd kako poboljsati kvalitet zivota tim ljudima...Ako upste dozive!!!
Препоручујем 4

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља