уторак, 15.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 15:33

​Део имовине Јевреја остаће у српским ризницама културе

Према закону који је у петак изгласала Народна скупштина, јеврејској заједници биће враћена имовина жртава холокауста који немају наследнике, али не и вредни уметнички предмети који су део музејских збирки и фондова библиотека
Аутор: Јелена Чалијапонедељак, 15.02.2016. у 22:05
Геца Кон (Фотодокументација „Политике”)

Закон о отклањању последица одузимања имовине жртвама холокауста које немају живих законских наследника усвојен је у петак у Скупштини Србије. Неколико дана раније, судија Елен Хелер, која је предводила делегацију Светске јеврејске организације за реституцију (WЈРО), подсетила је приликом посете нашој земљи да је, од 46 европских земаља потписница Терезинске декларације из 2009, једино Србија донела овакав закон. Ова декларација није обавезујућег карактера, али подстиче земље да реше питање јеврејске имовине одузете током Другог светског рата и даје основна упутства и смернице како би оно могло бити регулисано.

Наша земља има већ два закона о враћању имовине – један који регулише реституцију црквама и верским заједницама и други, који се односи на такозвану општу реституцију. Сличне законе има и већина европских земаља које су прошле кроз процес национализације и конфискације. У петак усвојен закон, како је образложено и у његовим одредбама, представља израз саосећања и разумевања за велико страдање Јевреја током Другог светског рата на територији наше земље, која је у то време била под окупацијом.

Имовина одузета током холокауста, прво уредбама немачких окупаторских власти, али и уредбама које је доносила квислиншка влада Милана Недића, враћа се јеврејским општинама као израз солидарности. Закон се односи на период од 6. априла 1941. до 9. маја 1945. године. Период у којем је српски народ доживео велика страдања, али и када је српска престоница Београд, прва од свих главних градова Европе, понела језиви нацистички назив „Judenfrеi” – очишћен од Јевреја. У тим мрачним годинама, у логорима смрти, на ратиштима и стратиштима, страдале су читаве јеврејске породице, па и читаве заједнице.

Више од 80 одсто јеврејске популације страдало је у холокаусту. У Шапцу, на пример, више не постоји јеврејска заједница. А баш тај град одабрао је као своје место становања пољски Јеврејин лекар Аврам Винавер (1862–1915). Он је донео први рендген-апарат у Србију, као што је и потомак чувене београдске породице Були, Хуго (1875, Београд – 1942, Сајмиште), у нашу земљу донео прву фудбалску лопту и тако стао на сам почетак историје рађања „фудбалске нације”. Аврам Винавер преминуо је у Првом светском рату као резервни санитетски мајор, а наредио је да га сахране у заједничкој кречани, са осталим саборцима. Из мале, али врло активне шабачке јеврејске заједнице потичу и два писца које данас стављамо у сам врх српске књижевности: Станислав Винавер (1891–1955), син доктора Аврама, који је као и отац био у редовима српске војске у Првом светском рату, и Оскар Давичо (1909–1989), рођени Шапчанин. Према попису из 1940. године, у Шапцу су живела 83 Јеврејина. На оном из 1961. године, више нема ниједног.

У Народној библиотеци Србије остаје и 796 књига чувеног издавача Геце Кона (1873–1941), чија је читава породица страдала у холокаусту

После усвајања Закона о отклањању последица одузимања имовине жртвама холокауста које немају живих законских наследника, јеврејске општине на чијим се територијама налази ова имовина имају три године за прикупљање документације и подношење захтева Агенцији за реституцију. Спискови имовине, дакле, тек треба да почну да пристижу, али оно што се засигурно зна јесте да уметнички предмети, од којих се за неке зна да су данас део колекције Народног музеја, на пример, неће бити предмет повраћаја. Њихово враћање јеврејској заједници, али пре тога и прецизан попис, затражила је, између осталог, и Светска јеврејска организација за реституцију. Ипак, став владе, као и Агенције за реституцију, јесте да ти предмети остану у националним институцијама културе. Тако ће се вредна уметничка колекција Ериха Шломовића (1915–1942), у којој се налазе дела Пикаса, Реноара, Матиса, и даље чувати у Народном музеју. Као што до даљег у Народној библиотеци Србије остаје и 796 књига чувеног издавача Геце Кона (1873–1941), чија је читава породица страдала у холокаусту. У Врњачкој Бањи, где су се склонили, ухапшени су и одатле одведени у логор Сајмиште. Гецина супруга, ћерке, унучад и зет Фрањо Бах убијени су у Јабуци код Панчева, док је његова судбина остала неразјашњена. Нагађа се да ли је одведен на непознату локацију и стрељан или је у мукама умро у затвору у Грацу. Како год било, и он је поделио страшну судбину своје породице. Књиге издавачке куће Геце Кона конфисковане су и пренете у Националну библиотеку Аустрије, а одатле у друге библиотеке у Берлину, Минхену, Лајпцигу... Враћених 796 књига, које су 2011. године стигле из Лајпцига у нашу националну библиотеку, само су мали део онога што је изнесено из окупиране Србије.

Ерих Шломовић у смрт је отишао из логора Сајмиште, као и његов отац и брат, и није имао потомака. Држава Србија већ је водила парнице с наследницима који су тражили да им припадну дела из колекције Шломовић, а у процесу у којем су потражиоци били израелски држављани Анат Пијаменте и Јарон Блох пресуђено је у корист државе. Тадашња директорка Народног музеја Татјана Цвјетићанин својевремено је за „Политику” објаснила да не постоји никакав уговор између дародавца и Народног музеја, али постоји писмо које је оставио др Иван Рибар, у којем се потврђује жеља Ериха Шломовића и намера његове мајке да се дела оставе Народном музеју.

Синагога Бет Израел (Фото Ел мундо сефарад)
Београдске синагоге Пет синагога које су постојале у Београду уочи Другог светског рата, иако су претрпеле оштећења, ипак су највећим делом очуване сачекале ослобођење 1945. године. Стара сефардска синагога, Ел кал вјеж, која се налазила у данашњој Улици Високог Стевана на доњем Дорћолу, срушена је непосредно по завршетку рата, 1945. године, по наредби нових власти и на њеном месту данас се налази бетонирано кошаркашко игралиште. Синагога Бет Израел, за коју је камен темељац поставио краљ Петар Први Карађорђевић 1907. године, остала је само на фотографијама, које приказују необичну и веома лепу зграду, једину у Београду грађену у маварском стилу. Оштећена је за време шестоаприлског бомбардовања 1941. године, а део је страдао и у пожару 1944, приликом повлачења Немаца. Срушена је 1949. године, после доношења решења о експропријацији, и на њеном месту данас се налази „Галерија фресака”. Срушена је и земунска сефардска синагога, која се налазила у данашњој Дубровачкој улици, а која је оштећења претрпела у савезничком бомбардовању 1944. године. Друга земунска синагога, ашкенаска, 1962. године прешла је у општинско власништво и од тада је била прво дискотека, а данас је ресторан. Ова синагога је предмет реституције. Једина активна јеврејска богомоља данас је синагога Сукат шалом, у Улици Маршала Бирјузова, која је свечано освећена 1926. године.

 


Коментари18
a9ccf
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Bgd na vezi
Da ne bude zabune Oskar Davico je izabrao da posle rata zivi u Beogradu i on i njegova porodica su imali sve pogodnosti koje su se mogle dobiti za vreme komunista; Na svu srecu nisu bili zrtve stradanja; e sad kako je bilo njegovim kolegama pesnicima i knjizevnicima u vreme tog istog komunizma ostaje misterija. Razumem da drzava vrati nekretnine, ali novcano obestecenje ovakva Srbija razorena ratovima i nizom nevolja ne moze da ispuni a da time ne ugrozi svoje vec ugrozene gradjane; Jevrejska zajednica odlicno zna da je srpski narod procentualno medju prvih deset naroda po stradanju u drugom ratu i da je posle toga bio izlozen stradanjima u ratovima devedesetih. To je trebalo uzeti u obzir. Ovo je kompleksna tema, skupstina je pozurila sa zakonom.
Протовестијар
Када се спомиње логор Старо сајмиште у контексту страдања свих људи, не само Јевреја, мора се имати у виду чињеница да је и Земун и Старо сајмиште у том тренутку припадало НДХ, и да је она управљала логором а не Недићева влада. Такође, тај логор је становницима Србије попуњавала немачка окупациона војна власт а не Недићева влада. Значи, када говоримо о страдањима на Старом сајмишти, говоримо о злочинима које су починиле хрватске власти над људима које су им из Србије допремили припадници немачког Вермахта! Енде! Ферштен!?
Beogradjanin Schwabenländle
@ Јованка Вождовчанка, и за остале који можда нису знали, спомињете удружења Јевреја у Америци ? Постоји једно Jewish National Congress, који је свесрдно помагао све српске непријатеље у рату у бившој Југославији, морално, новчано. Нарочито је пикантно када се зна да у рецимо Хрватској ниједан Јеврејин није остао жив, сем ако није побегао у шуму. Овим чином, као и увек ова садашња влада жели само да се неком додвори, вероватно преговара са том странком управо о неком новом кредиту. Наша влада је противнародна, за њу је земља само нешто што се може добро уновчити, традиција, морал, непознато. Уколико им је стварно стало да нешто учине изабрали су најгори могући пут, неморалан и криминалан. Враћање имовине може да се учини само на заједничком плану, свима, или НИКОМЕ. Ово је најгора влада у Европи.
svetlana
Autorka ovog teksta uporno forsira stradanje jednog naroda u Srbiji i kroz svoja izlaganja u tekstu stiče se utisak kao da je Srbija i srpska vlada okupirala Jevreje i izvršila konfiskaciju njihove imovine. Nigde se ne navodi da je to uradio Nedić i njega vlada jer, da postoje dokazi već bi oni bili objavljeni u Politici. Nego se kroz ovakve tekstove iznose neke stvari gde jevrejske zajednice bez ikakvih osnova optužuju Srbiju za konfiskaciju imovine doredjeni porodica jevrejski. Toliki intervalski pritisci u Srbiji prikazivanjem stradanja Jevreja u drugom sv. ratu, stiče se utisak da su više Jevreji stradali u Srbiji nego sami Srbi. Nešli su nekog krivca za ostvarivanje svojih ciljeva i uvrstili Nedića bez ikakvih dokaza, za ostvarenje svojih ciljeva.
Косингас
При томе свој текст жели да илуструје сликом чувеног књижара Геце Кона, а баш нам његова судбина најбоље разјашњава ко је одговоран за страдање Јевреја у Србији! Дакле, Немцима је Геца Кон био познат још од 1916. када је у публикацији "Ратник" величао српске победе над Аустроугарима, због чега га ови осуђују на 3 године затвора, затварају му књижару и спаљују све књиге. Краљевска Влада је молила Гецу Кона да њеним авионом изађе из Србије док још може. Он је то одбио и после бомбардовања Београда са породицом прешао у Врњачку Бању. Немци су их све похапсили и породицу му побили у Јабуци код Панчава, а њега су депортовали у Грац где је после дуго мучења зверски убијен. Наравно, нису пропустили прилику да, по свом опробаном рецепту, после скоро 3 деценије још једном спале све Гецине књиге! Нити га је Недић ухапсио, нити му је побио породицу, нити га је у Грацу мучио и после тога погубио! Откуд толика жеља да се Србима припишу нацистичка зверства!!??
Препоручујем 3
Пажљиви читалац
Изгледа да анти анти-семитизам филтер код наших читалаца и администратора сајта не ради баш. Зато ће новац који ће наша јеврејска заједница добити за образовање целог нашег народа о Холокаусту добро доћи. А што се уметничких дела тиче, то је само наставак комунистичке послератне пљачке, нарочито кад је у питању збирка Ериха Шломовића. Они који прате, знају о чему се ради и то неће проћи тек тако. Надам се да неко прати и оставштину Геце Кона, јер држави то не сме припасти без адекватне надокнаде јеврејској заједници.
Jovanka Voždovčanka
A što se tiče srpskih crkvi i manastira na KiM, i preimenovanja u kosovsku (albansku) kulturnu baštinu, i to je nastavak neke otimačine, zar ne? Razumećete zašto to spominjem, ako ste pročitali, a vidim da jeste, moj prethodni komentar.
Препоручујем 8
svetlana
Pažljivi čitalac, vrlo intersantno predstavljanje. Ovaj vaš tekst sve govori koliko sve gledate kroz novac i materijalno. Da ste vi toliko brižni za vaše žrtve pisce i naučnike normalno je da takve stvari ostaju u narodnim muzejima u Srbiji, ali nije vama bitno da li će te knjige ostati , nego vašu jevrejsku zajednicu interesuje novac koji hoće da naplati od države zbog knjiga jevrejski izdavača, koji se nalaze u Narodnoj biblioteci. Eto toliko o vašoj iskrenosti. Samo novac.
Препоручујем 4

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља