четвртак, 21.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 19:26

Хрват у штабу Драже Михаиловића

Мемоарску књигу Звонимира Вучковића „Сећања из рата”, објавила Српска књижевна задруга у „Колу”
Аутор: Зоран Радисављевићпонедељак, 15.02.2016. у 22:05
Дража Михаиловић и Звонко Вучковић у Прањанима (1941) (Фото: Википедија)

Звонимир Звонко Вучковић (Бијељина, 6. јул 1916 – Калифорнија, 21. децембар 2004), био је поручник у Краљевој гарди војске Краљевине Југославије и командант Првог равногорског корпуса Југословенске краљевске војске у Отаџбини за време Другог светског рата. Године 1942. проглашен је за војводу таковског. Био је један од водећих личности четничког покрета Драже Михаиловића. После рата важио је за истакнутог политичког емигранта.

Српска књижевна задруга, у „Колу”, објавила је Вучковићево најпознатије мемоарско дело „Сећања из рата”, као и књигу „Од отпора до грађанског рата”. О књизи су говорили проф. др Александар Животић и Веља Павловић, а одломке из дела казивала је Јана Петровић.

Вучковић је рођен у хрватској породици, од оца Петра Пркића и мајке Анке. Отац му је био родом из Вареша, а мајка Далматинка из Макарске. Отац је умро 1920. године од туберкулозе. Мајка Анка преудала се за Александра Вучковића родом из Врања.

Године 1930. очух је добио премештај у Загреб. Са навршених петнаест година Звонко је примљен у Београду, 1931. године, у Војну академију. По завршетку школовања у Загребу, где су му живели родитељи, распоређен је у тридесети артиљеријски пук „Краљевић Томислав”. Септембра 1939. године, у време када му је умро очух, Хитлер и Стаљин напали су Пољску. Одмах после погреба, поднео је молбу за премештај у ­Бео­гра­д. Распоређен је у коњички дивизион артиљеријског пука Краљеве гарде. У Краљевој гарди био је нераздвојан са својим класним друговима са Војне академије – Момчилом Смиљанићем и Савом Конавликом.

У Београду, 23. јуна 1941­. године, Звонко је сазнао од свог класног друга Владимира Николића да преко илегалне Команде Београда има везу са Михаиловићевим штабом. Николић је обавестио Звонка да је покрет отпора почео да се организује почетком маја негде на простору између Рудника и Сувобора. Група официра, подофицира и војника Југословенске војске, међу којима је генералштабни пуковник Драго­љуб­ Михаи­ловић­ био најстарији по чину, одбила је да призна капитулацију и пребацила се са планина Источне Босне, преко Дрине у Западну Србију, са намером да продужи отпор.

После примљених инструкција, Вучковић је тајним каналима стигао на Равну гору 27. јуна 1941. године и ставио се на располагање генералштабном пуковнику Драгољубу Михаиловићу. Почетком септембра 1941. године, Дража је издао наређење поручнику Вучковићу да у Таковском срезу образује један самосталан одред. За само шеснаест дана он је успешно регрутовао добровољце у селима Брајићи, Теочин, Брезна, Прањани, Брусница, Грабовица, Луњевици, Јабланица... Вучковић је свој нови одред, од око 150 бораца, представио команданту Дражи у селу Брајићи. Вучковић се током зиме 1941/42. године, у својој зони одговорности у таковском крају, старао о безбедности Драгољуба Михаиловића, штитећи га од немачких потера.

После рата Вучковић се пребацио у Француску, а потом у САД, где је радио инжењерске послове у металној индустрији. Од 1952. до 1956. био је члан уређивачког одбора „Демократске мисли”, на чијем је челу био Адам Прибићевић (1880–1957). Сарађивао је и у „Гласу канадских Срба” и „Нашој речи” Десимира Тошића. Од 1966. Вучковић је биран за члана Главног одбора савеза Ослобођење.

Вучковићева мемоарска књига „Сећања из рата” добила је награду „Слободан Јовановић” као најбоља књига објављена у 1977. Ово признање додељује Удружење српских писаца и уметника у Лондону. Вучковић је 1980. године објавио и другу књигу – „Од отпора до грађанског рата”. Преминуо је на дан када је Скупштина Србије усвојила закон о изједначавању права партизана и равногорског покрета – 21. децембра 2004. године.


Коментари55
0545d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

JVO i JNA
Đeneral Draža je vodio Jugoslovensku vojsku u otadžbini - JVO i normalno je da je bilo i drugih nacija osim Srba. Đeneral Nedić je ima Srpsku dobrovoljačku gardu u kojoj su bili samo Srbi i koji su hapsili i pripadnike JVO i JNA.
Narcis Zlatousti
Cele prosle i ove godine, kada se obelezava godisnjica pobede nad fasizmom, na istorijskom i drugim kanalima prikazuju se dogadjaji i bitke vezani za taj period. Videli smo najvece bitke, oslobadjanje zemalja Evrope i Balkana. Pre neki dan, tacnije 15 februara, na ‘Discovery History’ prikazase borbe u JU. Prvi put pomenuse Drazu, prikazase ga bez brade iz mladalackih dana, da je 1941 bio britanski favorit, ali je kasnije odbacen. Kaze se da su ga nemci snabdevali oruzjem i municijom, u borbi protiv partizana.Pomenuse njegovo sudjenje i egzekuciju. Isticu dominantnu ulogu Tita u borbama protiv nemaca. Vidimo ga u vojnickom sinjelu, ozbiljan, angazovan u svim zbivanjima, siguran oslonac saveznika. Saznali smo za grupu britanaca u Slavoniji, zbog kojih je RAF, us put do Berlina, bacao bombe da zastiti svoje borce, koje su partizani, preko sneznih planina, prebacili na slobodnu teritoriju, a posle u Italiju. Price revizionista su “za po kuci” i domacu upotrebu.
Србин
''Неутралац'' није ''неутралан'', он плански скреће пажњу на своју ''тему''.
Neutralac
Feliks je za mene bio jedan od omiljenijih komandanata četničke gerile. Pripadao je mekoj struji . Ceo rat je uglavnom proveo u Šumadiji. Učestvovao je u važnim borbama 1941 i 1944. Tokom ustanka u jesen 1941. pratila ga je ratna sreća. Bio je izabran za komandanta četničko-partizanske akcije napada na G. Milanovac kada je zarobljeno oko 100 Nemaca. Nedugo potom, njegova jedinica napala je nemačku kolonu na Rapaj brdu kada su poginuli i ranjeni nemački vojnici. Ove gubitke, nemačka komanda je potom iskoristila za masovna streljanja u Kragujevcu. Sam Zvonko u memoarima navodi napad na Rapaj brdu ali ne spominje masovna streljanja. Oko ovoga istoričari treba da daju svoj sud. Učestvovao je tokom 1944 u bici za Srbiji da bi ga u jednom trenutku Draža povukao u pozadinu i odredio da se stara oko spašenih američkih pilota i pripremi njihovu evakuaciju. Draža tokom evakuacije savezničkih pilota odlučuje da ga pošalje kod Saveznika u Italiju čime ga spašava predstojeće četničke katasrofe.
Живојин Васић
На крају разговора поводом наслова чланка у Политици да га допунимо са речима самог Вучковића. Речи су написане августа 1981 године у ''Нашој речи'' ''Ако и кад дође да Хрвати одлуче да крену својим сепаратним путем, Срби треба да буду спремни да у таквој ситуацији сами крену правцем који им осигурава најбољу перспективу за будућност. Јасно је дакле да не треба запостављати изградњу наше политике за одбрану српских интереса , да треба бити спреман за такав развој.''
kievskaya rus'
"Срби треба да буду спремни да у таквој ситуацији сами крену правцем који им осигурава најбољу перспективу за будућност" I bi tako. Krenuše Srblji svojim pravcem 1995, u pravcu zemlje Srbije. Pomogoše Tuđmanu, vođe hrvatsko-dalmatinsko-slavonskih Srba, da i iste učinkovito počisti i ostvari svoje luđačke zamisli. A Srblji sami izabraše sebi "najbolju perspektivu", umjesto one u Europskoj uniji. Ali nema veze, ne smeta hrvatskijem Srbljima danas hrvatska putovnica, kao ni šahovnica u njoj, a tako je nijesu htjeli 1991, zbog šahovnice sve su žrtvovali, samo da je ne gledaju, a mogli su je gledati od 1945. do 1990. na grbu SR Hrvatske, i sve su se bojali da ih "ustaše" ne pokolju kao 1945, sve zbog lažne i glupe izreke kako se "historija ponavlja" - shizofreno, zar ne? shizofreno, zar ne?
Препоручујем 5

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља