уторак, 20.08.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:00

Гроцка – место где људи живе већ девет миленијума

Београдска општина јединствена у престоници по броју најважнијих историјских, културних и археолошких добара.– Плодној земљи, благој клими и близини реке нису могли да одоле још у млађем каменом добу, али ни Римљани, Византинци, Турци, Аустроугари и Аустријанци
Аутор: Бранка Васиљевићпонедељак, 15.02.2016. у 22:05
Цариградски друм (Фото: Раде Крстинић)
Агино брдо
Карапешићева кућа
Касноримска гробница у Брестовику
Ранчићева кућа

На месту где моћни Дунав улази у кривину, успорава и прикупља снагу да настави даље ка Црном мору, двадесетак километара низводно од Београда формирала се плодна долина. Прве насеобине на том простору настале су још 7.000 година пре нове ере.

Плодној земљи, благој клими и близини реке нису, много касније, окренули леђа ни Римљани. Ту су се зауставили, основали утврђења, а затим оформили имања пуна винове лозе и воћа. Пролазили су овим крајем различити освајачи – Византинци, Турци, Аустроугари, Аустријанци... и свако од њих оставио је свој траг. Зато и не чуди чињеница да је данашња општина Гроцка јединствена по броју најважнијих историјских, културних и археолошких добара у престоници. Има их више од тридесет.

– Најпознатији локалитет је Бело брдо у Винчи, где постоје трагови насеобина још с почетка неолита (млађег каменог доба). Делови винчанске културе постоје на још два места – на Агином брду испод ресторана „Виногради” и Дубочају, у близини виле Гавриловић. На грочанским просторима налазио се и римски пункт на Дунаву под називом Mutatio Ad Sekstum Miliare – прича Зорица Атић, директор Центра за културу Гроцка.

Као насеље Гроцка се први пут спомиње у деветом веку под словенским именом Гардец. У турским списима из 16. века води се под именом Хисарлик (утврђење), а од када носи садашњи назив није познато, иако се помиње још у аустроугарским записима. Мештани кажу да име насеља има везе с грожђем. Као варошица Гроцка се први пут спомиње у списима из 1866. године.

Пола Београда било Гроцка

Почетком 19. века Гроцка је постала седиште истоименог среза и царинарнице и њена територија била је велики део садашњег Београда. Обухватала је простор од Младеновца, Сопота и Лазаревца, Јајинаца, Кумодража, Ресника, дела Вождовца, подавалски крај, Миријево... Једна анегдота потврђује ову „географију” – млади Илија Гарашанин, државник и творац Начертанија, прву државну службу добио је као цариник, и то на „удаљеној” граници грочанског среза, у селу Вишњици на Дунаву.

– Процвату Гроцке највише доприноси породица Гарашанин. Отац Илије Гарашанина, Милутин, коме је због заслуга Милош Обреновић овде доделио плац, отворио је у Гроцкој највећи парни млин у Србији, који је и покренуо привреду целог краја. У насељу постоји споменик, школа и библиотека посвећена Илији Гарашанину који је у Гроцкој и умро, па је касније пренет на Ново гробље – прича Атићева.

Гроцка је сада омиљена дестинација за све љубитеље реке и природе, за викенд туризам. На њеној територији налази се око 7.000 викенд кућа, и у њеном саставу је 15 насеља.

Вукашин садио шљиву па открио гробницу

Када је 1895. године Вукашин Милосављевић, домаћин из Брестовика, кренуо да посади шљиве на брду изнад куће није ни слутио да ће његов ашов уместо у плодну земљу ударити у комаде вешто уклопљених опека и тесаног камена. Случајно је открио један од најдрагоценијих споменика из античког периода у Београду – касноримску гробницу. Археолошка истраживања тада је обавио Народни музеј из Београда. Мештани кажу да су из гробнице изнесени сви вредни предмети и натоварени на троја коњска кола, а затим превезени у Народни музеј.

– Претпоставља се да су на овом простору сахрањени чланови богате римске породице која је ту имала имање,  највероватније крајем четвртог и почетком петог века – прича Зорица Атић.

У гробници су се налазила три гробна места. Нађена је и статуа војника од мермера у природној величини која се сада чува у Народном музеју.

У близини Брестовика из воде су извучена и тела Ермила и Стратоника, првих хришћана који су због вере погубљени на територији данашње престонице. Сахрањени су на брду у Брестовику па се сматра, мада то још није потврђено, да су њихова тела била закопана или у близини или на месту где је ова гробница.

Кућа отргнута од заборава

Један од имућних домаћина који је утицао на привредни и политички живот у првој половини 19. века био је и Лазар Дугалић. Он је у данашњој Златиборској улици сазидао породичну кућу. Како није имао потомства, после његове смрти жена је живела с породицом Карапешић. Њима је после смрти оставила свој велики иметак.

– Чланови угледне породице Карапешић били су на положајима у влади и привреди (Стеван Карапешић је један од чланова Оснивачког одбора Народне банке). У кући се стално живело све до 1998. године. Када су се  врата затворила, кућа је почела да пропада. Али, на срећу, овај дом није препуштен забораву. Садашња власница, архитекта, успела је да пре три године обнови кућу, и то у сарадњи са Заводом за заштиту споменика културе. Остали су очувани темељи куће и подрума зидани од опеке и цео спрат начињени од бондрука – објашњава Атићева. У кући се и дан-данас налази радни сто који је Ђура Даничић поклонио Лазару Дугалићу.

За културно добро кућа је проглашена 1966. године.

Пример народног неимарства

Међу малобројним сачуваним примерцима народног неимарства је Ранчићева кућа. Смештена је у на узвишици, у Мајевичкој улици и непосредној близини Грочанске чаршије. Последњи власник куће госпођица Магдалена Ранчић завештала ју је општини. Једна је од ретких варошких кућа која је у потпуности задржала првобитни просторни план и изглед. Све просторије прилагођене су мери човека и његових потреба.

У њој је била смештена Дубочајска збирка др Александра Костића. Кућа је споменик културе од великог значаја и у њој се налази Центар за културу општине Гроцка.

Турски хан код Цариградског друма

Најстарије језгро Гроцке, Грочанска чаршија, културно је добро од великог значаја. Данашња чаршија настала је крајем 18. века око Цариградског друма, чији су делови недавно откривени приликом обнове главне улице. Осим пословних зграда са дућанима, занатским радионицама и кафанама, овде се налазило и неколико стамбених зграда. Куће у чаршији старе су више од века, а међу њима је Апостоловића кућа, зидана пре око 250 година. Претпоставља се да је у њој био турски хан.

Тито, Софија Лорен и Нил Армстронг

На узвишењу изнад Гроцке одакле пуца поглед на Дунав са речним адама, Панчево, Смедерево, вршачке винограде, а по сунчаном дану и на Карпате, налазио се ресторан „Виногради”. У старој Југославији био је стециште елите и страних делегација. Овде су долазили Тито, шефови држава, амбасадори, књижевници, уметници... Међу њима била је и Софија Лорен, али и астронаут Нил Армстронг. Ресторан се тренутно обнавља, планирано је да ове године буде свечано отворен.


Коментари5
4bd43
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

bogdan basaric
Vrlo poucan tekst o prelepoj varosici nadomak Beograda. Restoran VINOGRADI,pre rata bio je kuca za odmor premijera Milana Stojadinovica. Nemacki djak,pozeleo je da ima vilu,slicnu otmenim objektima koji se mogu jos uvek videti u Bavarskoj. Neko ne mnogo mudar,do temelja je pre dvadesetak godina,srusio ovaj objekt i na istom mestu poceo da gradi,vrlo moderan,reklo bi se osrednji hotel.Kada bi neko od brojne svetske elite,pozeleo da jos jednom oseti cari Grocke,ostao bi zaprepascen,lepa vila Milana Stojadinovica,s balkonima,terasama,kaminima,bogatim rezbarijama,stilskim namestajem,gipsanim radovima,prelepim sobama i kuhinjama,vise ne postoji.
Иван Милојковић
Гроцка је најлепша београдска општина са још увек неискоришћеним туристичким и привредним потенцијалима. Калуђерица, месна заједница у Општини Гроцка, такође заслужује статус општине. Мада и овако заједно, чине најперспективнији део Града Београда у сваком погледу. Надам се да ће се остварити континуитет развоја овог дела града на радост многих људи.
Olja Rajic
Kaludjerica je bljak!!! Šteta kako su nesavesni ljudi i još nesavesnija vlast napravili na geografski tako lepom mestu... A Grocka je ekstra!!! Stara, lepa čaršija koja ima dušu..
Препоручујем 0
Јадранка Кљајић
Феноменално описане лепоте наше општине
kole
Lep tekst, hvala!!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља