уторак, 16.01.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 20:50

Армија од 19.000 „вечитих студената” тражи још један рок

Они који су студије уписали пре увођења „болоње” 2005. предаће 1. марта Министарству просвете и Влади Србије петицију којом траже да им се рок за завршетак студија продужи и после септембра ове године
Аутор: Сандра Гуцијануторак, 16.02.2016. у 22:00
Фото Р. Крстинић

Студенти који су уписали факултете „по старом” (пре увођења „болоње”), а којих има најмање 19.000 у Србији, предаће 1. марта петицију са захтевом да им се продужи рок за завршетак студија, који истиче ове школске године. Тзв. вечити студенти предаће ову петицију са потписима Министарству просвете и Влади Србије. Просветне власти поручују да продужетка рока неће бити, „јер то не би било фер према осталим академцима”.

Међутим, неизвесно је да ли ће у новој влади др Срђан Вербић остати министар, а већ је извесно да нацрт новог закона о високом образовању неће пре избора стићи у републички парламент.

„Вечити студенти”, који иначе не воле овај израз, до сада су прикупили више од 3.000 потписа и надају се подршци скупштинске већине. Рок за продужетак студија им је већ два пута продужаван (први пут је рок био академске 2011/2012 године, па је продужен на 2013/2014, а потом је након прве петиције дат садашњи рок – до септембра 2016. године). Последњи пут студенти су у томе имали подршку проф. др Марка Атлагића, иначе посланика СНС-а и члана скупштинског одбора за образовање. Како нам објашњавају творци петиције, подршка не изостаје ни овога пута.

Иначе, у ову категорију студената спадају сви они који су студије уписали пре школске 2006/2007. године, а који до сада нису положили све испите. Управо је ова школска година почетак примењивања болоњског образовног система у високошколским институцијама у Србији.

Рок за завршавање студија њима истиче 30. септембра 2016. Након тога „вечити” више неће моћи да буду у статусу студената, али ће моћи, уколико желе, да упишу испочетка програм или други факултет, односно вишу школу. Положени испити би требало да им буду признати, али ће морати да полажу разлику због новог, болоњског програма.

– Министарство просвете не намерава да у новом закону о високом образовању поново продужава рокове за завршетак студија старим студентима. У супротном би били дискриминисани академци који студирају по „болоњи”, јер по Закону о високом образовању студије могу трајати двоструко дуже од броја студијских година – рекао је за наш лист др Милован Шуваков, помоћник министра просвете за високо образовање.

Студенти се питају зашто држави не одговара да има што више студената, јер тако Србија добија већи број високообразованих. Зашто се противе декани, њима је јасно, јер би овако факултетске касе остале ускраћене за новац који би се слио када би тих 20.000 и више студената прешло на студије по „болоњи”.

Иако су многи склони да „вечите студенте” проглашавају за „лење”, међу њима има различитих судбина, о чему сведоче и коментари на сајту на којем се потписује петиција. Многи од њих паралелно студирају и раде, па им не преостаје довољно времена за захтевне испите, основали су породице, подижу децу, многе животе су обележиле породичне трагедије…

Већина објашњава да се „заглавила” са три, четири испита до краја, обично на предметима на којима је ниска пролазност и код најзахтевнијих професора. Академци са којима смо разговарали, а највише потписника петиције је са Универзитета у Београду, затим Нишу и Новом Саду, кажу и да је чињеница да их професори хвале када изађу на испит и да су разочарани болоњским генерацијама које на факултете долазе неписмени, без довољно знања и све завршавају „на поенчиће”.

– Они нису адекватни да процењују студије по новом. Чињеница јесте да се последњи студент из те старе генерације уписао 2005. године, то је, дакле, већ 11 година студирања – и медицину можеш да завршиш до тада. Ево ја на фармацији имам свакога месеца рок за апсолвенте и нико се не појављује – каже проф. др Нада Ковачевић, проректорка Универзитета у Београду.

И по њеном мишљењу, овај рок више не треба продужавати, а како додаје, пронађен је добар начин да се и они укључе у систем студија по „болоњи” – омогућено им је да поново упишу сличне студије без пријемног испита, биће довољно само да имају барем 60 кредита.

Поузданих података о томе колико је ових студената у Србији нема, осим из времена министра просвете Томислава Јовановића. Половина факултета тада није доставила тражене податке о томе колико имају студената по старом, тако је вероватно да има више од 18.861 академца.

Тешки професори или тешки предмети

„Уска грла” на факултетима један су од највећих проблема високог образовања. Према последњим подацима Универзитета у Београду, чак 409 предмета било је непремостива препрека за две трећине студената.

Од 6.311 испита које студенти полажу на основним студијама, на 6,5 одсто је пролазност била мања од 30 одсто, што је иначе одређено као доња граница за пролазност на испиту.

Универзитет у Београду наложио је деканима да реше проблем, али како се решавање своди на усмене опомене претерано строгим професорима, проблем и даље постоји на већини факултета.

– У поређењу са ранијим годинама, проблем ипак није толико велики. На неким факултетима спорни су основни предмети, што указује на лош квалитет средњошколског знања, али и на начине селекције бруцоша – сматра др Ковачевић, проректорка за наставу.

Највише испита са лошом пролазношћу је на друштвено-хуманистичким наукама, где је забележено 197 предмета које је током школске године положило мање од 30 одсто академаца. На медицинској групацији постоје 22 оваква предмета, од којих ниједан није на Медицинском факултету. На Факултету политичких наука је 55 „уских грла”, али је већина на мастер и специјалистичким студијама, на Биолошком факултету 32, на Шумарском 25, али је такође већином реч о испитима који нису на основним студијама.


Коментари72
917a4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Bojana
Molimo novinare Politike da nam pomogne i ponovo piše o starim studentima. Pitanje je zašto starestudente odmah nisu prebacili na Bolonju i dali nam bečelor ekvivalencijom položenih ispita sa bolonjskim ispitima. Svi ispiti su apsolutno isti, samo su razlike u nazivima predmeta. Zašto su nam naplaćivali obnove statusa studenta ili apsolvetskog staža u iznosu cele školarine ako nas ne smatraju apsolventima? Kako su mogli da uzmu pare ako nisam apsolvent, i da li postoji mogućnost da nam taj novac vrate kako bi realizovali Bolonju? Mi nismo padali godine pa da ih opet slušamo. Da li se kriminalcima može dva puta suditi? Kako onda mogu dva puta da budem student onih godina studija koja sam već odslušala i sve položila? Zar dva puta da plaćam studiranje, zar dva puta da neko npr. polaže direktorski ispit ili državni ispit? Molim da se starim studentima vrati uloženi novac ili da prebacivanje i priznavanje ispita bude besplatno. Hvala Politici, molim Vas, pokrenite ovo pitanje!
Andrej
Zavrsio 2 godine na Sportskoj akademiji u Beogradu jos 2003. Medjutim sa diplomskim sam imao poteskosaca tako da sam napravio pauzu. U medjuvremenu pocelo je studiranje po Bolonji. Kada sam se ponovo vratio na S.Akademiju i hteo da diplomiram rekli su mi da ne moze zato sto taj nastavni program vise ne postoji nego da moram da upisem 3. godinu po Bolonji da bih mogao da diplomiram. To znaci da navedena ustanova ne postuje zakon i jednostavno ne dozvoljava studentima da zavrse po starom programu. Verovatno ima jos slicnih slucajeva...
Katarina
Javna je tajna da se po novom načinu studiranja preporučuje fakultetima visoka prolaznost i da se iz godine u godinu propuštaju i oni koji nisu nauili ništa sve dok su napakovali bodove na kojekakve kupljene seminarske radove, na dolaženje na nastavu i slično. Ali jedini trn u oku su stari studenti. Oni koji su možda bili i lenji da na vreme završe, ili koje su sprečile životne okolnosti, i koji PLAĆAJU obnovu godine i nikome ne "zauzimaju" mesto na fakultetu niti mesto na nekom poslu u struci. Ostavite stare studente na miru i bolje se pozabavite time što vam novi studenti završavaju fakutete uz neke skraćene udžbenike, kupljene radove i sa malo znanja. U vreme starih studenata predavanja su bila obavezna, ali to nije donosilo nikakve bodove, nego izvoli - pa nauči. Komunikologija po starom na Filološkom se na primer učila kao jedan ispit, a sad se uči ista knjiga u dva ispita, da im ne bude mnogo odjednom 400 strana da savladaju. Pa u dva roka. Kao i drugi predmeti...
Milos
Mnogo ste bezobrazni, sta hocete 100 godina da studirate.Odlicni studenti zavrse sve u roku i ne zale se ,jer su vredni i posveceni knjizi . U drugim zemljama ne postoji institucija vecitih studenata .
Препоручујем 2
ljiljana
Citam komentare i vidim da je vecina za produzenje roka a ne vidim zasto bi i bila protiv.Naravno da se sve placa i da drzavi nikako nije lose.Ja sam jedna od starih studenata koja nije uspela da zavrsi na vreme zbog zdravstvenih razloga.To sto spadam u grupu ''vecitih studenata'' nikako ne znaci da sam bila los student cak naprotiv,prosek mi je iznad 8,00 i sve sam u roku odslusala,bila redovna na predavanjima i vezbama i redovno ispunjavala sve obaveze ali desilo se sta se desilo.Na fakultetu gde ja studiram VECITI nemaju nikakve olaksice i niko im ne gleda kroz prste,cisto da naglasim.Eto pre nekoliko dana sam bila na ispitu i ljudi komentarisu da ako se nista ne produzi moracemo da polazemo neku razliku od deset ispita.Ne razumem u cemu je problem da nam se produzi taj rok?Zar da polazem razliku od deset ispita a imam jos dva da polozim,a nisam samo ja ima nas puno kojima je ostao jos jedan,dva ispita.Kad pitamo sta i kako svi su neobavesteni i ne znaju nista...
Vojislavski
Razlog zašto se ne završava fakultet je prvenstveno to što je diploma uglavnom bezvredna, ako niste znali. Ne dajte da vas lažu. Zaposlićete se samo ako hoćete da radite za džabe, ok za početak, posle možda i dobijete neku kintu, kao komercijalista ili u prodavnici, sa diplomom ili bez, svejedno. Ovo ne važi naravno za one kojima roditelji čuvaju mesto u nekoj opštini, jp ili slično, da bi se stvorio uslov da pošteno plate smenu generacija sa svojim detetom pa da na miru mogu da odu u penziju pošto su se pošteno nasedeli 35-40 godina. Samo u ovom slučaju diploma vam je karta za ulaz, u stvari karta za bolje mesto, pošto bi se rešilo i mesto portira npr. ako je politička podobnost kako treba i ako se roditelj dobro slaže sa kadrovskom službom. Ima jos po neki model al nemam dovoljno karaktera. Ako mogu da dam savet, za one iz prve kategorije, završite fakultet ako ste pri kraju, ali ga shvatite kao skup hobi. Paralelno gledajte od čega ćete da živite jer samo će mama da ceni diplomu

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља