недеља, 20.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:05

Вечни белег мајци српских кнежева

Одајемо почаст родоначелници Династије Обреновић, казала Маја Гојковић, откривајући Споменик баби Вишњи у Горњој Трепчи
Аутор: Гвозден Оташевићуторак, 16.02.2016. у 19:32
Маја Гојковић на свечаности крај споменика (Фото Г. Оташевић)

Горња Трепча – Благодарећи замисли почасне председнице Кола српских сестара Савке Гојковић из Новог Сада и вољи мноштва приложника, између две бањске липе постављен је и освештан Споменик баби Вишњи. О Сретењу, откривајући тај белег у Горњој Трепчи, председница Народне скупштине РС Маја Гојковић поручила је да је то „почаст жени која је исписала велике странице наше државе”.

– Исказујемо поштовање мајци кнежева, жени која је у овим крајевима позната као баба Вишња. Многи историчари кажу да је баба Вишња била управо из овог села, зато је споменик и постављен овде. Народ је памти и као родоначелника династије Обреновић и први пут у историји нашој неко је устао да подигне белег жени која је изнедрила и одгајила кнежеве. Хвала баби Вишњи која је успоставила славну династију и људима који су подржали градитеље споменика – беседила је Маја Гојковић, чија породица је коренима такође из овог села испод Вујна и Буковика.

Она је нагласила да је „судбина наше државе стално преплитање тежњи наших великана да направе модерну државу са плановима великих сила које су увек имале друге намере за нас и наше просторе”, и додала:

– Морамо да чувамо тренутке наше историје, да будемо поносни на сваку њену страницу, али и одлучимо да нас ништа више у будућности не дели. Ни ко воли коју династију, ни ко је каквог политичког опредељења, већ да заједно градимо Србију као савремену заједницу.

Пригодно слово на свечаности држала је и Савка Гојковић, присећајући се да је у Горњу Трепчу први пут дошла пре шест деценија.

– Срећна сам што се споменици подижу женама, краљици Драги Машин и кнегињи Љубици, а сада ево и баби Вишњи. Желим да све што чинимо буде себи на част, а своме народу на дику – казала је Савка Гојковић.

Занимљиво је да су све три речене, знамените Српкиње, удате у Обреновиће, рођене у селима овог краја. Каснија супруга краља Александра Обреновића, Драга Луњевица, пореклом је из првог села до Горње Трепче, а Милошева жена Љубица (Вукомановић) родом је из Срезојеваца, недалеко.

Белег баби Вишњи начињен је од камена из рудокопа манастира Вујан, а чин освећења обавио је архимандрит Јован Никитовић, игуман те богомоље. Споменик је исклесао Миломир Стојић и уредио одмориште крај њега, по нацрту архитекте Зденке Радовановић, уз подршку Атомске бање у Горњој Трепчи, месне заједнице овог села и АМСС осигурања из Београда. Први венац положио је Предраг Јаковљевић из Крагујевца, потомак Обреновића.

Редове за плочу саставила је Милица Баковић, из чачанске библиотеке, трудећи се, вели, да „буду у част бабе Вишње и у славу свим српским мајкама које су сачувале огњишта, а да постану препознатљиви на културној карти Србије”. Они гласе: „Мајци Вишњи из Трепче – родоначелници Династије Обреновић 1815. оснивачима нововековне Србије почев са Милошем Обреновићем као и мајкама српских родољуба из минулих времена. Са поносом и поштовањем, мештани Трепче и Атомске бање 2015.”

У животопису Вишње Урошевић, мајке кнеза Милоша, познатије под именом баба Вишња (? –1817) нису сачувани тачно презиме, место и датум рођења. Радомир М. Илић у студији „О љубићским селима – Антропогеографска проучавања” (Српски етнографски зборник, Српска краљевска академија 1903) бележи да је рођена у селу Доња Трепча, у засеоку Орловак, у породици Урошевић. А по неким усменим предањима Вишња је рођена у селу Горња Горевница или Горња Трепча и презивала се Гојковић.

Године 1765. удала се за Обрена Мартиновића, у Брусницу код Горњег Милановца, и с њим имала троје деце: Јакова (? – 1811), Милана Обреновића (? – 1810) и Стану. Обрен је умро око 1780. после чега се удова преудала за Теодора Михаиловића из Горње Добриње код Пожеге, и са њим изродила три сина: Милоша (1780–1860), Јована (1787–1850) и Јеврема (1790–1856). Теодор је умро 1802. године. После неког времена, Јаков и Милан позвали су себи у Брусницу мајку Вишњу са децом из другог брака. Иако од другог оца, Милош, Јован и Јеврем усвајају презиме своје полубраће по мајци Обреновић, с тим да се њима на презиме Обреновић додаје и Теодоровић, по њиховом оцу.

До Првог српског устанка Јаков и Милан Обреновић су се бавили трговином стоком, а у тај посао су увели и свог полубрата Милоша.

Баба Вишња је умрла 18. јуна 1817. године, и сахрањена је у дворишту манастира Враћевшница у близини Горњег Милановца, где јој је подигнут споменик 1901. године. Насеље Вишњица у Београду носи име по баби Вишњи као и једна улица у Београду која је тај назив добила 1. јануара 1900. године.


Коментари5
4a68f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Kodzin praunuk
Da ponovim: Ova prica je CISTA izmisljotina. vesto upotrebljena. Visnja je iz Urosevica iz DONJE Trepce, o cemu postoje pismeni dokazi i sto znamo svi mi u porodici. Naime, moja porodica je iz Brusnice, gde je Milos ziveo i baba Visnja je bila tetka nasoj porodici. To je otuda sto se knjeginja Ljubica udala za Milosa, a njena rodjena sestra Stanka za mog pra-pradedu Stevana Lucica. Mi dobro znamo da baba Visnja nije is Gojkovica i da je to prica koja ide da je "a prica se i da je bila iz Gornje Gorevnice ili iz Gornje Trepce". kada se pogleda razlika izmedju Gornje Gorevnice i Gornje Trepce, vidi se da su udaljene preko 20 kilometara i da je rec o gresci. Sramota je da se sadasnja politicarka nije potrudila da proveri istorijske cinjenice. A sve to pise jos u 19. veku, a i ima nas koji smo rodjaci Kodzini. Ili precizno, on bi mi bio deda-teca, dok bi mi Knez Mihailo bio krvni deda-ujak. I ima nas jos. Sve se zna. Zalosno je cime se sluze u politickoj kampanji.
Milan
Srbija sa ovakvom vlascu sve vise pada u ponor farse,mizerje,svakojakih gluposti i primitivnost.Niko nikada nece moci da objasni razloge za podizanje ovog i ovakvih spomenika-majci koja je rodila decu pre dva veka,etc,etc.....Sta bi trebalo da ucini Amerika u spomen majci Kenedijevih,i od skoro,Busovih.Vecna glupost Srba na celu sa Tomom ,nedoucenim predsednikom!!!!
Kodzin praunuk
Niste objavili komentar koji sam poslao prosle noci. Iako su svi navodi tamo izneti tacni. Sramota!
Sonja
Ove zene bi trebale da se jos vise umotaju kad su blizu Maje. I zasto slavimo neku zenu samo zato sto je rodila nekoga? Svako moze da rodi.
Rodnopravac
Gde vam je ženska solidarnost i, kako to napredno sad zovu "rodna" ravnopravnost? Ne može svako da rodi. Nijedan muškarac, a ni mnogo nerotkinja. Ako smo mogli dizati spomenike kojekakvim austrougarskim podnarednicima (silovateljima i ubicama Srba po Mačvi, kasnije i po celoj ex yu), vlasniku harema (Srbin doduše), ubici majčinog muža... zašto ne i jednoj ženi? I šta imate protiv ATP Majine burke, feredže, hidžaba?
Препоручујем 3

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља