понедељак, 16.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:11

Обележено 190 година постојања Матице српске

уторак, 16.02.2016. у 22:06
У Свечаном салону Матице српске одржана је свечана седница поводом 190-годишњице постојања те најстарије културне институције српског народа (Фото Танјуг)

НОВИ САД - У Свечаном салону Матице српске одржана је свечана седница поводом 190-годишњице постојања те најстарије културне институције српског народа, која је основана 1826. године у Пешти.

Свечаној седници присуствовао је члан Градског већа Новог Сада задужен за културу Вања Вученовић, који је рекао да Град Нови Сад даје нескривену подршку и помоћ Матици српској, за коју је рекао да је најстарија и најзначајнија културно - књижевно - научна установа у Срба.

„Подршка Матици српској и свему оном што она ради јесте подршка очувању српског идентитета и српске културе. Поносни смо на чињеницу да Град Нови Сад заједно са Матицом српском учествује у различитим пројектима, а верујем да ће се Матица укључити у наш пројекат кандидатуре за Европску престоницу културе 2021. године”, рекао је Вученовић новинарима, додајући да матици српској честита велики јубилеј.

Председник Матице српске Драган Станић рекао је новинарима да је јасна мисија Матице српске и да она има изузетно значајну улогу у очувању српске културе и српског народа у , како је рекао, „овом огромном простору глобализационих процеса који могу имати фаталан исход по судбину малих народа”.

„По начину на који се односи према финансирању Матице српске мислим да није довољно јасно колико је важно да се очува „Летопис Матице српске” или колико је важно да развијамо енциклопедистику коју до сада нисмо имали, а коју у Матици развијамо најефикасније и најбрже што се може. Упркос значају тих дисциплина ми немамо онакву финансијску подршку какву би требали имати”, рекао је Станић.

На седници је песнику Ђорђу Нешићу уручена „Змајева награда” за збирку песама „Боље бити у мањини”.

Поменута награда је установљена још 1953. године, а за овогодишњу „Змајеву награду” конкурисало је 30 књига поезије, а жири Матице српске је за победника овогодишњег конкурса изабрао Нешићеву књигу коју је издала Српска књижевна задруга „Просвета”.

Нешић је рекао новинарима да је поносан на чињеницу да је добио „Змајеву награду” за коју је рекао да је једна од најзначајнијих поетских награда у српској култури.

„Награда ме уводи у ред неколико десетина јако важних песника који су добитници те награде и у сваком случају ће ми јако пуно значити и убудуће”, рекао је Нешић.

Он је појаснио да његова књига песама „Боље бити у мањини” носи наслов по једној песми која се у њој налази, а да шаље поруку да мањинску позицију слави као, како је рекао, „позицију активитета, јер онај ко је у мањини мора да предузме нешто како би променио своју позицију”.

Конкретан повод за настајање те песме, како је нагласио, је положај српске мањине у Хрватској.


Коментари9
55633
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

bogdan basaric
Svi koji su po protokolu morali biti prisutni a nisu,ucinili su veliku gresku. Matica srpska to nije zasluzila. Cestitam i zelim sve najbolje svima koji su,doprineli da Matica,obelezi svoj rodjendan.
Драган Батинић
Дошао би Вучић, али није имао времена. Прави план како да НАТО помогне и Матици српској.
Beogradjanin Schwabenländle
Матица српска је за време комунистичке диктатуре била осуђена на животарење и увек била под будном присмотром УДБЕ. Да ли се ишта данас променило ?
Д. Збиљић
... И у тој ојађености и животарењу Матице српске усвојен је Новосадски договор чије је спровођење касније значило напуштање основе Матице српске да се чува српски језик, српско писмо и стваралаштво на том језику и писму. То је тако било све до 1954. до Новосадског договора. Од тада Матица српска и њени челници упрегнути су у промену имена свога језика, српски језик је постао српскохрватски, а српска асзбука (вуовска ћирилица) за наредних шездесетр година доведена је до бедних изузетака од десетак процената, тј. до њеног изумирања. Данашњи челници и лингвисти у Матици српској држе на снази Новосадски договор, држер на снази одузет суверебнитет српској азбуци у језику Срба и данас имамо довршавање хиљадугодишњег циља: полатиничења свих срба. Остало је још мало па да сви Срби напусте своје писмо и да пређу на хрватску абецеду која је створена у Вуково време за католичке кориснике српског језика из Вукове реформе.
Препоручујем 7
Душан Сп. Војводић
Честитке највећој институцији српског народа. Није чудно што нису били присутни однарођени, по занимању Срби.
Milan T.
Čestitke Matici srpskoj uz zaprepašćenost da niko od republičke vlasti nije došao na obeležavanje ovog velikog jubileja, čak ni razbarušeni ministar!
саВа
" razbarušeni ministar" ради на њеном гашењу, па није чудно.... Срби пишите ћирилицом.
Препоручујем 8

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља