четвртак, 20.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:43

Приватизација са 25 година закашњења

Прехрамбени сектор, који је био препознатљив по маркама „дрога”, „колинска”, „раденска”, „фруктал”, „алпско млеко”, после дуго одолевања отишао је из словеначких руку
Аутор: Аница Телесковићнедеља, 21.02.2016. у 09:05
Љубљана (Фото Р. Крстинић)

Фабрике купујемо, а твртке и товарне не дајемо. Ово неписано правило дуго је важило међу привредницима у региону. Готово ниједан регионални скуп бизнисмена пре кризе није могао да прође без опаске наших предузетника да хрватски и словеначки инвеститори купују предузећа по Србији, а да су они у њиховим земљама непожељни. По својеврсном економском патриотизму нарочито су били познати Словенци, који су дуго одолевали да своје фабрике предају у руке странцима. А онда је, доласком светске економске кризе, словеначка прехрамбена индустрија почела да одлази из словеначких руку.

Прехрамбени сектор, који је у бившој Југославији био препознатљив по маркама „дрога”, „колинска”, „раденска”, „фруктал”, „алпско млеко” и малопродајном ланцу „Меркатор”, променио је власништво. Хрватски бизнисмени Емил Тедески, власник „Атлантик групе”, и Ивица Тодорић, први човек „Агрокора”, окупирали су словеначку прехрамбену индустрију. У тамошњој јавности највише је одјекнуло преузимање „Меркатора” од „Агрокора”, и продаја „Дроге Колинске” „Атлантик групи”. Словеначки медији неретко су ова преузимања називали „почетком краја”. Инвестициону заставицу у Словенију успели су да „забоду” чак и српски бизнисмени. Породична фирма „Нектар” из Бачке Паланке купила је 2011. године словеначки „Фруктал”. Била је то прва велика инвестиција у Словенију (50 милиона евра). Пре Слободана Радуна, власника „Нектара”, на словеначко тржиште ушао је Веселин Јевросимовић, кад је 2008. године купио „Хермес софтлаб”. Чак је и Мирославу Мишковићу, власнику „Делте”, који је од 2002. године непрекидно покушавао да уђе на тамошње тржиште, то коначно пошло за руком, па данас насред Љубљане гради луксузни хотел с пет звездица. Много је воде морало да протекне реком Љубљаницом да би од спочитавања Мишковићевих веза са Слободаном Милошевићем љубљанска штампа објавила како је градоначелник Зоран Јанковић с поносом изјавио да „најлепши град у Словенији добија најлепши хотел”.

У Хрватској се посебно величао продор хрватске привреде у Словенију. Тако је крајем априла, кад је љубљанско „Жито” нашло новог газду, у „Јутарњем листу” освануо наслов: „Подравка купила понос Словеније”. И новинари РТВ Словенија тражили су одговор на питање одакле хрватским бизнисменима паре.

„Хрватска је консолидовала свој банкарски сектор пре шест година, њен други пензиони стуб располаже с милијарду евра капитала, а менаџери у три поменута предузећа уживају поверење међународних финансијских кругова”, констатује се у прилогу РТВ Словеније и додаје да је то „нешто што Словенији очито недостаје”.

Нису фирме из региона на распродаји куповале словеначка предузећа. „Љубљанске млекарне” преузео је „Дукат”, који је у власништву француског „Лакталиса”. Аеродром Љубљана 2014. године продат је немачкој фирми „Фрапорт”, која има франкфуртски и још десет аеродрома у свету.

Како је Словенија дошла у позицију да распрода брендове прехрамбене индустрије по којима је била позната у бившој Југославији? Јуриј Бајец, професор Економског факултета, каже да их је криза на то натерала.

– Словенија је имала солидну и извозно оријентисану прерађивачку индустрију. Уласком у еврозону дошло је до прилива јефтиног новца, а највеће банке, као што су Нова Љубљанска банка и Кредитна банка Марибор, биле су пуне повољних средстава и олако су давани кредити привреди, без довољне опрезности. То је тако функционисало од 2004. до 2008. Кад је дошла криза, проблем је настао око враћања кредита. Испоставило се да обезбеђења од ризика нису била добра – каже Бајец и додаје да је држава морала огромним средствима да докапитализује банке.

Словенци су због стања јавних финансија били под великим притиском ЕУ да консолидују буџет, додаје. На сваки начин хтели су да избегну озлоглашену Тројку (ММФ, Европска комисија и Европска централна банка), па су дозволили продају државне имовине странцима. Бајец додаје да се словеначка економија опоравила, а незапосленост је пала на прихватљив ниво.

Љубодраг Савић, професор Економског факултета, каже да је Словенија на овакву продају пристала у изнудици.  

– Они ово раде силом прилика, јер их је криза натерала. Кола су кренула низбрдо и они су изабрали мање лоше решење. А ми смо, с друге стране, долазак странаца видели као спас. У томе је разлика између њих и нас – каже Савић.

Владимир Глигоров, професор на Бечком институту за међународне економске студије, каже да су, док су приватна предузећа пословала успешно и док држава није имала потребу да се финансира из приватизација, страна улагања играла малу улогу на словеначком тржишту.

– Криза је уздрмала банкарски сектор, који је највећим делом био у државној својини и био је блиско повезан с корпоративним сектором. Тако да су се и предузећа и банке нашли у положају да траже додатна средства продајом имовине странцима – објашњава Глигоров.

Аргумент на коме су Словенци пре кризе заснивали свој економски патриотизам био је да ће странци одустати од домаћих добављача и окренути се својима, што је можда имало и утицај на то да се нису хтела улагања из Хрватске или Србије, додаје Глигоров. Сматрало се да је боље да словеначка предузећа улажу у бивше југословенске државе и на тај начин повећају извоз на та тржишта.

– У кризи ствари стоје другачије, јер је конкуренција смањена. Неповерење и патриотизам у свему томе не играју готово никакву улогу – закључује Глигоров.


Коментари3
b3349
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Simic Koch Miro
Ono sto se vi mladi Osim Lasinskog nesecate a mozda ni on u zaristu mladosti!Slovencisu imali svoje u staroj yugi alisu bili weltmaesteri u maverizacjama najvise sa psenicom i vocom samoje Kosovo dobilo bolje uslove i vise pa slovenci majstori se prave a ne radaju,dok smo se vracali iz Yuge nismo mogli uci u italiju od slovenackih kamiona punih psenice navodno silosi manjak a pred zetvu su uzimali pare iz beograda da kupe istu ajd biloje tako ma nebi trebalo vise!
Mirko Katic
Nisu „droga”, „kolinska”, „radenska”, „fruktal”, „alpsko mleko” dobro poslovale zato sto su bile u drzavnom vlasnistvu, nego zato sto su kao korporacije imali dobre direktore i poslovodne odbore. Njighova privatizacija ne znaci da su te korporacije presle iz drzavnog u privatno vlasnistvo, jer su njihovi novi vlasnici takodjer korporacije koje imaju svoje direktore i poslovodne odbore. Potpuno je ne vazno da li se na polozaju direktora ili pretsjednika novih vlasnika javlja neki covjek odnosno zena koja je njihov vlasnik ili pretezni suvlasnik. Radi toga ne vidim potrebu da se kaze ko je vlasnik "Delte", "Nektara" ili "Dukata", bas kako sto nema smisla da se kaze ko je vlasnik "Fraporta" ili "Laktalisa", jer su to sve firme koje su organizovane kao korporacije(d.o ili d.o.o.). Prema tome novi vlasnici slovenackih firmi nisu privatna lica nego korporacije, pa se postavlja pitanje da li se uopste moze govoriti o privatizaciji umjesto o denacionalizaciji pojedinih firmi.
slob car
>држава морала огромним средствима да докапитализује банке.< Cudne su te drzave. Sa mnogo manje para bi mogle da dokapitalizuju moje finansije....

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља