уторак, 31.03.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 01:24
ИНТЕРВЈУ: КРИСТИЈАН ИНГИМАРСОН, играч и редитељ

Политичари и корпорације нас лако изманипулишу

Компаније Кристијана Ингимарсона из Копенхагена са представом „Трас!” поставља свакодневни живот на сцену и критикује модерно друштво
Аутор: Биљана Лијескићпонедељак, 22.02.2016. у 20:05
Кристијан Ингимарсон, играч, глумац, перформер и редитељ (фото БФИ)

Сећам се одлазака у биоскоп, када сам био дете, у мом родном граду Акуреири на Исланду. У глави сам и даље живео у филму. Лично сам био увек јунак и чинило ми се као да се све око мене креће као у успореном снимку. Био сам спреман да освојим свет! Мој циљ са представом „Трас!” је да учиним да се публика осећа исто тако. Изгледа да људи воле ово остварење зато што лако могу себе да препознају у њему. Критике су биле фантастичне, та представа је за свакога, оригинална и забавна и са њом сам већ три сезоне на турнеји. Ове године са истим комадом наступићемо у Колумбији и Индији – каже за „Политику” Кристијан Ингимарсон, директор позоришне компаније која носи његово име, потом играч, глумац, перформер и редитељ. Наша публика моћи ће да погледа представу „Трас!” Компаније Кристијана Ингимарсона из Копенхагена 3. и 4. априла у 20 часова у Позоришту на Теразијама, на 13. Београдском фестивалу игре. А садржај комада укратко је овакав: да би побегли од досадног посла четворо канцеларијских радника измишља „Трас” , маштовиту игру у којој живот добија различите надреалне димензије. Ингимарсона веома занима визуелни, физички театар, посебно је усмерен на критику модерног друштва и стрепи над судбином појединца. Свака његова представа је експеримент.

Чини се да вас веома иритира модерно друштво, чак толико да се њим бавите на сцени. Шта вам највише смета, како видите човека у таквом друштву и како он може да се избори за достојанствени живот?

Опа, изгледа да сте гледали моју фејсбук страницу. Па, не иритира ме модерно друштво, само по себи. Данашње друштво има толико могућности и постоји доста доброг, позитивне енергије и већина људи само жели најбоље за људе око себе. Али, нервира ме чињеница да нас политичари и велике корпорације толико лако изманипулишу. Нервира ме када особе постану робови изненадних правила и структура и забораве да можемо променити ствари уколико нам се не свиђају. Представом „Трас!” и мојим последњим комадом „Аеродром”, практично сам поставио наш свакодневни живот на сцену и додао му трунку креативног и смешног. Држим огледало пред публиком како би они могли да се насмеју себи самима, како бих изазвао реакцију.

Какво је ваше искуство са визуелним театром, које могућности нуди? Зашто сте основали сопствену трупу, и кажите нам како она заправо функционише?

Визуелни, физички театар и игра садрже језик без граница, и обично се баве универзалним или апстрактним темама. Реч је о савршеној уметничкој форми за културну размену која уједињује људе. То је разлог зашто су међународни театар и плесне компаније толико важни. Мислим да је то, у данашњем свету препуном информација, есенцијално за људе, да искусе уметност која се обраћа право вашем срцу, стомаку или полу. Увек сам имао потребу да стварам сопствене ствари. Покренуо сам своју компанију пре 18 година, када сам направио прву соло представу „Mike Attack” и од тада сам урадио неколико продукција, заједно са широким спектром уметника. Радим од пројекта до пројекта, са различитим људима. Премијере су увек у Копенхагену, а онда путујемо по земљи и иностранству, колико год је то могуће.

Сцена из представе „Трас!” (фото БФИ)

Рођени сте на Исланду, а Копенхаген сте одабрали као место за живот и рад. Због чега вам та околина најбоље одговара и шта вам омогућава?

Па, нисам заправо изабрао Данску, више је мене изабрала моја супруга, Данкиња. Студирао сам позоришну уметност у Данској, и Копенхаген ми је пружио шансу да откријем међународну сценску уметност, коју нисам имао прилике да видим на Исланду, с обзиром на то да долазим из малог места на северу. Данцима се изгледа допада оно што радим и пружају ми подршку, а живот овде ми пружа лакши приступ остатку Европе.

У којим новим пројектима видите себе и на који начин бисте волели да експериментишете, када је реч о физичком театру?

У овом тренутку радим на новом комаду који ће премијерно бити приказан на Европској престоници културе Архус 2017. Знам да ће се бавити људским понашањем, али још увек покушавам да премостим шифру, како бих „напао” ову тему. Дуго радим на свакој продукцији и волим да експериментишем, мешам стилове и измишљам нове делове. Али, прво морам да у својим костима осетим куда све то иде. Волим да гледам апстрактни физички театар и игру, посебно су групе „Peeping Tom” и „Societas Raffaello Sanzio” у врху моје листе.


Коментари1
53538
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Zoran
Ovce i sluze da se sisaju.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља