субота, 07.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:08

Институти САНУ против американизације српске науке

После професора Филозофског факултета, и девет института друштвено-хуманистичких наука подигло глас против предлога Министарства просвете да се од октобра нашим научницима вреднују само радови објављени у часописима са комерцијалних листа „Томсон Ројтерс” и „Елсевир”. – Од надлежних се тражи да се врати ЕРИХ листа, на којој су часописи окренути европском истраживачком простору
Аутор: Сандра Гуцијанпонедељак, 22.02.2016. у 22:00
(Фото Драган Јевремовић)

Текст „Да ли се успоставља амерички монопол над српском науком” који је наш лист објавио у суботу, изазвао је лавину коментара у универзитетској јавности и на сајту „Политике”. Поводом нацрта Правилника о категоризацији и рангирању научних часописа, што је била тема поменутог текста, заједнички допис министру просвете послало је девет института друштвено-хуманистичких наука, од којих су шест у саставу Српске академије наука и уметности.

Подсетимо, на основу објављених радова у категорисаним домаћим и међународним часописима професори и научници добијају бодове, а прикупљени поени битно одређују напредовање и звање свих научника у земљи, односно избор и реизбор на универзитету. Замерка професора друштвено-хуманистичких наука јесте што се за све изборе у звања вреднују искључиво текстови објављени у часописима са листе  „Томсон Ројтерс” и „Елсевир”  које форсирају техничке и природне науке и које су окренуте америчком подручју, док је избачена ЕРИХ листа, на којој су часописи  који су оријентисани према европском истраживачком простору.

Коментари са сајта „Политике”
Међу коментаторима текста „Да ли се успоставља амерички монопол над српском науком”, на сајту нашег листа, распламсала се полемика „за” и „против” теза из апела који је са Филозофског факултета БУ упућен Министарству просвете.
 „Када Србија буде једна од држава САД онда ће бити добра Томсон Ројтерсова листа. Европа је направила своју листу (ЕРИХ) , а Србија је ваљда у Европи и иде ка европским интеграцијама. У нацртима тог правилника који је радила Комисија министарства била је и ЕРИХ листа као и у конкурсу за научне пројекте који се завршавају ове године”, наведено је у једном од карактеристичних коментара који подржавају тезу да ће нови Правилник бити „не само антиевропски и антинационални, већ и антинаучни”.
Има и оних који сматрају да критеријуме треба пооштрити и више него што је предложено нацртом Правилника и сматрају да су се „квази научници у Србији уплашили да ће њихова „стручност” изаћи на видело”:
– Тачно је да људи који се баве тзв. националним темама (нпр. српском књижевношћу) имају мање часописа у којима могу да објављују, али у том погледу ни укључивање ове европске листе не би много помогло. Према томе, мање кукњаве, више рада – наводи се између осталог у једном од коментара.

Др Александра Павићевић из Етнографског института САНУ каже да је отварање ове теме дошло у прави час, јер су Балканолошки, Византолошки, Археолошки, Етнографски и Музиколошки и Институт за српски језик САНУ, као и Историјски институт, Институт за новију историју и Институт за савремену историју током последњих месец дана већ упутили просветним властима неколико дописа на ову тему.

Она нам је проследила и допис Удружења истраживача института хуманистичких наука, упућен министру просвете Срђану Вербићу, државном секретару Вери Дондур, Синдикату науке и Заједници института Србије.

У њему се наводи да ће нови Првилник довести до деградације правог научног рада, а подстицати постојећу хиперпродукцију и опадање квалитета научних радова.

– И постојећи начин категоризације часописа представља незадовољавајуће, али компромисно решење које је пронађено након вишегодишњих расправа. Научници и матични одбори из области хуманистике одбијају библиометрију засновану на листама приватних америчких издавача и као релевантне предлажу европске листе, међу којима и ЕРИХ плус листу, коју је до сада Министарство прихватало – наводи се у допису који је потписала председник, др Ранка Гашић.

Уз враћање ЕРИХ листе, научници захтевају и да се вреднују зборници водећег и националног значаја, магистарске тезе и докторске дисертације, предавања и излагања на научним конференцијама штампаних у целости и у изводу, како је и било до сада...

Др Оливера Дурбаба, професор Филолошког факултета, каже за наш лист да ће Правилник који треба да ступи на снагу 1. октобра 2016. године, у потпуности блокирати могућности за напредовање наставника друштвених и хуманистичких наука.

– Суштински проблем јесте што ће се оваквим правилником блокирати избори у звања за све факултете који имају компоненту национално специфичног значаја. Да бисте били изабрани у звање редовног професора, на пример, морате имати објављен чланак на „Томсон Ројтерс” иЕлсевир” листи часописа. Није дакле проблем само у броју бодова, већ и о томе да бодове не можете скупити на другом месту – него морате баш у тим часописима – истиче професорка Дурбаба.

Коментаришући изјаву државне секретарке Вере Дондур да ЕРИХ листа никада није била у Правилнику, она цитира Правилник из 2011. године, објављен на сајту БУ, у којем се наводе услови за избор у звање доцента:

„Најмање један рад објављен у научном часопису са SCI листе, односно у часописима са SSCI, AHCI, ERIH или листе престижних светских часописа за поједине научне области коју утврђује Универзитет на предлог факултета…”

Подсећајући да су полемику у јавности покренули наставници и сарадници Филозофског факултета, предвођени професорком Сташом Бабић, шефом Катедре за археологију, проф Оливера Дурбаба каже:

Да допуним оно што рече проф. Сташа Бабићможете ли да замислите да би било који од тих америчких часописа био заинтересован и вољан да објави чланак везан за учење немачког језика у основним школама у Србији? То је, рецимо, моја ужа научна област, у Србији сам засад једина која се тиме бави, па сам као таква вероватно невидљива и небитна творцима Правилника, једнако као и моје колегинице и колеге које се баве сличним темама за језике који нису енглески – истиче ова научница.

И док у Министарству просвете тврде да су измене мале и да ће Правилник ступити на снагу, научници поручују „да су измене можда мале, али веома дубоке, да суштински руше читаво здање друштвених наука и да ће довести до блокаде будућих професорских избора”.

 


Коментари77
c79bc
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

beba vujovic
Citajuci clanak covek mora da dodje do zakljucka da se Tomson Rojters liste boje oni koji su ceo svoj radni vek proveli tako sto uzivotu nisu nista napisali.Osim mozda nekog udzbenika da bi ucenjivali studente da moraju da ga poseduju ako zele da poloze ispite.Tu istu knjigu godinama prodaju doradjenu kao novi udzbenik tako sto bi zamenili korice nekom drugom slikom ili bojom.Pisanje naucnih radova za pojedine je nemoguca misija ,iz razloga sto pojedini neznaju ni racunar da upotrebe a ne da ispune uslove koji su na Tomsonu
грађанин
Не, нигде се не види такав закључак. Али види се напредњачки дискурс у вашем коментару.
Препоручујем 15
Masterant
Nije problem AMERIKANIZACIJA već KOMERCIJALIZACIJA nauke. Ztao je za svaku pohvalu potez mlade devojke iz rusije koja je napravila sajt sa kog možete besplatno skinuti članke iz skoro svih najpoznatijih naučnih baza. Nikada mi nije bilo jasno kakav egitimitet imaju privatne kompanije da zarađuju na tuđim naučnim rezultatima. Ne zaboravite, autori nisu plaćeni za svoje članke (jer je njihovo objavljivanje "stvar prestiža"), ali će zato kompanije poput ovih navedenih u vašem tekstu, godišnje obrtati milione. Znanje i naučni rezultati ne smeju biti tretirani kao tržišna roba, međutim, nažalost to ej savremena realnost. Druga problematična stvar je hiperprodukcija loših radova (jer sistem forsira kvantitet a ne kvalitet), insistiranje na objavljivanju članaka (paradoks da članak vredi više nego monografija) i masovno ciklično citiranje i "koautorstvo" - Pera i Žika napišu rad, potpišujoš troje ljudi, a citiraju sve svoje kolege i drugare u radu, i eto dođosmo do visokog impakt faktora.
Kosta Popovski
Kraj gospodo tkzv.profesora koji postali sa dva-tri potpisa svojih kolega i za citav radni staz nisu napisali bar jednu skriptu za studente.. Zato nemojte da sazalujete takve profesore. Njih u penziju kao i one senilne starce iz SAN-u. Omogucite mladjim i talentiranim, koji znaju i umeju da se ukljuce u savremena dostignuca nauke i tehnologije sveta da vode Srbiju. Tako ce te imati vise koristi, nego da stitite neproduktivnu i zastarelu elitu tkzv.profesora i kvazi naucnika. Bivsi beogradski student iz Makedonije.
buub
Шта да радимо са професорком која уместо у пензију оде у Министарство за просвету?
Препоручујем 24
Studentkinja psihologije
Kao studentkinju psihologije, sramota me je što od svih odeljenja Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, samo dekan Odeljenja za psihologiju nije potpisao dopis upućen nadležnima. Nažalost, ni ne čudi me, pošto sam upoznata sa "kvalitetom" profesora na pomenutoj katedri. Čast izuzecima, psihološka nauka se svela na hiperprodukciju radova (urade jedno istraživanje pa objave tri članka na istu temu), i to radova veoma niskog kvaliteta. Veličaju empirijski pristup (što samo po sebi nije problem), a većina njih jedva da ume da uradi i najobičniju statističku analize. Lično znam da pojedini profesori plaćaju studente da im rade analize rezultata za radove. Moja drugarica to godinama radi za uvažene profesore. Kada se bore za ugled i status nauke znajte da se mahom bore samo za svoja radna mesta, plate i honorare. Ukoliko se ne postave stroži kriterijumi, plašim se da će ova nauka (a i mnoge druge) postati potpuno obesmišljena i degradirana.
insajder FFH
@Iz drugog ugla Potpuno ste u pravu kada kažete "Osim toga, nipodastavanje onoga o cemu nema pojma, za nju je svakodneva pojava" i "uklapa u sliku malih diktatora.". Na Fakultetu za fizičku hemiju ostaje upamćena po: 1) otvorenom bavljenju politikom 90tih godina, naročito zbog političke agitacije među studentima; 2) udžbenika izdatog 1992. godine koji na skoro svakoj od 400 strana ima bar 10 grešaka. Štamparske greške u tekstu studenti još i uspeju da isprave, problem su pogrešno napisane matematičke i hemijske formule. Za narednih četvrt veka nikad nije objavila drugo ispravljeno izdanje. Verovatno nije stigla od silnih funkcija na kojima je bila.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља