недеља, 25.02.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:01
ДИЈАЛОГ ТЕОЛОГА И БИОЛОГА

Може ли се веровати у Бога и имати поверења у теорију еволуције

Аутор: Др Андреј Јефтићсреда, 24.02.2016. у 10:05
Др Здравко Јовановић: Ни теорија еволуције, нити било која друга научна теорија, не може бити у сукобу са елементарном чињеницом хришћанске вере да је Бог створио свет из љубави Фото Епархија захумско-херцеговачка; Др Алексеј Тарасјев: Насупрот колоквијалном схватању према коме је појам „теорије” синоним за слободну спекулацију, у науци заправо теоријом се објашњавају научне чињенице и законитости – у овом случају чињеница еволуције (Фото Епархија захумско-херцеговачка)

Да ли се веровање да је Бог творац универзума, живог света, па и човека, налази у нужном конфликту са биолошком теоријом о еволуцији живих бића? Ово питање ретко може да прође без бурне расправе која најчешће завршава у ћорсокаку непомирљивих ставова оних који верују да бране науку и оних који верују да бране Бога. Сасвим другачији приступ имали су теолог и биолог, учесници недавно завршеног годишњег скупа „Теологија у јавној сфери”, одржаног у Требињу, у организацији Епархије захумско-херцеговачке. Др Алексеј Тарасјев, научни саветник Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић”, и ђакон др Здравко Јовановић, доцент Православног богословског факултета Универзитета у Београду у расправи под насловом „Теорија еволуције и теологија стварања: између конфликта и хармоније” изашли су из горепоменутог ћорсокака. Њихова веома запажена дискусија представила је сасвим другачију слику реалности од оне с којом се најчешће кроз медије (а покаткад и систем образовања) срећемо. Вера у хришћанског Бога не налази се у нужном сукобу са теоријом еволуције, нити теолози са биолозима. Сукоб постоји тамо где и људи који у њему желе, мисле да треба или имају интерес да учествују.

Научни статус теорије еволуције

Одговарајући на приговор да је реч „само о теорији”, др Алексеј Тарасјев је, насупрот колоквијалном схватању према коме је појам „теорије” синоним за слободну спекулацију, а „закон” за објашњење непорецивих чињеница, показао да у науци теорија има највиши епистемички статус. Теоријом се објашњавају научне чињенице и законитости – у овом случају чињеница еволуције и процеси према којима се она одвија. Др Тарасјев је приметио и да се у јавности нова открића из еволутивне историје одређених таксона (нпр. откриће нових врста из рода Ηomo) често погрешно представљају као довођење у питање саме теорије. Он је додао и да чињеница да на макро-плану историје живота ова теорија не може да понуди детаљна предвиђања не угрожава њен научни статус. Такође, др Тарасјев се осврнуо и на питање „прелазних форми”, истичући да су фосили по себи редак природни феномен, који настаје под врло специфичним условима, али и да, с друге стране, захваљујући њима имамо врло јасну слику еволуционе историје одређених таксона. У осврту на питање односа који хришћански теолози треба да заузимају према научним теоријама, др Јовановић је изнео став да они нису позвани да доносе суд о њима – изузев у случају када су и сами научници који се њима баве у оквирима своје струке. С друге стране, као изразито пожељно, др Јовановић је оценио настојање теолога да у свом раду у обзир узму тековине и достигнућа свих наука. Отуда, износећи лично становиште да теорију еволуције сматра не само научно заснованом теоријом, већ и веома лепом и инспиративном конструкцијом, др Јовановић је нагласио да су теолози у обавези да уваже њене увиде и размотре изазове које она представља.

Теолошки статус такозваног научног креационизма

Он је нагласио да без обзира на то што може представљати изазов за теолошко промишљање, ни теорија еволуције, нити било која друга научна теорија, не може бити у сукобу са елементарним чињеницама хришћанске вере: да је Бог створио свет из љубави, те да нам дарује спасење кроз свог оваплоћеног Сина и Светог Духа који у Цркви обитава. Иако се често представља као теорија која је, за разлику од теорије еволуције, комплементарна хришћанском погледу на свет, креационизам је, према мишљењу др Јовановића, квазинаучна и квазитеолошка теорија. Оцењујући да је реч о америчком феномену који је штетан по науку, али и изразито профитабилан пројекат, он је изразио чврсто уверење да ова теорија са православним богословљем нема нити би требало да има никакве везе.

Метафизичке импликације теорије еволуције

Имајући у виду да многи научници, и популаризатори науке, уз научне ставове често представљају и личне светоназоре, др Тарасјев је нагласио да наука сама по себи не подразумева одређени поглед на свет. С друге стране, становиште да наука може да понуди потпуне одговоре на сва етичка и метафизичка питања, др Тарасјев је назвао сцијентизмом. Отуда, питање метафизичких и етичких импликација теорије еволуције зависи, по мишљењу др Тарасјева, и од особе која је у сврху њихове разраде (зло)употребљава. С тиме се сложио и др Јовановић, констатујући да је теорија еволуције у метафизичком смислу неутрална. Он је додао, с друге стране, да први стихови књиге Постања указују да Бог ствара живи свет уз помоћ такозваних секундарних узрока – наређујући земљи да израсте плодове, или стварајући човека од „праха земаљског” – те да и та чињеница сведочи да ни у Светом писму не постоји ништа што би директно противречило идеји о еволутивном развоју животних форми. Надовезујући се на тврдњу др Јовановића да су теолози у обавези да ослушкују шта наука има да им каже, др Тарасјев је рекао и да је дијалог теолога и биолога користан не само ради бољег међусобног разумевања, већ и због заједничког доприноса друштву у коме живимо – имајући на уму случајеве у којима научна истраживања или њихова примена носе и одређене етичке конотације.

Не би се могло тврдити да су овом расправом, понуђени коначни одговори на сва питања која различити аспекти односа хришћанске теологије и теорије еволуције пред нас постављају. Међутим, њоме је остварен важан корак у стварању аргументованог и одговорног дијалога између теолога и биолога који, чини се, представља изузетак у нашој јавности.

Православни богословски факултет, Универзитет у Београду


Коментари63
e83c4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Петар М
Морамо да престанемо да додељујемо религији епитет монополисте над етиком. То је апсолутна бесмислица. Ево, прочитајте Библију од корице до корице и погледајте какве се неморална понашања ту промовишу. Каменовање, ропство, убијање из сујете.
Славиша
Прво: Библија не може да се прочита. Кад једном почнеш да читаш онда је читаш читавог живота и ниједан стих не може да се прочита двапут, а да има исто значење. Друго: јесте има: каменовање, ропство, убиство из сујете..., али свако ко је присебан за све што му није јасно тражи објашњење, тумачење, и наравно то и пронађе. Читати Свето Писмо као Агату Кристи је најблаже речено инфантилно.
Препоручујем 1
cirkuzant
Pahomije, Filaret, Jovan Vraniskovski, a narocito Kacavenda najbolji su dokaz ,kao teolozi i vernici, da bog postoji, Radoznali neka njih pitaju.
Мислилац 4
Дарвин, Александар Македонски (Аристотелов ученик), Карађорђе (војна вештина у фрајкорима), Тесла – сва тројица су имали спојену ''лудачку'' одлучност и знање неке од научних области. За Карађорђа је Наполеон рекао: Не ја, већ онај кнез на Балкану је највећи војсковођа, који је од сељака створио војску која побеђује војску. Нису то баш све били мирни сељаци – било је пуно проблематичних људи, спремних на све – тзв. хајдуци (одличан материјал за борбу, али раштркани у стотине дружина, међусобно слабо повезаних). Станоје Главаш, највиђенији харамбаша, познајући хајдучку нарав (живот од данас до сутра) није се усудио да прихвати воћство Устанка па је упутио сакупљене под дрветом на Карађорђа – и због тога је раван Карађорђу. Карађорђе, ''лудо'' надахнут и познавалац војне вештине, ослобађа Београдски пашалук од турске силе. Но будући лош дипломата и политичар, греши судбоносно (Букурештански мир, тачку 8 одбија) и Устанак пропада. Морао се појавити геније другог кова да доврши започето.
Мислилац 3
Црква прихвата показатеље постојања Бога – има их у изобиљу – но не и ''доказе'' његовог постојања, који су плод рационалног ума, а неопходни су науци (као математички или опитни), која их уз почетно надахнуће, у даљем поступку користи. Колумбо чудесно надахнут за неизвесно отискивање у океански ''бескрај'', али користећи и научна сазнањe да је Земља округла, као и знање бродарења, био је спреман да издржи до краја путовање, ма колико трајало. Посада је била састављена од проблематичних, спремних на све људи, зарад богатства у ''Индији''. Но после вишенедеља проведених на пучини, дојадило јој је, како јој се чинило, то у недоглед путовање. Претећи је окружила је Колумба са питањем: Где ти је та Индија? Он се окренуо и загледан у пучину, пружио је руку према прамцу рекавши лудачки одлучно: Ено је! Морнари нису ништа видели, али су били запањени његовом одлучношћу и наставили путовање. Сутрадан је стражар са катарке дрекнуо: Копнооо! Тако је откривена данашња Америка.
Славиша
Колумбо, није открио Америку. Тачно је знао где иде. Индија је била само покриће. Посветите своје слободно време изучавању историје витезова Темплара. Сазнаћете занимљиве ствари.
Препоручујем 0
Мислилац 2
А ко је написао да се наука бави доказивањем постојања Бога? – то допушта себи само ''наука'' (назови наука). Теологија као друштвена наука не бави се доказивањем постојања Бога – то опет себи допушта само ''теологија'' (назови теологија). Богато предање Откровења (преко мноштва светих), теологија као друштвена наука уобличује у један, философски гледано, логички систем. Тоје резултат споја ума и вере, јер осећања (ту спадају и верска) су без разума слепа (фанатизам), а разум без осећања (и верских) је празан (као уређај када ради на празно). У том смислу важи написано: истинита Црква и истинита Наука. Зна се да је у Средњем веку било бркања магије и враџбина са науком – отуда Инквизиција, али се тиме истинита Црква не бави.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља