четвртак, 16.07.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 23.02.2016. у 14:05 М. Р. Б.

Највише послова за ИТ стручњаке и инжењере

На бироу рада незапослени у просеку проводе четири године и месец дана, а најдуже на посао чекају помоћници конфекционара – 8,8 година, помоћници дактилографа – 7,9, шивачи текстила – 7,7, прелци – 6,6 година…
(Фото Дарко Ћирков)

Највећи број огласа, од око 19.000 колико их је минуле године освануло на сајту poslovi.infostud.com, објављен је у областима трговине и продаје, ИТ, администрације и рачуноводства, машинства и електротехнике. Просечно, по конкурсу се пријавило 129 особа, а најчешћи тражени ниво образовања била је средња стручна спрема, показују најновије анализе тржишта рада „Инфостуда”.

– На огласима су били најтраженији комерцијалисти, продавци, административни радници, дипломирани машински инжењери и „јава” програмери. У односу на претходне године дошло је и до пораста понуде послова из машинства и електротехнике, транспорта и магацина, док је мање огласа из области администрације и рачуноводства, опште економије, маркетинга и пи-ара. Било је посла и за фризере, аутомеханичаре и куваре, док су посао теже проналазили фактуристи, оперативци у маркетинг служби, супервизори продаје, физички радници и оператери на рачунару – набрајају у „Инфостуду”, и подсећају да је половина послодаваца тражила кандидате са средњом стручном спремом, док је за оне са основном школом било најмање шанси (мање од један одсто огласа).

У Националној служби за запошљавање подсећају да међу високообразованим најбрже до запослења долазе и дипломирани правници, лекари опште медицине и фармацеути, али и ниже образовани кандидати – електротехничари, медицинске сестре, возачи…

На бироу рада незапослени у просеку проводе четири године и месец дана. Најдуже на посао чекају помоћници конфекционара – 8,8 година, помоћници дактилографа – 7,9, шивачи текстила – 7,7, прелци – 6,6, ткачи 6,5, књиговође 6,4, а најкраће дипломирани економисти – 1,5 и струковни васпитачи 1,8 година.

На евиденцији НСЗ-а налазе се 741.044 незапослена, од којих је 107.981 регистрован у београдској филијали.

-------------------------------------------------------------

Највише незапослених

204.300  без занимања и стручне спреме

    23.212  економских техничара

    15.262  матуранта гимназије

    14.541  продавац

    13.174  аутомеханичара

    11.526  машинских техничара конструктора

     9.043  бравара

     8.633  продаваца робе свакодневне потрошње

     8.134  металостругара

     8.076  пољопривредних техничара за производњу биља

     6.632  дипломирана економиста за општу економију, банкарство и финансије

     6.506  кувара једноставних јела

     6.484  кројача и конфекционара

Коментари3
2369b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

ljanik
NSZ je ustanova u kojoj je prekobrojno uhlebljeno stranacko glasacko telo, uglavnom po rodjacko-familijarnoj vezi i potpuno neefikasno, koje samo opterecuje budzet /grajane kao poreske obveznike/, jednostavno jedna od parazitskih ustanova. Ta bi ustanova trebala pod hitno da bude skinuta sa budzeta i da sama stvara profit od procenta broja zaposljenih preko njihove sluzbe. Usluzbi su sve sami parazit do parazita, koji zamajavaju nezaposljene.
Vox ex populi
Informatičari, odnosno programeri nisu svršeni studenti. Oni u školi nauče osnove programiranja, a da bi uistinu bili programeri neophodna su dodatna znanja i veliko radno iskustvo. Zabluda je da u Srbiji imamo puno takvog kadra. Na protiv. Nije dovoljno poznavanje programerskog alata, već tehnoloških zahteva, a to malo ko nauči u školi. Vrijeme je da se okanete tih zabluda.
lazar
Verovali ili ne,a mogu i licno da dokumentujem slucaj u Nisu.Rodjaka u Nisu,kao diplomirani ekonomista,sa naprednim koriscenjem Engeleskog jezika, sa medjunarodnim sertifikatom o svim vestinama na racunaru,na posao ceka od 1982.godine.Zena ,natprosecne inteligencije,koja je vise od 120 puta sama konkurisala za posao u svojoj struci,pa cak kasnije,konkurisala sa srednjom skolom-gimnazijom Bora Stankovic,nikada nije pozvana ni na jedan razgovor.ZASTO?Zato,sto je oduvek,pa i sada apoliticna osoba,koja zbog lose materijalne situacije,nikada nije mogla da plati radno mesto,a zbog privlacnog fizickog izgleda,nikada nije,pa ni sad ,ne bi pristala da bude necija ljubavnica! SRAMOTA ZA SVE VLADE I LOKALNNU SAMOUPRAVU U NISU,POCEV OD 1982.godine!Ovo je za rubriku :Verovali ili ne!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља