понедељак, 23.10.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:50

Зелен(ашк)а економија

У светским размерама већ је вођено око 600 процеса против многих држава у којима корпорације траже одштету због државних или скупштинских одлука које их наводно ометају у максимизирању профита
Аутор: Миленко Срећковићсреда, 24.02.2016. у 08:15
(Фото Пословни свет)

Србија постаје све интегрисанија у глобалну корпоративну економију – о чему сведочи и одштетни захтев од око 116 милиона евра, који је против ње пред Међународним центром за решавање инвестиционих спорова (ИЦСИД) у Вашингтону поднела компанија „Енерго зелена”, иначе у већинском власништву белгијске компаније „Гринворкс”. Оваква корпоративна пракса није нимало неуобичајена с обзиром на то да је у светским размерама већ вођено око 600 процеса против многих држава у којима корпорације траже одштету због државних или скупштинских одлука које их наводно ометају у максимизирању профита. Основ за овакве тужбе корпорације налазе у билатералним споразумима који гарантују сигурност инвестиција, па се тако и „Енерго зелена” у својој тужби против Републике Србије позива на Споразум о узајамном подстицању и заштити улагања између Белгијско-луксембуршке економске уније и Србије и Црне Горе, који је на снази од 2007.

Према информацијама добијеним од сарадника из холандског Транснационалног института који се залаже за укидање оваквих билатералних споразума у циљу смањења моћи коју корпорације имају над државама, такве тужбе врло су профитабилне и за многобројне адвокатске компаније које пред међународним арбитражним судовима заступају корпоративне интересе и за судије које примају од 600 до 700 долара на сат. Тако су и заступници „Енерго зелене” у процесу против Републике Србије – адвокатска канцеларија „Моравчевић, Војновић и партнери” – већ специјализовани у овој области, будући да су пре тога учествовали у одбрани Републике Црне Горе од тужбе коју је пред ИЦСИД-ом поднела холандска компанија у чијем је већинском власништву приватизована железара у Никшићу.

Из увида у случај „Енерго зелене”, који ми је, на лични захтев, недавно омогућило Министарство економије, више се него поуздано може закључити да је ту посреди још један очигледан пример неизвесности економске политике засноване на подређивању државног уређења интересима корпоративног профита. Наиме, „Енерго зелена”, која је у Инђији обављала послове еколошке прераде животињског отпада, као један од доказа у прилог својој тужби наводи и имејл тадашњег директора Управе за ветерину којим су информисани да за њихову делатност постоји довољно животињског отпада и да ће имати монопол у обради те сировине, уз уверавање да би приватне кланице биле законски принуђене да свој отпад предају искључиво њима. По наводима ове компаније, тиме су они обманути да инвестирају у српску привреду.

Међутим, према документацији Министарства, таква информација била је заправо „наручена” од саме „Енерго зелене” како би на основу ње од страних финансијера добили кредит за покретање бизниса у Србији, те она свакако није подразумевала никакву гаранцију у погледу количине животињског отпада. У прилог одбрани иде и отворено признање бившег директора „Енерго зелене” да покретањем арбитражног поступка против Србије компанија „може више да заради” него наставком самог пословања. Сем тога, он тврди да је један од разлога што „Енерго зелена” за своје потребе није прибављала више животињског отпада то што нису довољно инвестирали у средства за транспорт толиког материјала. Ипак, с обзиром на кружење многобројних контрадикторних информација и оптужби у јавности, читав тај случај морао би морао бити додатно истражен.

Проблем са билатералним споразумима који корпорацијама омогућују да туже државе јесте да они спречавају доношење било каквих одлука о заштити становништва уколико те одлуке не одговарају корпоративним интересима. Тако је шведска компанија „Ватенфалл” тражила одштету од 3,7 милијарди евра након што је Немачка, због нуклеарне катастрофе у Фукушими, одлучила да угаси своју нуклеарну индустрију, „Филип Морис” је поднео тужбу против Аустрије због одлуке да се на паклице цигарета стави упозорење о штетности пушења, а нафтна компанија „Occidental” је од Еквадора, након законитог поништења уговора о концесији, на име одштете добила читаве 2,3 милијарде долара.

Најзад, ауторизовање корпорација да туже државу не подстиче ни прилив нових инвестиција: према „Економисту”, у Бразилу прилив страних инвестиција не опада упркос одлуци да се не потписује ниједан трговински споразум којим би се омогућило подношење тужбе – а Јужна Африка, Индонезија и Индија најављују раскид таквих већ постојећих споразума. Србија би требало да следи њихов пример ако не жели да постане лак плен корпоративно-адвокатског бизниса.

Председник Покрета за слободу


Коментари8
c6966
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ратко
Упућени кажу да је близу дан када ће управни одбори корпорација да постављају и смењују владе држава. Сиротињо спремај кожу.
Sale S
Neoliberalni sistem ja na nivou društva prvo počeo sa uništavanjem i pretvaranjem radničke klase u prokarijat, da bi danas ovim procesom uveliko bila obuhvaćena i srednja klasa. Isto tako, na nivou država prve žrtve su postkolonijalne i tranzicione države koje se pretvaraju u teritorije bez suvereniteta i kolonije korporacija.
Aca
Pohvala za Politku. Ovo je mozda najznacajniji pogled koji ste objavili poslednjih godina. Slicna sporazum o zjednickom ulaganju je potpisan i sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima - ili ti projekat Beograd na vodi
Boki Marković
Pošto je u Srbiji na vlasti korumpirana, odnarođena, profitersko-pljačkaška politička klasa, koja je istovremeno u vazalnom odnosu prema moćnim državama i kompanijama, osuđeni smo da od svoje bede izdvajamo za punjenje džepova belosvetske mafije. Setite se samo afere "satelit". Nije tu reč o neznanju i površnosti državne administracije, u pitanju je smišljeni kriminal koji potpisnicima obezbeđuje ogromnu proviziju!
Barbara Aksentijević
С времена на време стидљиво провеје кроз штампу извештај о Трансатлантском трговинском споразуму између САД/Канаде и ЕУ тј. преговорима које (чини ми се још увек) САД воде са ЕУ а у циљу горепоменуте превласти корпорација над државама. Хвала Миленку и на овом за многе просветљујућем извештају. Можда нисмо привредно па и културолошки упоредиви са Индијом и осталим, ресурсима и људством, богатијим земљама које држе до свог достојанства, али, са друге стране, чињеница је да нас беспоговорна сагласност са свим директивама Запада најбрже вуче у неповратно ропство - како да вас ико цени ако сами себе не цените. Далеко да подстрек у делању треба да буде тапшање по рамену, али савест нашим брижним вођама свакако недостаје и конкретне ситуације, попут у чланку поменутих, захтевају и конкретне, а не у целофану, одговоре.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља