После више од седамдесет година портрет Луке Ћеловића – Требињца (1854–1929), познатог трговца, једног од најутицајнијих људи у Србији с краја 19. и почетка 20. века и великог добротвора универзитета, који је насликала чувена Бета Вукановић, од данас поново поносно краси зид свечане сале Ректората Универзитета у Београду. Након што је одатле нестао током Другог светског рата, када му се изгубио сваки траг, овај импозантан приказ Ћеловића у природној величини коначно је пронађен и враћен тамо где припада.

Како „Политика” сазнаје у Ректорату, прича почиње одлуком Ћеловића, једног од оснивача Београдске задруге и њеног доживотног председника, да тестаментом из 1911. године целокупно своје имање, процењено на 50 милиона ондашњих динара, остави овој институцији. Ћеловић умире 1929. године а две године касније Универзитет наручује његов портрет од Бете Вукановић. Слика је урађена, па је током претпоследње године рата нестала и претпоставка је била да је уништена приликом повлачења Немаца из Београда, када је запаљено Капетан Мишино здање. Међутим, та претпоставка се 2005. године показала као погрешна.

Током припреме изложбе о легатима Универзитета у Београду која је те године одржана у САНУ, аутори поставке др Марица Шупут, професор Филозофског факултета у Београду, Петар Петровић и Татјана Бошњак (преминула 2011. прим. аут.), виши кустоси Народног музеја у Београду, долазе до индиција које указују на то да портрет по свему судећи није уништен, али у то време није било довољно информација које би омогућиле да се он лоцира. Захваљујући овим стручњацима, 2014. године Универзитету је скренута пажња да се портрет појавио на аукцији куће „Бином”. Због компликованих административних процедура, Универзитет није био у могућности да благовремено реагује и откупи портрет али је то учинило дванаесторо грађана, од којих су десет професори те установе. Како би спречили да портрет буде продат непознатом купцу, донели су одлуку да откупе слику и да је поклоне Универзитету уз један једини услов – да буде враћен тамо где се налазио од када га је насликала Бета Вукановић. 

– Иако се неоспорно ради о значајном уметничком делу познате српске сликарке, значај повратка портрета Луке Ћеловића има пре свега моралну димензију. Реч је о највећем дародавцу нашег Универзитета. Иако је имао завршену само основну школу у Требињу, Ћеловић је добро разумео значај образовања за развој једног народа, тако што је оставио сву своју покретну и непокретну имовину за научне потребе и циљеве наше куће. Нажалост, после Другог светског рата готово сва дарована имовина била је национализована. Универзитет је успео, ипак, да обнови рад његових задужбина, а тренутно улаже велике напоре да поврати одузету имовину – каже за „Политику” Владимир Бумбаширевић, ректор Универзитета у Београду. 

Како објашњава кустос Петар Петровић, слика је значајна и због тога ко је на њој представљен али и због њеног аутора.

– У то време Бета Вукановић била је врло цењена и поштована. Не само као особа која је изузетно утицала на усмерење многих младих уметника јер је са Ристом Вукановићем водила сликарску школу, већ и као уметница. Била је изузетан портретиста, иако их по броју није урадила много за разлику од других сликара са већим портретским опусом – истиче Петровић.  

О самом портрету каже:

– Ово је типичан парадни портрет значајне личности, који је по свим принципима академске вештине сликан између реалистичког приступа и импресионизма, будући да је Бета Вукановић такву врсту сликарства неговала све до позних година свог живота. Сликан је из поштовања према поручиоцу, а тражила се и веродостојност самог лика, пошто не би требало заборавити да су у време када је портрет настао у Европи владали уметнички правци кубизма и фовизма. Овај рад је захтевао уметничку правилност са приносима импресионизма – закључује Петровић.