четвртак, 21.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 08:12
ЕКСКЛУЗИВНО

Портрет Луке Ћеловића за који се веровало да je уништен у рату враћен у Ректорат

Слика, коју је урадила Бета Вукановић, нестала из Универзитета у Београду током Другог светског рата, откупљена је иницијативом 12 грађана након што се 2014. појавила на аукцији куће „Бином”
Аутор: Милица Димитријевићчетвртак, 25.02.2016. у 22:00
(Фото Бранко Бубоња)

 

После више од седамдесет година портрет Луке Ћеловића – Требињца (1854–1929), познатог трговца, једног од најутицајнијих људи у Србији с краја 19. и почетка 20. века и великог добротвора универзитета, који је насликала чувена Бета Вукановић, од данас поново поносно краси зид свечане сале Ректората Универзитета у Београду. Након што је одатле нестао током Другог светског рата, када му се изгубио сваки траг, овај импозантан приказ Ћеловића у природној величини коначно је пронађен и враћен тамо где припада.

Како „Политика” сазнаје у Ректорату, прича почиње одлуком Ћеловића, једног од оснивача Београдске задруге и њеног доживотног председника, да тестаментом из 1911. године целокупно своје имање, процењено на 50 милиона ондашњих динара, остави овој институцији. Ћеловић умире 1929. године а две године касније Универзитет наручује његов портрет од Бете Вукановић. Слика је урађена, па је током претпоследње године рата нестала и претпоставка је била да је уништена приликом повлачења Немаца из Београда, када је запаљено Капетан Мишино здање. Међутим, та претпоставка се 2005. године показала као погрешна.

Током припреме изложбе о легатима Универзитета у Београду која је те године одржана у САНУ, аутори поставке др Марица Шупут, професор Филозофског факултета у Београду, Петар Петровић и Татјана Бошњак (преминула 2011. прим. аут.), виши кустоси Народног музеја у Београду, долазе до индиција које указују на то да портрет по свему судећи није уништен, али у то време није било довољно информација које би омогућиле да се он лоцира. Захваљујући овим стручњацима, 2014. године Универзитету је скренута пажња да се портрет појавио на аукцији куће „Бином”. Због компликованих административних процедура, Универзитет није био у могућности да благовремено реагује и откупи портрет али је то учинило дванаесторо грађана, од којих су десет професори те установе. Како би спречили да портрет буде продат непознатом купцу, донели су одлуку да откупе слику и да је поклоне Универзитету уз један једини услов – да буде враћен тамо где се налазио од када га је насликала Бета Вукановић. 

– Иако се неоспорно ради о значајном уметничком делу познате српске сликарке, значај повратка портрета Луке Ћеловића има пре свега моралну димензију. Реч је о највећем дародавцу нашег Универзитета. Иако је имао завршену само основну школу у Требињу, Ћеловић је добро разумео значај образовања за развој једног народа, тако што је оставио сву своју покретну и непокретну имовину за научне потребе и циљеве наше куће. Нажалост, после Другог светског рата готово сва дарована имовина била је национализована. Универзитет је успео, ипак, да обнови рад његових задужбина, а тренутно улаже велике напоре да поврати одузету имовину – каже за „Политику” Владимир Бумбаширевић, ректор Универзитета у Београду. 

Како објашњава кустос Петар Петровић, слика је значајна и због тога ко је на њој представљен али и због њеног аутора.

– У то време Бета Вукановић била је врло цењена и поштована. Не само као особа која је изузетно утицала на усмерење многих младих уметника јер је са Ристом Вукановићем водила сликарску школу, већ и као уметница. Била је изузетан портретиста, иако их по броју није урадила много за разлику од других сликара са већим портретским опусом – истиче Петровић.  

О самом портрету каже:

– Ово је типичан парадни портрет значајне личности, који је по свим принципима академске вештине сликан између реалистичког приступа и импресионизма, будући да је Бета Вукановић такву врсту сликарства неговала све до позних година свог живота. Сликан је из поштовања према поручиоцу, а тражила се и веродостојност самог лика, пошто не би требало заборавити да су у време када је портрет настао у Европи владали уметнички правци кубизма и фовизма. Овај рад је захтевао уметничку правилност са приносима импресионизма – закључује Петровић.


Коментари8
62263
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Slobodan Petrovic
Ne znam da li vama ne zvuci cudno da nigde ne pominjete ko je dao sliku na aukciju s obzirom da ona ni u kom slucaju nije mogla postati privatno vlasnistvo. Ciji se identit cuva? Gde je slika bila i ko je dobio novac od aukcije. S obzirom da je UKRADENA ILI KONFISKOVANA morala je biti vracena instituciji Univerziteta bez naknade.
Zoran
Da, sada se dicite privatnicima od pre 100 godina, a uporno odbijate ove danasnje. Car im i sudite. Kao da je razlika velika. I oni su u ono vreme muckali za one prilike kao sto ovi muckaju za ove prilike. A o sociliasticmo opredeljenju Poltike da ne pricam. To se tek kosi sa svim cime se hvalite od rpe 100 godina. Grozni ste kad se ukljuci mozak i izbace osecanja.
Боривоје Банковић
Разлика је што се ретко ко од "приватника" пре сто година обогатио за кратко време од деценију - две, мада је било и таквих. Са друге стране, СВИ данашњи "приватници" су се обогатили у последње две и по деценије. Даље, нисам видео да је било ко од данашњих "приватника" решио да се одужи народу из кога је потекао. Ако се потрудите да издигнете главу изнад башта кафића, кладионица, банака и пекара "фенси" имена, видећете необичне натписе као што су: "Миша Анастасијевић свом отачаству", "Задужбина Илије М. Коларца", "Задужбина Симе Андрејевића Игуманова" и тако даље. Када ВИ будете имали толико друштвене свести да се постарате да будуће генерације пролазе поред "Задужбине Зорана приватника", онда ће вас те будуће генерације вероватно и поштовати. Наша генерација ће вас памтити углавном као оне који су за петнаестак година раскућили све што је вредело у социјализму и што је стварано педесетак.
Препоручујем 48
Само у окупацији није било ћирилице!
Oд 2001. do 2010. после ДОСовског пуча нетрагом је уништено око 3000 српских фабрика, а 51 милијарда евре је изнешена из земље на приватне рачуне у офшор зоне. То је невиђена пљачка једне земље и извор данашњег енормног богатства појединаца, настао у том периоду. "Ово је акт националне издје" како рекоше у свом предизборном говору данашњи лидери, али од свега не би ништа и још ће држава морати да обештети Мишковића. O, tempora! O, mores!
Препоручујем 30
Прикажи још одговора
Ovaj impozantni prikaz, a ne ovaj impozantan prikaz!
Катарина Крстић
Поштовани, реч је о српскоме језику. Ако вам се не допада изволите се бавити лекторисњем на вашим хрватским сајтовима, потпуно су неписмени.
Препоручујем 5

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља