уторак, 30.08.2016. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 00:00

Мала осуда међу пријатељима

Како је девет повезаних чланова Савета за штампу пресудило „Политици“ спочитавајући нам нешто што се ни у траговима не може пронаћи у серијалу о путевима америчког новца у Србији
Аутор: Вишња Аранђеловић - Душан Телесковићсубота, 27.02.2016. у 11:59
(Фото Бета)

„Политика” је крива зато што је објавила исправку „Јужних вести”, коју главни уредник тог портала Предраг Благојевић није ни видео у нашем новинама. Криви смо и што смо пренели да је медијско удружење „Локал прес” добило два пута по 40.000 долара, а не 80.000 како смо сабрали у једном од текстова у серијалу о путевима америчког новца у Србији. Наша кривица је и у томе што смо објавили да је донацију од 242.000 долара Независно друштво новинара Војводине (НДНВ) добило у периоду од три, а не две године.

Наиме, Комисија за жалбу Савета за штампу пре два дана одлучила је да је „Политика” у три наврата прекршила новинарски кодекс објављивањем текста „Како зарадити 45.000 долара прештампавањем старих текстова”. Наш лист се заправо у овом серијалу бавио темом шта амерички донатори саопштавају о новцу који дају невладиним организацијама у Србији, а не о раду цивилног сектора, што је „уреднички” угао који би одговарао већини чланова Савета за штампу.

Савету за штампу пожалила су се три медијска удружења која су тврдила да смо преписали податке са обичног сајта, иако смо више пута објаснили да је реч о америчкој организацији Фондација центар у чију базу података се сливају информације из 35 независних извора. 

Све организације добиле су прилику да своје замерке објаве у нашем листу. Независном друштву новинара Војводине (НДНВ) и „Јужним вестима” то није било довољно, док је „Локал прес” одбио понуду „Политике” да објави деманти, али није пропустио прилику да се жали Савету за штампу. 

Начин одлучивања Савета за штампу више је личио на политичко-комесарску расправу у којој је требало одстрелити „идеолошког непријатеља”, него на објективно утврђивање могућих прекршаја новинарског кодекса. Чланови Савета више су расправљали о личним утисцима него што су се бавили чињеницама.

Организације чији представници одлучују о жалбама управо су поменуте у спорном тексту, па се тако „Политика” нашла на удару оних о чијем је финансирању писала.

Од 11 чланова комисије, њих девет је гласало против „Политике”. Од тих деветоро, четворо представљају организације које су поменуте у тексту о којем се одлучивало (НУНС, Локал прес и Бета). Из невладиног сектора, који се осетио највише погођеним нашим серијалом, гласало је троје представника (Шер фондација, Праксис и Мрежа одбора за људска права Крис). Преостала два гласа донели су представници Асоцијације медија међу којима је била и Марија Кордић, одговорна уредница таблоида „Курир”, која на самој седници није могла да сакрије задовољство када су је у више наврата остали чланови Комисије из НУНС-а називали будућом газдарицом „Политике”.

Да наш лист није прекршио Кодекс новинара гласала су само двојица представника Удружења новинара Србије.

Када се има у виду овакав распоред снага, онда и не чуди зашто је „Политици” спочитано оно што се нигде у нашим текстовима није спомињало: да смо НВО сектор прогласили издајницима и страним плаћеницима, „Јужне вести” „будалама“ и да смо позвали на „линч НДНВ-а због сепаратизма”. Читалац ће се увидом у читав серијал уверити да таквих квалификација није било ни у траговима, што није сметало већини чланова комисије да свој лични утисак припишу наводним намерама нашег листа. У креативном тумачењу скривених намера текстова, који имају само нескривене чињенице, најгласнија је  била новинарка „Времена” Тамара Скроза којој чињеница да, како је сама рекла, сарађује са „већином невладиних организација споменутих у тексту” није била препреком да се представи као објективни судија у случају „Политике”.

– Ово је пример мајсторски урађеног текста са циљем за који је писан. Нека свако протумачи како жели на који циљ мислим. Прећутали су 90 одсто информација које су могле да промене мишљење читалаца, јер просечни читалац ово види као такозване издајничке паре – рекла је Скроза, не прецизирајући који је наводни циљ био.

Скроза је успела да спочита да је „текст кваран, а наслов катастрофално злонамеран”, не објаснивши на који је то начин утврдила „Политикину” намеру.

И остали „аргументи” нису били другачији. Тако је текстове о страним донацијама представник НУНС-а Влада Мареш видео као намеру „Политике” да „све направи будалама”.

Он је уједно и објаснио зашто се није одлучивало о евентуалном кршењу кодекса, већ се гласало на основу личних утисака: „Текст је перфидно написан да се не може говорити о детаљима кодекса, као да га је писао разочарани певач песме ’Америка и Енглеска биће земља пролетерска’.” Онда је додао: „Хвала Рокфелеру, хвала Соросу, хвала Карнегију.”

Допринос у откривању наводних скривених намера „Политике” пружила је и генерална секретарка Савета за штампу Гордана Новаковић тврдећи да су текстови производ „фрустрација” наше медијске куће будући да је често лажно оптуживана да користи државни новац.

Марија Кордић је оценила да је извештавање „Политике” било „офрље” и „тенденциозно”, уз „мало грђи тон”. Она је оценила да су у тексту нашег листа представљени само „бирани подаци“, али ни она није прецизирала које су то чињенице остале сакривене.

Већини представника Савета за штампу то није нимало сметало да нас осуде управо за прекршај чији члан тачно гласи: „Прећуткивање чињеница које могу битно да утичу на став јавности о неком догађају једнако је њиховом намерном искривљивању или изношењу лажи.”

У смерницама које Кодекс новинара нуди објашњава се да се мора објавити податак уколико су извори информација портпароли политичких странака, појединаца и компанија. То се прецизира због могућег утицаја на објективност извештавања. Кодекс у овом случају не даје друге смернице.

Не само да „Политика” није прећутала чињенице, већ смо објавили и ко је извор. Али се цивилном сектору у Србији очигледно не свиђа што нисмо покушали да добијемо коментар од Рокфелера лично.

----------------------------------------------------------------------
Без осуде за Слободана Антонића

 

Комисија за жалбе Савета за штампу одлучила је да „Политика” није прекршила кодекс објављивањем текста Слободана Антонића „Пљувачка страна Србије” (14.1. 2016). Тамара Скроза сматрала је да је коментар „опасан колико и текстови који су га инспирисали” и да је „базиран на чињеницама из текста за који је већ утврђено да је прекршио кодекс”. Представник УНС-а Петар Јеремић успротивио се оваквој оцени и упитао колеге: Да ли новинар у коментару сме да износи сопствени став? Јеремић је навео и да су једине увреде у Антонићевом тексту заправо цитати ставова Динка Грухоњића из Независног друштва новинара Војводине, удружења које се жалило на Антонићев коментар.

Провокације на рачун новинара „Политике”

На седници Комисије за жалбе, као посматрачи, присуствовало је и троје новинара „Политике”. Иако је члановима комисије познато да посматрачи немају право да реагују, то их није спречило да их провоцирају називајући „Курир” будућим власником нашег листа, а одговорну уредницу Марију Кордић будућом газдарицом „Политике”.

– Како ћеш ти Марија бити нежна газдарица – казао је Влада Мареш подсмешљиво гледајући ка новинарима „Политике”.

Без осуде за адресу Александра Родића

Чланови Савета за штампу нису осудили „Политику” зато што је ненамерном грешком у тексту „Зашто АИК банка сопствени уговор назива спекулацијама” (24. 1. 2016. године) објавила адресу Александра Родића, власника „Курира”. Одлука није усаглашена, јер је петоро чланова Комисије за жалбе сматрало да Кодекс није прекршен, четворо је било уздржано, док је само један гласао да смо се огрешили о Родића. Иако испрва није било планирано, одговорна уредница „Курира” Марија Кордић је ипак изузета из одлучивања по тужби Александра Родића. Наиме, Кордићева се похвалила да је управо она писала жалбу коју је потом преправљао, како је нагласила, „глупи адвокат”.

– Тако им и треба када више верује адвокатима него својим новинарима – реакција је Марије Кордић на одлуку Савета за штампу.

Без права вета у Комисији за жалбе

Представници Савета за штампу представили су јуче измене статута и пословника о раду Комисије за жалбе, којим је укинуто право вета чланова на одлуке које су усвојене.

Председница Удружења новинара Србије Љиљана Смајловић је подржала уз образложење да више не може ни УНС ни Независно удружење новинара Србије (НУНС) нити ико други да спречи Комисију за жалбе да донесе неку одлуку само зато што му се она не свиђа. „Мислим да смо тиме демократски унапредили рад Комисије и да је то добро јер ће се ствари боље видети као и какав је однос снага, ако не у српском новинарству онда између медијских удружења власника”, рекла је она.

Председник Управног одбора Асоцијације медија Зоран Секулић је рекао да је добро и што је дошло до промена у саставу Управног одбора и у начину одлучивања.

Председник НУНС-а Вукашин Обрадовић је истакао што и чланови Комисије могу поднети жалбу.

Према његовим речима, то знатно повећава могућност да Савет за штампу постане оно што би требало да буде и „да на много начин и разматра стање у медијима и поштовање етичког кодекса”. (Бета)


Коментари26
bb02a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Goran Vidovic
O čemu je ovde zapravo reč? O zameni teza; o pravu koje je selektivno; o kazni o kojoj ne odlučuje ni pravda ni sud nego sujeta i interes. Da...pričamo o zapadanoj demokratiji i njihovim štićenicima koji su poput pastorčadi usvojili obrasce ponašanja svojih staratelja; a sve u cilju zajedničkog interesa. A imaju li oni zajednički interes? Pastorčad...ma ne bre...Oni saradnju i neki cilj vide drugačijim očima, očima nezrelog i nedoraslog deteta, njih samo zanima čokoladica ili bombonica a o posledicama prejedanja slatkišima će misliti kad posledice nastupe, a vrlo verovatno ni tad. Nema dovoljno dobrog roditelja za razmaženu decu, zato kad odrastu biraju staratelje. A roditeljska ljubav...ma ne bre...A bombonica...uvek! Tu je razlika...nepremostiva.
Dragan Svircevic
Iz cele price se stice utisak da bi najveca korist za nas gradjane/pazljive citaoce bila kada bi se napravio/predlozio/sproveo sistem potpuno javni i transparentan sistem informisanja ko placa i piseduje NVO i medije u Srbiji. Tada bi se znalo odakle " vetar" duva i kako se zadtiti " da nas ne produva"
Ivana
Ne dao Bog Politici ono što bi joj uradili ovi "prijatelji".
Lazetic
Pobrljavili od besa što je Politika obznanila za koga rade i za koje pare. A, lepo se vidi da su to vrlo slatke pare. Najbolje prolazi Sabahudin Gruhonjić od milošte nazvan Dinko. Što više crniš Srbiju, Ameri ti uplaćuju veće svote. Hajde, što pune dzepove na mržnji prema nama, nego još ne smemo popreko da ih pogledamo
Betty Boop
Svi oni koji se bave politickom delatnoscu i primaju novac iz inostranstva su izdajnici. Tako se barem definisu u vecini drzava na svetu. Novac niko ne daje iz ljubavi nego radi ostvarenja sopstvenih interesa.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља