У Београд ће за две недеље стићи  представници руских регионалних и федералних трговинских ланаца како би договорили послове са домаћим произвођачима хране. Како је за „Политику” најавио Дејан Делић из ПКС-а очекује се да ће на састанак, планиран 11. марта, доћи и менаџмент трговинског ланца X5 („Икс пет”), другог највећег трговца у Русији са којим домаћи произвођачи још нису сарађивали. Наша храна до сада се највише продавала у најуспешнијем руском малопродајном трговинском ланцу „Тандер Магнит” који има око 10.000 објеката. Сада им се, каже Делић, пружа шанса да освоје рафове још једног трговца у Русији.

Српски произвођачи иначе уговорили су на недавном сајму прехране у Москви нове извозне аранжмане са Русијом вредне 27,6 милиона евра.

Значајне послове добили су произвођачи и прерађивачи меса и млека, воћа и поврћа, пецива, кондиторских производа, алкохолних пића, сокова…  

– Резултати сајма у Москви су одлични ако се узме у обзир финансијска криза на свим тржиштима. Посебно је била успешна кондиторска индустрија. Постоји велики потенцијал у овом сегменту, а нарочито им је интересантна безглутенска храна – рекао је Делић.

Услови пословања са Русијом последњих годину дана су отежани због осцилација курса рубље и пада куповне моћи тамошњег становништва.

Извоз пољопривредно-прехрамбених производа на тржиште РФ у односу на 2014. пао је за 13,3 одсто, али је раст остварен у пласману јабука (за 35 одсто), нектарина 122 одсто, брескви 93 одсто, трешања и вишања 27 одсто, малина – 90 одсто. Укупан извоз хране из Србије у Руску Федерацију у 2015. години био је 270 милиона долара. У извозу Србије доминирају свињско месо, воће и поврће, док у увозу из Русије доминирају дуван и сточна храна.

– Без стратешког наступа Србија неће бити у стању да значајније побољша свој извоз на овом тржишту – каже Војислав Станковић, аграрни аналитичар, и истиче да је Русија недавно усвојила Стратегију развоја до 2030. године према којој ће за њих у наредним годинама примарни бити сектори енергетике и аграра. Русија очекује, каже Станковић, да у том периоду постане значајни извозник хране у ЕУ па би домаћи произвођачи и то морали да имају у виду и паралелно планирају извоз и на друга тржишта.