субота, 04.07.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 27.02.2016. у 12:54 Ивана Албуновић

Руси заинтересовани за нашу храну

Представници другог највећег трговинског ланца у Русији долазе за две недеље на састанак у Београд где ће се договорити конкретни послови

У Београд ће за две недеље стићи  представници руских регионалних и федералних трговинских ланаца како би договорили послове са домаћим произвођачима хране. Како је за „Политику” најавио Дејан Делић из ПКС-а очекује се да ће на састанак, планиран 11. марта, доћи и менаџмент трговинског ланца X5 („Икс пет”), другог највећег трговца у Русији са којим домаћи произвођачи још нису сарађивали. Наша храна до сада се највише продавала у најуспешнијем руском малопродајном трговинском ланцу „Тандер Магнит” који има око 10.000 објеката. Сада им се, каже Делић, пружа шанса да освоје рафове још једног трговца у Русији.

Српски произвођачи иначе уговорили су на недавном сајму прехране у Москви нове извозне аранжмане са Русијом вредне 27,6 милиона евра.

Значајне послове добили су произвођачи и прерађивачи меса и млека, воћа и поврћа, пецива, кондиторских производа, алкохолних пића, сокова…  

– Резултати сајма у Москви су одлични ако се узме у обзир финансијска криза на свим тржиштима. Посебно је била успешна кондиторска индустрија. Постоји велики потенцијал у овом сегменту, а нарочито им је интересантна безглутенска храна – рекао је Делић.

Услови пословања са Русијом последњих годину дана су отежани због осцилација курса рубље и пада куповне моћи тамошњег становништва.

Извоз пољопривредно-прехрамбених производа на тржиште РФ у односу на 2014. пао је за 13,3 одсто, али је раст остварен у пласману јабука (за 35 одсто), нектарина 122 одсто, брескви 93 одсто, трешања и вишања 27 одсто, малина – 90 одсто. Укупан извоз хране из Србије у Руску Федерацију у 2015. години био је 270 милиона долара. У извозу Србије доминирају свињско месо, воће и поврће, док у увозу из Русије доминирају дуван и сточна храна.

– Без стратешког наступа Србија неће бити у стању да значајније побољша свој извоз на овом тржишту – каже Војислав Станковић, аграрни аналитичар, и истиче да је Русија недавно усвојила Стратегију развоја до 2030. године према којој ће за њих у наредним годинама примарни бити сектори енергетике и аграра. Русија очекује, каже Станковић, да у том периоду постане значајни извозник хране у ЕУ па би домаћи произвођачи и то морали да имају у виду и паралелно планирају извоз и на друга тржишта.

Коментари7
ed561
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Beogradjanin Schwabenländle
Браво за бетонску армирану главу. Надам се да је бар нешто научио, од мене може увек да се доста научи, сигурно више него од васг Вучка.
Zoran Stojkovic
Licno mislim da bi Srbija trebala da proizvodi i prodaje EKOLOSKU, zdravu hranu. To se sve vise trazi i mnogi zele da plate kvalitet (ne kvantitet). Druga sansa je hrana bez glutena. To je komplikovanije ali su cene dva-tri puta vise pa je i profit tome slican. I za jedno i za drugo su potrebne odredjene garancije. Bez toga, nista od izvoza.
propovednik marks moskva
Zašto bre da izvozimo proizvode u Rusiju kad imamo prijateljsku EU u okruženju koja jedva čeka srpske svinje i jabuke da pomogne našu poljoprivredu,tako bar pričaju. Mislim ja ipak da su to prevejani lažovi
Ni Rusi nisu hteli...
Ni Rusi nisu hteli nase jabuke dok su mogli da uvoze Poljske. Meso su vecinom uzimali Nemacko.
mila simic
Mi smo preskupi za jeftine prodajne lance u Rusiji. I, nemamo te kolicine robe Koje se traze. Nasa poljoprivreda nije organizovana. Jednom lancu ne treba 50-200 kg sira ili ajvara. Kolicine su 200-500 t i vise. Roba mora da ima isti kvalitet. To, o suncu, je cista glupost. Trgovac trazi kvalitet i pogodnu cenu. Zu to, Transport do Rusije je skup, sto cini produkt neinteresantnim.
Божидар Митровић, доктор правних наука
Мила Симић као да од слова до слова цитира представнике Привредне коморе Србије. Тврдећи да је чињеница о Сунцу и 45 паралели чиста глупост са прве две реченице демантује себе и потврђује оно на шта сам ја и указао - да треба да продајемо у елитним ланцима прехрамбених роба те невелике количине изузетно вредне робе које имамо. Али од наше презентације и чињеница које ћемо изнети зависи и по којој ћемо цени продати робу и "јефтиним продајним ланцима" иако ни они нису баш јефтини и оправдано себе изузетно цене и постављају ригорозне услове. Зашто оваквим перфидним тврдњама обарате цену српске робе? Ко не зна себе да цени неће знати да цени ни друге. И без вређања молим, не мене, него српског пољопривредника/сељака који је одлично организован са каквим се "посредницима" и "представницима" силом прилика дружи!
Божидар Митровић, доктор правних наука
X5 („Икс пет”) је власник ланаца продавница «Пятёрочка», «Перекрёсток», «Карусель» тако да ће тако бити јасније и вашим читаоцима који живе у Москви да су то ланци не много скупих прехрамбених производа. У Привредној комори Србије годинама неће да предузму ништа да би показали како "степен осунчавања" на 45 паралели северне географске ширине утиче на високи квалитет српског воћа, поврћа, вина и српске хране уопште да би српску храну подигли у вишу ценовну категорију на Руском тржишту и објаснили руским и потрошачима и велетрговцима зашто је српско воће и поврће најбољег излазног квалитета јер квалитет за коначног руског потрошача зависи и од "ланца"у којем се воће и поврће продаје. "Степен осунчавања" има везе и са културом и пореклом самог назива Рас/РасСија која има своје корене у Лепенском Виру и Винчи. Али и новинари и ПКС више воле да се држе "миграционих глупости" да су се јужни Словени преселили са Севера на Балкан а Руси у истом VI веку са Југа на Север. А трпи - српски сељак.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља