петак, 27.05.2016. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:02
СВЕТСКА ТРКА У НАОРУЖАЊУ

Гамбит Ангеле Меркел

Неспремна за „хибридно”, али и стварно ратовање, Немачка покушава да балансира и избегне сукоб Русије и Турске, чак и по цену да делом изда Курде, али и европске вредности
Аутор: Ненад Радичевићпонедељак, 29.02.2016. у 09:15
Реџеп Тајип Ердоган и Ангела Меркел (Фото Ројтерс)

Од нашег дописника

Франкфурт, Хајделберг – САД су спремне „уколико то буде неопходно, да се боре и да победе” Русију у Европи, изјавио је минулих дана пред надлежним одбором Представничког дома САД генерал Филип Бридлав, шеф команде америчке војске у Европи. У тренутку кад Вашингтон и Москва, као у време Хладног рата, одлучују када ће у другим земљама (овог пута у Сирији) оружје проговорити а када заћутати, изјава генерала Бридлава не уноси спокој на европском тлу, упркос његовом уверавању да Америка не жели да ратује. Ништа мање умирујуће није ни то што истовремено стручњаци НАТО-а објављују извештај о томе да европске чланице ове алијансе „не могу да воде рат против Русије”, јер имају проблем „недовољних финансија” и „критичних недостатака у војним акцијама”.

Чак ни најјача европска економија нема разлога за нешто мирнији сан јер, како наводе стручњаци Алијансе, Немачка има само десет употребљивих хеликоптера „тигар”. Додуше, то је само мали пример колико Бундесвер представља нејаку војну силу, будући да се на војном буџету годинама режу трошкови, па је тако за одбрану Немачка прошле године издвојила тек 1,16 одсто БДП-а, иако јој је обавеза да, као чланица НАТО-а, издваја безмало дупло више.

Земља која се својевремено није устезала да уђе у два светска рата, сада, у тренутку кад је на међународној сцени својеврсна генерална проба трећег светског рата, у потпуности је неспремна за некакав такав сукоб. Штавише, суочен с огромним притиском избегличке кризе и алармантном разједињеношћу чланица Европске уније, званични Берлин покушава да балансира свој став у сиријској кризи и избегне сукоб Русије и Турске, док се истовремено брани од „хибридног рата” за који оптужује Москву.

Пре само годину дана, немачка канцеларка Ангела Меркел сагледавана је као најзаслужнија за Споразум из Минска, који је требало да доведе до мирног решења украјинске кризе. Данас, пак, некрунисана краљица Европе не успева да својом дипломатском упорношћу убеди европске партнере да је следе, па је принуђена да прогута горке компромисе како би, не само сачувала своју канцеларску фотељу, већ и Немачку и ЕУ од одбацивања европских тековина и уласка у неки нови рат.

Кад је у септембру дозволила да хиљаде избеглица с Блиског истока, које су мађарске власти забаракадирале на железничкој станици у Будимпешти, дођу у Немачку и ту траже азил, Меркелова је постала својеврсна избегличка мајка. Аналитичари кажу да је она хтела да Немачкој да пријатељско, хумано лице, нарочито после суровог јулског преговарања о условима за нови пакет финансијске помоћи Грчкој, после којег је Немачка сагледавана као бескрупулозни хегемон. Немачко пријатељско и хумано лице потрајало је неколико недеља, да би, како оцењују немачки коментатори, сада постало гримаса под утицајем маршева исламофобног покрета Пегида и ултрадесничарске партије Алтернатива за Немачку, којој расте популарност.

Према речима канцеларкиног коалиционог партнера, али и жестоког критичара, баварског премијера Хорста Зехофера, за политичаре је посебно проблематично кад почетну грешку оправдају политичком филозофијом. Како каже, код Меркелове је то њена идеја о култури добродошлице за избеглице, при чему он додаје да не мисли да је Меркелова тиме свесно ризиковала своју политичку позицију.

„Она је у годинама када више не одустајеш од моћи својевољно. Она можда понекад кува свом мужу, али политика је њен живот”, каже Зехофер, сматрајући да је Меркелова способна да исправи то што он сматра грешком.

Међутим, у тој шаховској игри Меркелова је принуђена на дамин гамбит, у којем ће морати више од једне фигуре да жртвује с одређеним циљем. Кад је прошле јесени Русија одлучила да се дипломатски, али и војно, укључи и решавање сиријске кризе, Меркелова и њена влада поздравили су ту одлуку, одударајући од доминантног става на Западу да ништа добро не може да дође од руског председника Владимира Путина. Сама Меркелова гнушала се од тога да постане „ратна канцеларка”, али терористички напади у Паризу натерали су је да се солидарише с Француском и да пошаље снаге Бундесвера да помажу у бомбардовању положаја Исламске државе. Неколико месеци касније, Меркелова је у Анкари „шокирана патњама на десетине хиљада људи који су изложени бомбашким нападима, као и руском бомбардовању”.

У очигледној жељи да одобровољи турског председника Реџепа Тајипа Ердогана да пристане да за милијарде евра помогне ЕУ у заустављању избегличког таласа, Меркелова је спремна на гамбит у којем неће жртвовати само једног пешака, већ више шаховских фигура. Једна од њих су Курди, које Немачка наоружава и војно обучава, сматрајући их највиталнијом снагом у Сирији за борбу против џихадиста. Друга жртва су европске вредности, будући да се Турској обећавају милијарде, безвизни режим и напредовање у преговорима о чланству, иако се у турским затворима множе новинари и сви они који се дрзну да проговоре нешто против власти која је све више аутократска. Трећа жртва су односи са Русијом, који су у другој половини 2015. отоплили, па је чак њен вицеканцелар Зигмар Габријел заговарао ублажавање, ако не и укидање санкција ЕУ против Русије.

Међутим, оштрији тон према Москви можда не би требало да чуди. С једне стране, тиме се формално даје подршка Турској као савезници у НАТО-а, иако јој је индиректно речено да не очекује да ће је Алијанса бранити ако дође до сукоба с Русијом. Утицајни политички магазин „Шпигл” преноси речи једног немачког дипломате да „ми нећемо да платимо цену рата који започну Турци”. С друге стране, „Шпигл” пише да у тиму Меркелове верују да је Путин намерно проузроковао нови талас избеглица како би поделио Европу и ослабио канцеларкину позицију. Иако сам Путин ових дана истиче да би „можда било добро присетити се да је такозвана избегличка криза почела много пре него што је Русија покренула антитерористичку операцију у Сирији”, немачки дипломатски кругови, али и медији, оптужују Москву да води „хибридни рат” против Берлина, тако што подржава немачке ултрадесничаре оптужбама да немачке власти „лакирају стварност” кад је реч о избеглицама.

Уједно, њен кабинет указује и на Путинов „хибридни рат” против Турске, после обарања руског авиона. Због тога је Меркелова додатно опрезна, јер не жели сукоб Ердогана и Путина, пошто врло добро зна да ниједан од њих није оличење сталожености, а да би сукоб две земље имао погубне последице за цео свет. Да ствар по њу буде гора, њену незавидну позицију увиђају и Ердоган и Путин и засад не чине превише да јој олакшају посао.


Коментари10
0834b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Svabo
Nemacka posle kapitulacije 8.Maja 45 nije vise samostalna ni suverena drzava. Nemacka je jedna od mnogih ostalih dzava u Evropi kolonija SAD. Oni diktiraju sta ce Nemacka da radi tj. kako da odreaguje. BND je nastao pod kontrolom i naredjenju SAD. BND nije nista drugo nego jedno odeljenje CIA. Ameri imaju se pod kontolom sve vrste medija u Nemackoj pod kontrolom. I to tako ce sve da bude do 2099 godine. U svakom slucaju Nemacka nije samostalna isuverena drzava.
Amir Čamdžić
Земља која се својевремено није устезала да уђе у два светска рата, сада, у тренутку кад је на међународној сцени својеврсна генерална проба трећег светског рата, у потпуности је неспремна за некакав такав сукоб. Ne bih se baš saglasio sa konstatacijom da je "Njemačka nespremna" a još više na ono što sam tekst "potencira" da je slaba. Njemačka kao "ekonomska velesila", baš kao i Japan, može "preko noći" da osvane "sa stokovima nukleranog naoružanja", jer ipak Nijemci i Japanci su "ekonomske i naučne velesile" koje su uvjeren sam u to "ovladale nukleranim tehnologijama" ali ne žele da to "iznesu u javnost".I manje "naučno tehnološki razvijene države" poput Pakistana su "ovladale nukerlanom tehnologijom proizvodnje nukleranog oružja" a da to nisu Njemača i Japan?
kataklinger
osim britanaca i francuza ni jedna drzava Evrope(sem Rusije) nije sposobna da vodi samostalno rat(cak i sa drzavom sa kojom su u neposrednom fizickom kontaktu), osim mozda odbrambeni ili neki ograniceni sa protivnikom koji je jadan koliko i oni ili jos gori, zato se i udruzuju, ali i to ima jedan jadac, niko ne zeli da unistava svoju ekonomiju zbog komsije, pogotovo kad se malo prisete, pa dodju do saznanja da je to isti onaj protiv kojeg su toliko puta ratovali, onaj koji njima verovatno ne bi pritekao u pomoc i slicno. da rusi napadnu turke nato nista ne bi uradio da pomogne ovim drugima(grci, francuzi i jos neki bi to odmah blokirali), osim sto bi im za lepe pare prodavao oruzje i tapsao po ledjima.
mike brannigan
Аматерка у сваком погледу. У САД такве госпође имају титулу "Soccer Mom", жене која води дечицу да играју (европски) фудбал -- који се у САД сматра "женскастим" -- и која сем распродаја не зна много о било чему другом.
ProPolitikin Hrvat
''U trenutku kad Vašington i Moskva, kao u vreme Hladnog rata, odlučuju kada će u drugim zemljama (ovog puta u Siriji) oružje progovoriti a kada zaćutati'' Koliko znam kada su bili ratovi na prostoru exYU 90-tih nije bio ''Hladni rat'' pa su ipak Ameri odlucivali kada ce poceti, a kada prestati. Isto tako rat u Siriji su Ameri i poceli, ali i zavrsili, bar za sad, pa sam je Lavrov rekao da je prestanak rata u Siriji u rukama USA, sto se ispostavilo vise nego tacnim. Nije bas sve u rukama Moskve, naprotiv.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Тема недеље /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб
Развој: Tehnicom Solutions

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља