На нашим дуговима, и то само на домаћем тржишту, стране банке су прошле године зарадиле око 280 милиона евра. Најмање. Толико су профитирале на такозваним портфолио инвестицијама, које подразумевају финансирање државних дужничких папира за покривање буџетског дефицита, као и репо операцијама Народне банке Србије (НБС). То су подаци наше централне банке. Можда су банке и остали инвеститори зарадили и који милион евра више, пошто је део профита остао овде, у Србији. Остатак су – изнеле.

Јоргованка Табаковић, гувернер НБС, потврдила је да су банке, које имају матице у иностранству, износиле профит из Србије што је, једним делом, утицало на слабљење динара у јануару, као и крајем прошле године. Она је пре неколико дана изјавила да „банке у Србији и даље, хвала богу, имају профит који могу и да изнесу без законских ограничења”.

О томе колико је тачно новца изнето из Србије у јануару, НБС још нема податке. Код нас се о утицају банака на курс много више говори када износе зараду, али не и када су инвестирале што је имало ефекат да динар јача.

Исмаил Мусабеговић, професор на Београдској банкарској академији, каже да је уобичајено да у децембру и јануару буде већа тражња за девизама, јер инвеститори повлаче профит, док у спољној трговини плаћају раније увезену робу.

– То што банке, односно портфолио инвеститори, износе део профита од инвестирања сасвим је легално и легитимно. Оне не износе капитал, плате порез на профит и изнесу га. То је нормално у савременој економији. Тамо где нема профита инвеститори се повлаче – каже Мусабеговић додајући да по његовом мишљењу сума коју су инвеститори изнели није велика поредећи с износима камата које су сада ниске, као и на то да су страни инвеститори финансирали јавни дуг који је достигао готово 25 милијарди евра.

Милојко Арсић, професор на Економском факултету у Београду, каже да су у јануару инвеститори више повлачили новац него што су га инвестирали због најаве избора. Слично је било и код претходних избора 2012. и 2014. године. Он потврђује да крајем и почетком године домаћа валута неретко слаби због сезонских фактора, као што је плаћање увезене робе, али и изношења профита.

– Портфолио инвеститори имају право да изнесу профит кад пожеле. Право власника новца је да њиме располаже и не би било добро да је другачије, нити сме да се размишља о ограничењу. Суштина је да буде више улагања, а мање повлачења – каже Арсић.

Ненад Гујаничић из Вајз брокера каже да су динарске дужничке хартије Министарства финансија дуго времена нудиле више него атрактивне приносе, нарочито у ситуацији стабилног курса, јер је номинални принос био веома близу реалном. Главни купци ових финансијских инструмената су домаће банке и страни портфељни инвеститори, док је учешће домаћих инвеститора, ван банкарског сектора, веома мало. Када ови инвеститори повлаче капитал са домаћег тржишта то може да утиче на раст курса. Када су уносили капитал у нашу земљу догађало се обрнуто – долазило је до смиривања, односно јачања динара. То је нажалост последица плитког домаћег финансијског тржишта где не постоји већи број јаких домаћих портфељних инвеститора (инвестициони и пензиони фондови, осигуравајућа друштва итд.). Ово је и један од главних проблема када је у питању јавни дуг наше земље. Око 80 одсто дуга је у страној валути, долар и евро, пре свега, док је дуг деноминован у динарима углавном у власништву странаца и домаћих банака које су, пак, већим делом у власништву иностраних играча.

Веће задуживање и раст јавног дуга почео је 2008. Подсећања ради на крају 2008. године јавни дуг био је само 8,7 милијарди евра, а према последњим подацима Министарства финансија били смо задужени 24,8 милијарди евра. Новац је, као што је познато, прибављен што задуживањем на међународном тржишту, што код домаћих банака. Наши највећи кредитори су Европска инвестициона банка, Европска банка за обнову и развој, као и највеће банке на домаћем тржишту – Интеза, Уникредит, Комерцијална, АИК…