среда, 03.03.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 28.02.2016. у 20:05 Јована Рабреновић

Банке зарадиле 280 милиона евра

Највећи део профита, који банке преносе у своје централе, био један од разлога за слабљење динара крајем прошле и почетком ове године
Седиште Комерцијалне банке у Београду (Фото А. Васиљевић)

На нашим дуговима, и то само на домаћем тржишту, стране банке су прошле године зарадиле око 280 милиона евра. Најмање. Толико су профитирале на такозваним портфолио инвестицијама, које подразумевају финансирање државних дужничких папира за покривање буџетског дефицита, као и репо операцијама Народне банке Србије (НБС). То су подаци наше централне банке. Можда су банке и остали инвеститори зарадили и који милион евра више, пошто је део профита остао овде, у Србији. Остатак су – изнеле.

Када инвеститори повлаче капитал са нашег тржишта то може да изазове нестабилност курса, али када су уносили капитал у нашу земљу догађало се обрнуто – долазило је до смиривања, односно јачања динара

Јоргованка Табаковић, гувернер НБС, потврдила је да су банке, које имају матице у иностранству, износиле профит из Србије што је, једним делом, утицало на слабљење динара у јануару, као и крајем прошле године. Она је пре неколико дана изјавила да „банке у Србији и даље, хвала богу, имају профит који могу и да изнесу без законских ограничења”.

О томе колико је тачно новца изнето из Србије у јануару, НБС још нема податке. Код нас се о утицају банака на курс много више говори када износе зараду, али не и када су инвестирале што је имало ефекат да динар јача.

Исмаил Мусабеговић, професор на Београдској банкарској академији, каже да је уобичајено да у децембру и јануару буде већа тражња за девизама, јер инвеститори повлаче профит, док у спољној трговини плаћају раније увезену робу.

– То што банке, односно портфолио инвеститори, износе део профита од инвестирања сасвим је легално и легитимно. Оне не износе капитал, плате порез на профит и изнесу га. То је нормално у савременој економији. Тамо где нема профита инвеститори се повлаче – каже Мусабеговић додајући да по његовом мишљењу сума коју су инвеститори изнели није велика поредећи с износима камата које су сада ниске, као и на то да су страни инвеститори финансирали јавни дуг који је достигао готово 25 милијарди евра.

Милојко Арсић, професор на Економском факултету у Београду, каже да су у јануару инвеститори више повлачили новац него што су га инвестирали због најаве избора. Слично је било и код претходних избора 2012. и 2014. године. Он потврђује да крајем и почетком године домаћа валута неретко слаби због сезонских фактора, као што је плаћање увезене робе, али и изношења профита.

– Портфолио инвеститори имају право да изнесу профит кад пожеле. Право власника новца је да њиме располаже и не би било добро да је другачије, нити сме да се размишља о ограничењу. Суштина је да буде више улагања, а мање повлачења – каже Арсић.

Ненад Гујаничић из Вајз брокера каже да су динарске дужничке хартије Министарства финансија дуго времена нудиле више него атрактивне приносе, нарочито у ситуацији стабилног курса, јер је номинални принос био веома близу реалном. Главни купци ових финансијских инструмената су домаће банке и страни портфељни инвеститори, док је учешће домаћих инвеститора, ван банкарског сектора, веома мало. Када ови инвеститори повлаче капитал са домаћег тржишта то може да утиче на раст курса. Када су уносили капитал у нашу земљу догађало се обрнуто – долазило је до смиривања, односно јачања динара. То је нажалост последица плитког домаћег финансијског тржишта где не постоји већи број јаких домаћих портфељних инвеститора (инвестициони и пензиони фондови, осигуравајућа друштва итд.). Ово је и један од главних проблема када је у питању јавни дуг наше земље. Око 80 одсто дуга је у страној валути, долар и евро, пре свега, док је дуг деноминован у динарима углавном у власништву странаца и домаћих банака које су, пак, већим делом у власништву иностраних играча.

Веће задуживање и раст јавног дуга почео је 2008. Подсећања ради на крају 2008. године јавни дуг био је само 8,7 милијарди евра, а према последњим подацима Министарства финансија били смо задужени 24,8 милијарди евра. Новац је, као што је познато, прибављен што задуживањем на међународном тржишту, што код домаћих банака. Наши највећи кредитори су Европска инвестициона банка, Европска банка за обнову и развој, као и највеће банке на домаћем тржишту – Интеза, Уникредит, Комерцијална, АИК…

Коментари11
cd092
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ратко
Сећа ли се неко изнетих 40 млрд из Србије? Беше обећана истрага.
Ристић Милан
А нису нам ваљале наше банке које су улагале у привреду наше земље па су их разни динкићи ,чеде,тадићи,ђелићи,лабуси,влаховићи.............. уништили а самим тим и привреду ове земље. Вратиће се те паре у Србију али као кредит који ће наша деца да враћају.
sloba car
Cestitam stranim bankama na profitu. Plitko trziste plitke pameti.....
Nesa
Unistavanje i gasenje cetiri drzavne banke je ekonomski genocid.Sada vidimo koji je rezultat rusenja Milosevica, dug Srbije od 28 milijardi evra i godisnje im uplacujemo stotine miliona ili milijardi profita, a oni zaposljavaju nase sluzbenike sa platama od 350 evra.E Srbijo...Dinkic,Labus,Djelic i ostali treba kad tad da odgovaraju.Sramota!
ness
A zanimljivo je da ne pominješ da su te banke pokrale deviznu štednju gradjana koja je vraćena posle 2000., tj ove godine ide poslednja rata štedišama iz tvojih 90tih? Kako mogu da postoje banke koje ne vrate ulog štediši? Pa ovi koje si pomenula su vratili štednju štedišama koje su ove 4 banke pokrale itd itd
Cudno poslujemo
Nisam ekonomista ali vidim da u Kanadi sve banke su Kanadske banke. Nema iznosenja novca iz drzave iako imaju ogromne profite (4 najvece banke svaka ima oko 10 milijardi u profitu godisnje). Znam da su nase banke bilo katastrofa, ali cini mi se da bez domacih banaka nema ni domace indurstrije. Ako nesto treba da stane na noge prvo onda je to pravna drzava pa banke. Vucic ne treba da otvara fabrike neka napravi pravnu drzavu i uslove za dobar finansiski sistem ostalo bi trebalo doci samo.
ness
Plasman banka u privredu Srbije je oko 35 mlrd eur..štednja građana Srbije je 8,5mlrd eur..znači da je iz inostranstva(štednja drugih naroda) preko stranih banaka u srpsku privredu ušlo oko 26,5mrd eur što je skoro jednako ukupnom dugu države..da strane banke povuku pare došlo bi do momentalnog kolapsa srpske ekonomije kao i države jer su najveći finansijeri države opet-strane banke..i to ne iz primarne inflatorne emisije kao u slučaju banaka iz 90tih već iz realnog eur izvora..kamate na kredite za dobre firme u Srbiji idu trenutno i ispod 3% kod stranih(a i domaćih, povezano je) banaka tako da je to ključni izvor-krvotok-srpske ekonomije u ovom trenutku..

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља