уторак, 04.08.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 29.02.2016. у 22:00 Јована Рабреновић

Зашто ММФ хоће већу инфлацију у Србији

Џејмс Руф, Душан Вујовић и Јоргованка Табаковић при последњој посети ММФ-а (Фото Танјуг)

Шеф ми­си­је ММФ-а, Џејмс Руф, по­др­жао је у про­шли пе­так у Бе­о­гра­ду НБС у на­ме­ри да на­ста­ви са опре­зним по­пу­шта­њем мо­не­тар­не по­ли­ти­ке, ре­кав­ши да „оквир ци­ља­не ин­фла­ци­је од­го­ва­ра Ср­би­ји.” Ми­си­ја сма­тра„ да би тре­ба­ло до­зво­ли­ти ве­ћу днев­ну флек­си­бил­ност де­ви­зног кур­са, у ме­ри у ко­јој то не би угро­зи­ло по­ста­вље­ни ин­фла­ци­о­ни циљ и фи­нан­сиј­ску ста­бил­ност”, ре­као је Руф. Шта је ми­си­ја ММФ-а, на од­ла­ску, по­ру­чи­ла кре­а­то­ри­ма мо­не­тар­не по­ли­ти­ке? Да ли им је уви­је­но, ди­пло­мат­ски, пре­по­ру­чи­ла да би тре­ба­ло да сма­ње вред­ност до­ма­ће ва­лу­те? И то са­да, пред из­бо­ре?

Да ли то, у пре­во­ду, зна­чи – ци­ља­ну ин­фла­ци­ју сте до­бро од­ме­ри­ли, али циљ не до­сти­же­те? Ин­фла­ци­ја вам је ни­ска, а па­дом вред­но­сти ди­на­ра мо­же до­ћи до по­ве­ћа­ња це­на ро­ба и услу­га чи­ме ће се ин­фла­ци­ја по­гу­ра­ти до же­ље­ног ко­ри­до­ра. Тај циљ је, ина­че, за­цр­тан на че­ти­ри, плус, ми­нус 1,5 од­сто. Ја­ну­ар­ска ин­фла­ци­ја на го­ди­шњем ни­воу из­но­си­ла је 2,4 од­сто. У про­шлој го­ди­ни ин­фла­ци­ја ни­је би­ла ве­ћа од 1,5 од­сто. Ка­ко у зе­мљи у ко­јој су још жи­ва се­ћа­ња на хи­пе­рин­фла­ци­ју и ње­не по­губ­не по­сле­ди­це, об­ја­сни­ти да ни ни­ска ин­фла­ци­ја ни­је до­бра, јер не под­сти­че про­из­вод­њу и за­по­шља­ва­ње. С дру­ге стра­не ја­сно је да пад вред­но­сти ди­на­ра не од­го­ва­ра они­ма ко­ји су узе­ли кре­ди­те, јер су ма­хом за­ду­же­ни у де­ви­зном зна­ку.

Јор­го­ван­ка Та­ба­ко­вић, гу­вер­нер НБС, овим по­во­дом је „По­ли­ти­ци” из­ја­ви­ла да јој се на­ме­ће пи­та­ње „да ли је знат­но сла­бље­ње ди­на­ра ис­пра­ван на­чин по­ди­за­ња тре­нут­но ни­же ин­фла­ци­је, у си­ту­а­ци­ји ка­да су основ­ни раз­ло­зи за ни­ску ин­фла­ци­ју још увек сла­ба агре­гат­на тра­жња и пад це­на при­мар­них про­из­во­да на свет­ским тр­жи­шти­ма, на­ро­чи­то наф­те. У евро­зо­ни у фе­бру­а­ру је ме­ђу­го­ди­шња сто­па ин­фла­ци­је ми­нус 0,2 од­сто. Да ли кроз трај­но ви­ши ни­во кур­са и по­сле­дич­но уве­ћа­ње из­ло­же­но­сти ба­на­ка про­бле­ма­тич­ним по­тра­жи­ва­њи­ма тре­ба ап­сор­бо­ва­ти дез­ин­фла­тор­не при­ти­ске са ко­ји­ма се су­о­ча­ва цео свет или би та це­на би­ла пре­ви­со­ка? НБС не­ће до­зво­ли­ти угро­жа­ва­ње ста­бил­но­сти фи­нан­сиј­ског си­сте­ма”, ка­же гу­вер­нер­ка. 

Сми­ри­ва­њем пре­ко­мер­них осци­ла­ци­ја на де­ви­зном тр­жи­шту НБС је ус­пе­ла да по­но­во ус­по­ста­ви кре­ди­би­ли­тет до­ма­ће ва­лу­те, као је­дан од кључ­них пред­у­сло­ва за по­ве­ћа­ну ефи­ка­сност мо­не­тар­не по­ли­ти­ке. По­ја­ча­но је ди­нар­ско кре­ди­ти­ра­ње, бла­го, али из­ве­сно се по­ве­ћа­ва и по­ла­га­ње де­по­зи­та у ло­кал­ној ва­лу­ти.

– Свих на­ве­де­них фак­то­ра све­сна је и ми­си­ја ММФ-а ко­ја, иако по­ла­зе­ћи од те­о­рет­ских прет­по­став­ки, та­ко­ђе оста­је све­сна и да сва­ка еко­но­ми­ја (по­себ­но на­ша још увек ви­со­ко-евро­и­зо­ва­на) има сво­је спе­ци­фич­но­сти. За­то је њи­хо­ва ре­зер­ви­са­ност у из­ја­ви и при­сут­на, чи­ме се на­го­ве­шта­ва да су све­сни да и ми као но­си­о­ци мо­не­тар­не по­ли­ти­ке, по­се­ду­је­мо струч­ност и уме­ће да ре­а­ли­зу­је­мо за­цр­та­ни циљ, а то је ма­кро­е­ко­ном­ска ста­бил­ност у ду­жем ро­ку и на здра­вим осно­ва­ма – ка­же гу­вер­нер.

Де­јан Шо­шкић, бив­ши гу­вер­нер цен­трал­не бан­ке сма­тра да је су­ге­сти­ја пред­став­ни­ка ММФ-а оче­ки­ва­на.

– Ср­би­ја има ин­фла­ци­ју ис­под ин­фла­ци­о­ног ци­ља већ ско­ро две го­ди­не, уз исто­вре­ме­но ја­чу фи­скал­ну ди­сци­пли­ну (сма­њи­ва­ње пла­та и пен­зи­ја) и пад тра­жње. У та­квим окол­но­сти­ма, ин­си­сти­ра­ње на ма­њим осци­ла­ци­ја­ма или ре­ла­тив­но фик­сном де­ви­зном кур­су не би се мо­гло сма­тра­ти оправ­да­ним у кон­тек­сту мо­де­ла ци­ља­ња ин­фла­ци­је ко­ји при­ме­њу­је­мо. Исто­вре­ме­но, то би се мо­гло ту­ма­чи­ти и као не­фор­мал­но на­пу­шта­ње зва­нич­ног мо­не­тар­ног мо­де­ла, али и као ре­ал­но сма­њи­ва­ње раз­вој­них шан­си из­во­зном де­лу срп­ске при­вре­де. У кон­тек­сту ква­ли­те­та де­ви­зних при­ли­ва у зе­мљу, ве­ће осци­ла­ци­је кур­са, по пра­ви­лу, обес­хра­бру­ју крат­ко­роч­не шпе­ку­ла­тив­не ино­стра­не ин­ве­сти­то­ре – ка­же Шо­шкић. 

Он до­да­је да ци­ља­ње ин­фла­ци­је као мо­не­тар­ни мо­дел, по пра­ви­лу, под­ра­зу­ме­ва флек­си­бил­ност де­ви­зног кур­са. У усло­ви­ма у ко­ји­ма овај мо­дел при­ме­њу­је Ср­би­ја, нор­мал­но је да се у од­ре­ђе­ној ме­ри во­ди ра­чу­на и о ни­воу де­ви­зног кур­са због мо­гу­ћег пре­ли­ва­ња јед­ног де­ла кур­са на ин­фла­ци­ју, али и због фи­нан­сиј­ске ста­бил­но­сти, јер је нај­ве­ћи део кре­ди­та гра­ђа­на, при­вре­де и др­жа­ве из­ра­жен у стра­ној ва­лу­ти. Ипак, у спро­во­ђе­њу зва­нич­не мо­не­тар­не по­ли­ти­ке, ци­ља­ње ин­фла­ци­је се не сме пре­тво­ри­ти у ци­ља­ње кур­са.

Ма­ли­ша Ђу­кић, са Бе­о­град­ске бан­кар­ске ака­де­ми­је, ка­же да је Ру­фо­ва из­ја­ва до­след­на у кон­тек­сту у ком је да­та, а то је ин­фла­ци­ја.

– Ја­сно је да је за ње­га при­о­ри­тет да се по­стиг­не ци­ља­на ин­фла­ци­ја ко­ја је при­ме­ре­на при­вред­ном ра­сту. Про­шле го­ди­не циљ ин­фла­ци­је ни­је по­стиг­нут ви­ше због спољ­них фак­то­ра, по­пут па­да це­на наф­те, ме­та­ла, хра­не на свет­ском тр­жи­шту. Ме­ђу­тим, Руф не пре­ци­зи­ра ко­ли­ке ми то осци­ла­ци­је кур­са тре­ба да до­зво­ли­мо, а ко­је не­ће угро­зи­ти ни ин­фла­ци­ју ни ста­бил­ност, а то је ди­ску­та­бил­но – ка­же Ђу­кић.

 

Коментари56
fe3c3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Zvezdana
Niska inflacija koci privredni rast pa je to jedan od razloga zbog kojih je Evropska centralna banka " emitovala spasilacke pakete " u evrozoni. Kod nas nista nije realno ( nije u skladu sa trzisnim uslovima ): ni kurs, ni cene, ni budzetski obracun... U smernicama za izradu budzeta nisu jasno iskazani ciljevi ekonomske politike, planiran je znatno nizi budzetski deficit.Koriscena je nacionalna metodologija ( u velikom delu ) koja se razlikuje od evropske. Ostalo je pitanje : sta je sa fiskalnim pravilima i njihovom ispunjenju?
Pavle Skoric
Zato sto je povecanje inflacije, istovremeno i povecanje poreza, ali bez uznemiravanja javnosti.
propovednik marks moskva
Sa tačke gledišta organizovanih kriminalnih kapitalista svaka inflacija u socijalizmu je nevaljala a u kapitalizmu, pogotovo, liberalnom je svakako dobrodošla jer kad zaglibimo opet u hiperinflaciju njihovi nazovi ekonomski eksperti će doći da nam prodaju takozvane pakete spasa /izlaska iz krize/ a u stvari su oni u cikličnim ek.krizama pa se prelivajući ih preko naših leđa bogate enormno,a to prikazuju kao svoju žrtvu da bi nama pomogli.Valda je većina Srba to do sad shvatila.
Дамњан
Инфлација подстиче запошљавање само у кратком року. Наши рокови су одавно прошли.
bata
Zašto ? Stvar je jednostavna, žele da nas zglibe u dužničko ropstvo.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља