субота, 21.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:03

Обнова библиотеке славонске епархије

По завршетку радова на источном крилу владичанског двора, вредан фонд који чине рукописи, србуље и хиљаде књига из 18. и 19. века биће враћен у Пакрац
Аутор: Ј. Чалијачетвртак, 03.03.2016. у 08:05
Владика Јован: Намера нам је да библиотека буде научна институција и истраживачки центар где ће се изучавати рукописи, проучавати наше наслеђе (Фото З. Анастасијевић)

Градска управа Београда позвала је јуче све заинтересоване компаније да помогну обнову библиотеке Епархије пакрачко-славонске. Како је истакао градски менаџер Горан Весић, библиотека у Пакрацу једна је од најстаријих српских институција културе у Хрватској, основана је пре око 250 година, када и британска Национална библиотека.

Основао ју је епископ пакрачки Кирил Живковић (1786–1807), владика који је, како је описао Радослав Грујић, „дугим путовањима по целом Балканском полуострву, и нарочито по Русији и Италији, стекао лепо образовање и смисао за виша настојања“.

У току је обнова владичанског двора у Пакрацу, у којем ће бити смештена и библиотека, као и обнова њеног књижног фонда. Владика славонски Јован објашњава за „Политику“ да се очекује да радови на јужном крилу буду готови до септембра, после чега ће, крајем године, на ред доћи источно крило, где ће бити смештена библиотека.

– Потребна су средства за обнову зграде, али и помоћ у вези са свим оним што је нужно за једну библиотеку, од обнове књижног фонда до набавке копир-апарата, скенера... Већ смо успоставили контакте са научним институцијама, попут Оријенталне библиотеке у Бејруту и Одељења за средњовековне студије Централноевропске библиотеке у Будимпешти. Намера нам је да наша библиотека буде научна институција и истраживачки центар где ће се изучавати рукописи, проучавати наше наслеђе – каже владика славонски Јован.

Епархијска библиотека друга је у свету по броју раних српских штампаних књига, србуља, а од некадашњих 38 рукописних књига до данас је сачувана 31. Уз то има хиљаде књига из 18. и 19. века на бројним европским језицима. Два пута је склањана од ратних дејстава и два пута враћана свом власнику, Српској православној цркви.

– Током Другог светског рата, власти НДХ однеле су књиге у Загреб. Социјалистичка Република Хрватска је то вратила у периоду од 1983. до 1985. године. Међутим, само неколико година касније, 1991, почео је рат. Владичански двор је уништен, а библиотеку, око три четвртине укупног фонда, спасао је хрватски официр Иван Хити – прича епископ Јован.

Иван Хити је по доласку у Пакрац, у зиму 1992. године, видевши разрушену цркву и књиге разбацане по дворишту, самоиницијативно организовао скупљање и преношење библиотечког фонда у Загреб. Књиге су неколико дана у камионима одвожене и склоњене у Универзитетску библиотеку. Хити је убрзо потом отпуштен из војске. Иако факултетски образован, наредних 16 година, како је истицао у интервјуима, није могао да добије посао у Хрватској. Патријарх Иринеј 2013. године одликовао је Хитија орденом Светог цара Константина. Према најавама, једна соба обновљене библиотеке биће посвећена њему. Књиге које су склоњене у Загреб, 2007. године предате су Митрополији загребачко-љубљанској на чување док, по обнови владичанског двора, не буду враћене у Пакрац.


Коментари6
ca433
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Глас Народа
Родољубе: Немој да нас "подсећаш" на нешто што си извукао из контекста или намерно погрешно разумео па још и дрско вређаш Владику!!
Родољуб
Само подсећам оне који су заборавили а дам на знање онима који нису чули,да овај овде у овом тексту спомињани Владика Славонски,изјави скоро кад је било актуелно канонизовање Степинца,да сада Срби мора да обрате пажњу како се односе према "Светом Степинцу". Каква жалост,јад и беда Србског Сетосавског рода!!!
Извињавам се на ћирилици
Историја каже да је библиотеку Епархије пакрачко-славонске (и друге предмете) хрватска војница два пута селила из Пакраца у Загреб, 1941 и 1991 (или ту негдје). Оба пута дио фонда је пропао. За 1941 ми је јасно, али гдје је памет била 1991? Зашто то није на вријеме склоњено на сигурно? Слично смо гледали у у јасеновачком музеју, када су хрватски војаци 1991 уклањали трагове злочина свијих предходника, а онда српски ослободиоци газили по разбацаним експонатима!? Ако смо владику Јована добро схавтили он би правио српску научну установу на пар километара од Јасеновца. Јако паметно. Њему изгледа досадно. Зар није боље уложити паре у живе, поготову дјецу (ако их тамо уопште и има?). Па није ваљда да СПЦ прави deal са Zlatanom Hasanbegovićem и његовим почасним Bleiburg vodom око библиотеке која ће у наредном покушају ионако бити спаљена.
РР
Да, правићемо и библиотеку и установе и, што је најважније, ићи на Свету Литиргију и причећивати се док будемо молили Свете Новомученике Јасеновачке да буду заступници наши пред Господом. И у Јасеновцу и у Млаки, и у Кукуњевцу и Кусоњама и Миклеушу и Пакрацу и гдје год будемо могли. И тебе помињати и молити да нама грешнима опростиш гордост што то желимо.
Препоручујем 6
Слобо Н
на Ћирилици: Како то да Ти ниси био тамо 91.(са твојом памећу) па то склонио на сигурно, него сада "сумњаш" у добре намере Владике Јована?? Ако не можеш да помогнеш немој да одмажеш. Ради нешто корисно ...
Препоручујем 9
boris grgic
Gosp. Hiti , svaka vam cast i hvala

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља