недеља, 24.07.2016. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 10:27
ПОГЛЕДИ

Криза јужног крила НАТО-а

Инциденти са Русијом су могући, али би рат кривицом Анкаре за Турке био погубан
Аутор: Мирослав Лазанскинедеља, 06.03.2016. у 09:05

„Било би корисно сести за сто и поновно размотрити припадништво Турске организацији НАТО”, изјавио је у августу 1987. тадашњи турски председник Кенан Еврен. Еврен је био бесан због резолуције Европског парламента у којој се Турска осуђује због става према Курдима и Јерменима, па је у свом говору изнео прикривену претњу која је у седишту НАТО-а дочекана прилично хладнокрвно. Јер, Турској је потребан НАТО, као што ни јужно крило НАТО-а не може без Турске.

Од тада су прошле године, односи Турске са Америком и НАТО-ом пролазили су кроз различите фазе, питање односа Турске и Грчке стално оптерећује јужни бок НАТО-а, а сада је дошла и криза односа између Турске и Русије. Односно, може ли се Турска одлучити за самосталну војну конфронтацију с Русијом и како би у таквој ситуацији реаговали САД и НАТО?

Инџирлик је ваздухопловна база у Турској, једина база САД за тактичке ваздушне операције између Италије и Персијског залива. Смештен је у близини Адане, динамичне јужне метрополе Турске и пружа америчким и другим пилотима НАТО-а све услове за тренинг: ниски лет, јер нема ниских облака као у северној Европи, постоје и врло високи терени, а конфигурација се после шездесетак километара мења. Ту су и две линије за гађање циљева, на копну код Коње и на мору. Авио-писте базе могу да приме све постојеће борбене и транспортне авионе НАТО-а.

Некада је у Инџирлику боравило и до 5.000 америчких официра, подофицира и војника, укључујући и њихове породице, ту је била и специјална логистичка група америчке војске. Турска је, посебно у њеним периферним подручјима, и део „ушију НАТО-а”, почевши од 14 радара мреже „Мадге”, која има девет радара у Италији и четири у Грчкој. Близу Анкаре је и центар за сеизмичко прислушкивање евентуалних руских подземних нуклеарних проба. Истина, модернизација других метода осматрања и прислушкивања донекле је умањила значај неких од тих станица, али оне нису укинуте.

Главна одговорност за одбрану Турске лежи на њеним оружаним снагама, које броје око 510.000 припадника, 2.500 тенкова, од чега је 730 типа „леопард”, док су остали тенкови прилично застарели. Авијација има 364 борбена авиона, од чега је 290 типа Ф-16, ратна морнарица има 13 модерних немачких подморница, 18 фрегата и 53 корвете и ракетна чамца. Турски војници су добро обучени, своју суровост показали су и у рату у Кореји, али око 50 одсто војне опреме потиче из осамдесетих година прошлог века.

Турски геостратешки контекст је колико европски, толико и блискоисточни, па Анкару већ годинама забрињава руска војна присутност у Сирији; Турци су још крајем прошлог века оптуживали Москву за гомилање војног материјала у сиријској покрајини Ђезире, а турски стратези чак размишљају да би Русија могла, у случају потребе, да са Кавказа пребаци у Сирију и три ваздушно-десантне дивизије.

С друге стране, односи Турске и Грчке оптерећују јужно крило НАТО-а већ годинама, Анкара полаже право на грчка острва Самотракија, Лезбос, Кио, Самос, Кос, Родос и на сва велика и мала острва на удаљености од 50 километара од турске обале. Турска има посебно формирану Четврту армију , названу „армијом Егејског мора”, која не припада структурама НАТО-а. Ту армију чине четири дивизије, једна артиљеријска бригада, два пука командоса, хеликоптери и десантни бродови.

Грци кажу да је Егејско море колевка хеленизма, да представља витални део грчке територије и да на тамошњих 3.000 острва живи око два милиона Грка. И Грчка има Четврту армију, са штабом у Ксантију, у западној Тракији. Грчка морнарица и копнене снаге добро су увежбани, а Турска нема предност у авијацији.

Ту је и Русија, са Кримом као непотопивим носачем авиона. Пре неколико дана на Крим су слетели ловци Су-30СМ и тако ојачали руске снаге на том простору. Сада на Криму Русија држи авионе Су-30СМ и Су-27СМ3, бомбардере Су-24, тенкове Т-72Б3, транспортере БТР-82А, ПВО системе С-300ПМ и обалне ракетне системе К-300П „бастион”, чиме је Москва заправо покрила цео акваторијум Црног мора.

Од јединица руских оружаних снага на Криму су 37. мешовити авио-пук, 31. ПВО дивизија, 8. артиљеријски пук, 126. бригада морнаричке пешадије, 15. ракетна обалска бригада, 810. бригада морнаричке пешадије, 127. извиђачка бригада, 43. и 318. мешовити авио-пук, 38. ловачки пук, јединице Црноморске флоте...

У Јерменији Русија има две војне базе, а у Абхазији и Јужној Осетији по једну. Уз снаге свог Јужног војног подручја, које су, у односу на територију за коју су „надлежне”, вероватно и најснажније у целој Русији, Москва може да држи Турке у стању дубоке пацификације. Инциденти су могући, али би рат кривицом Анкаре за Турке био погубан. НАТО би остао уздржан.


Коментари142
53528
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Milos
Saradnja sa Rusijom nije bolja od kada je AV na vlasti.Niko ne ocekuje da AV donese milijarde u drzavu , vec da napravi sistem koji ce da funkcionise i da popravi ekonomiju.U januaru su strani bankari izvukli 4oo miliona evra iz drzave i nikom nista.Evro skocio na 123 dinara , pada standard jer je sve manje para u zemlji i eto ga sve veci i veci problem.Neka AV dovede u red banke i strane firme u red isto kao i Orban , i u startu cemo imati boljitak.Samo neka isto uradi ! Neka donese iste zakone, slicna smo drzava kao madjarska .
MN
Pre neki dan je Laza dao intervju u Novostima, ali na zalost moj komentar nije objavljen. Rekoh da mu cestitam na postavljenju za buduceg Ministra vojnog i da stvarno mislim da bi bio odlican za tu funkciju. Prosto, poznaje dobro ovaj prostor, orudje i oruzje, dobro je obavesten, vrlo komunikativan i stalno je zeljan novih izazova, a uz to je i u najboljim godinama. Ume on da pretera u svojim tekstovima, ali uglavnom je blizu istine. Znam da je covek od integriteta, promucuran i da ce sa sigurnoscu dati sve od sebe na novom poslu. Napred Lazo!
realnost
У преводу на наш језик ''е па Росо то би ти било то...''
Kraljevcanin
Poslanice,dosta je bilo prodavanja magle,u klupu i pokri se usima.Procitan si
Nenad
Zaista mi nije jasna tolika ostrašćenost u komentarima. Ljudima koji iskreno podržavaju Lazanskom ne treba da bude važno na čijoj je listi ukoliko to rezultuje njegovim postavljanjem za ministra odbrane. Ja Lazanskom verujem i siguran sam da bi ministarstvo vodio onako kako on misli da treba ili u suprotnom ne bi to ni prihvatao. O DS-u npr ne mislim ništa dobro, ali sam i za vreme njihove vlasti priželjkivao da Lazanski bude ministar odbrane. Sada svi vi koji ga kritikujete, ustvari pokazujete da ga ni do sada niste cenili, već ste ga isključivo podržavali zbog stavova koji su vam se sviđali. A ja ga podržavam jer mu verujem i naravno zato što takođe delim 99% njegovih stavova. Neki ljudi su toliko ostrašćeni, da im AV donese milijarde u državu, pljuvaće ga samo zato što im nije simpatičan. Kritike ove vlasti u pogledu NATO-a su potpuno neutemeljene, jer samo treba pogledati koliko je saradnja sa Rusijom bolja od kada je AV na vlasti. Podrška Lazanskom!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб
Развој: Tehnicom Solutions

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља