недеља, 24.01.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 06.03.2016. у 23:22 Раде Станковић

Ћосићево име непожељно за школу

Савет школе није прихватио предлог директора Културног центра мр Мирослава Смиљковића, у улози организатора и члана Савета, да Крушевачка филозофско-књижевна школа, која ће ове године расправљати о теми Од „Корена” до „Деоба”, добије назив Филозофско-књижевна школа „Добрица Ћосић”
Добрица Ћосић у Крушевачкој филозофско-књижевној школи 2006. (Фото Р. Станковић)

Крушевац – Први пут током 26 година постојања Крушевачке филозофско-књижевне школе на седници Савета те школе, одржаној 4. марта, догодило се велико разочарање домаћина и организатора. Чланови Савета школе одлучивали су о овогодишњој теми и предлогу директора Културног центра Крушевац мр Мирослава Смиљковића да школа понесе име великог српског писца и академика Добрице Ћосића, који је преминуо 2014, али су се том предлогу успротивила три важна члана: др Марко Недић, др Зоран Аврамовић и др Слободан Кањевац.

Крушевљанин Милош Петровић, познати српски књижевни критичар и један од оснивача Крушевачке филозофско-књижевне школе, који је њене темеље градио управо у сагласју с Добрицом Ћосићем , прећутао је београдско противљење. Противницима крушевачке идеје придружио се и гост, књижевник Радомир Андрић, па је мр Мирослав Смиљковић, као члан Савета школе, остао усамљен у веровању да би име Добрице Ћосића „допринело још бољем раду и угледу ове институције”.

„Има много разлога да Крушевачка филозофско-књижевна школа понесе име угледног српског писца и академика. Ћосић је од почетка рада ове школе био њен учесник. Школа је током времена прерасла у институцију. Ћосићево име привлачило је мислеће људе и креативне ствараоце. Ова институција одржала се дуже од четврт века, и то кроз веома тешко време, и дала значајан допринос у дефинисању и бољем разумевању друштвених догађања, значаја културних и традиционалних вредности, сагледавању виших циљева... Личност Добрице Ћосића уграђена је у темеље ове школе, из које је он каткад визионарски деловао, о чему сведочи оно што је записано у Зборнику Крушевачке филозофско-књижевне школе”, каже се, поред осталог, у образложењу предлога домаћина да школа понесе име Добрице Ћосића.

Према штуром записнику, противници ове идеје углавном су говорили да „није време за преименовање школе”, да „треба мало сачекати”... Ипак, прихваћен је предлог да овогодишња тема за велику филозофску, књижевну, социолошку, антрополошку и историјску расправу, 17. и 18. јуна, буде Од „Корена” до „Деоба” у 20. веку.

Мр Мирослав Смиљковић, због свега што се догодило, ипак не крије разочараност:

– Не могу да верујем да су чланови Савета др Марко Недић, па др Зоран Аврамовић, наш Сталаћанин, др Слободан Кањевац и проф. Милош Петровић показали неразумевање за овај предлог, који није подржао ни наш гост Радомир Андрић, председник Удружења књижевника Србије. Противљење је прећутао и наш Милош Петровић, иако се током припрема није противио тој идеји. Ја се заиста непријатно осећам, тако да одустајем од темељнијег коментара када је реч о односу према великом писцу, коме је крушевачки крај прави завичај. О свему што се догодило мораћу да обавестим руководство наше локалне самоуправе, која је оснивач Културног центра.

Коментари38
44e65
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Zoya T
Svi oni koji svoje komentare zasnivaju na tome sta su im ocevi ili komsije pricali ocigledno nisu procitali ni jednu Cosicevu knjigu. Ostavite se ideologije - Cosis je dosta ispastao zbog nje i zbog pecata "Veliki Srbin" i "Nacionalista". Procitajte bar neku njegovu knjigu da biste shvatili njihovu knjizevnu vrednost i neizmernu ljubav prema Srbiji koju je Cosic nosio u dusi.
Lilic
@Igor G---Od kada to otporaši zaviruju u Dobricin novčanik? Šta bi bilo da ja napišem koju o tome, koliko ste vi dobili para od Amerike za rušenje vlasti? Dobrica je sve bio, samo ne funjara i strani plaćenik.
Igor G.
Baš je ispaštao u oduzetoj vili na Senjaku sa tri primanja, penzija sa boračkim dodatkom i akademijine prinadležnosti plus novci od knjiga. Da je stvarno bio proganjan prošao bi u najmanju ruku kao Đilas ili Pekić.
jasmina nešković
Nemam ništa protiv da se svaki vrtić. škola, univerzitet, pevačko društvo, pogrebno preduzeće ili šta god, zove i nazove imenom Dobrice Ćosića, ili po njegovim delima. Recimo, vrtić "Bajka", fakultet "Daleko je sunce", starački dom "Vreme smrti", ili obrnutim redom. Ali se zaista ne slažem s komentarima koji ne poštuju osnovna načela poštovanja tuđe ličnosti, i s pojedinim komentatorima koji nikada nisu čuli za Volterovo načelo- "Ne slažem se s tim što govorite, ali ću do zadnjeg daha braniti vase pravo da to govorite." U protivnom, ostaje nam samo nepresušno vrelo narodnih mudrosti, naročito onih koje zagovaraju ćutanje i slepo podaništvo, kao na primer "Neće grom u koprive", ili "Veži konja gde ti gazda kaže".
citat
Postovana gospodjo slazem sa sa vasim komentarom ali se ne slazem sa jednim citatom koji ste napisali. Odnosi se na citat Voltera tj na francuskom " « Je ne suis pas d’accord avec ce que vous dites, mais je me battrai jusqu’à la mort pour que vous ayez le droit de le dire » nije izaslo iz njegovih usta vec pera g-dje Evelyn Beatrice Hall koja je u svojoj knjizi "The Friends of Voltaire" (prijatelji Voltera)(1906 ) izdatoj pod pseudonimom S. G. Tallentyre napisala « « I disapprove of what you say, but I will defend to the death your right to say it ". Ukratko, apokrifni citat. Imate slicnu pricu za Mariju Antoanetu i cuveno "ako nemaju hleb, nek jedu kolace (Qu'ils mangent de la brioche)" koje se njoj pripisuje, a sto su ustvari "preradjene" reci Rusoa ("Ispovesti" - "Confessions", knjiga VI, 1782 god.)
Kobilje blues
Eto, i tu sramotu doživesmo. Da nam potomci poraženih i kvinsliških snaga sole pamet i kroje istoriju. Dodjoše njihova vremena.
Глас Народа
"Kobilje blues": Коју то "срамоту" доживесмо?? "Не суди да ти се не суди!!" - каже цитат из Књиге Живота. А чији си Ти потомак кад генерализујеш упирући прстом на друге коментаторе овде??
Dragan Dragan
Добрица Ћосић. Мој отац који је из његовог краја се увек питао. Многим четницима и комунистима, Немци су упалили куће за време рата и у Великој Дренови и у Медвеђи. Он је био најпознатији комуниста у крају, његову кућу нико пипно није. Када је био болестан крајем шездесетих година година, примљен је био у краљевачку болницу, интерно одељење. Сутра дан су дошла два вагона плавог воза по њега. Имао је велике привилегије и није се никада изјаснио о народу који су комунисти побили да не би имали опозицију на власти. Био је "мали" дисидент, ето толико колико му је одговарало. Толико је био и мислећи човек, и ови који су гласали против његовог имена имају право.
vladislav marjanovic
Davanje imena skolama po velikanima iz politicke ili kulturne proslosti uvek je skakljivo, jer se radi o licnostima podobnim za propagandu rezima na vlasti. Ako se rezim promeni, brisu se i nazivi skola. To se vec dogodilo sa onima koji su nosili imena narodnih heroja iz prohujalog doba. S druge strane, davanje imena velikana nosi opasnost od mistifikacije i kulta uz obavezu ritualnog svecarenja. Neka o velikanima sudi istorijska nauka ili, kada su u pitanju knjizevnici i umetnici, profesionalna kritika. A sto se obrazovnih pa i naucnih ustanova tice, bolje da nose neutralne nazive (po brojevima, gradskim cetvrtima ili nameni) nego da se poistovecuju sa licnostima. U protivnom dolazi se u situaciju da skole dobiju nazive po velikanima u umetnosti koji su bili politicki oportunisti i hvalopevci ili istorijskim licnostima odn. svecima koji nisu uvek bili humanisti. U interesu razvoja kritickog duha kod mladih bolje je drzati se istorijske distance, tj. odstojanja.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља