недеља, 21.10.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 20:19
ПОГЛЕДИ

Правда изнад свега

​И тржишту је потребна нека правда. Не због великодушности, него као превентива против буна и револуција
Аутор: Тодор Куљићуторак, 08.03.2016. у 08:15

У дебати о конкуренцији између професора Беговића, Ћирјаковића и Маџара само се на једном месту помиње правда, и то као превладана илузија (код Маџара). Зато би ваљало отворити питање да ли се праведност може релативисати тржишном успешношћу. Ту се разликују тржишни апсолутисти, умерени либерали и антикапиталисти.

Сви тржишни апсолутисти тврде да се појам праведности може применити само на појединачно делање, а не и на ненамераване спонтане последице расподеле унутар државног поретка. Праведност се, кажу, може примењивати на тржиште колико и на невреме или на пад метеора. Зато тврди неолиберали држе да је сувишан говор о социјалној правди у тржишном поретку. Тржиште је неодговорно, па не може бити ни праведно ни неправедно. Оно не трпи моралне предикате, јер свуда где се губе трагови појединачног делања у глобалним структурама нестаје и семантика одговорности и правде. У тржишном друштву правда је нема. По правилу, они који тврде да је конкуренција изнад свега одустају од процене праведности установа и структура, признају само комутативну правду (еквивалентни однос, шта ко прима и шта дугује) а не и дистрибутивну и социјалну правду.

Умеренији либерали истичу, поред правне, и социјалну државу. Ова друга потребна је само у мери у којој неутралише незадовољство, а не и када укида беду. Појам праведност шанси је неолиберални пропагандни појам који се примењује против свих оних који су на основу неједнаких стартних позиција остали губитници, па су за исто сами и криви. То је појам којим се правда либерална етика успешног самоодговорног појединца која се мери опстанком на тржишту. То је тржишна морално-културна граматика. Она одбацује социјализам као империјализам правде и као пубертетски морализам који тежи етички савршеном друштву. Ова тоталитарна правда нама не треба, каже Карл Попер. Треба нам она друга, менаџерска. Оканите се правичности расподеле, мерите само тржишни учинак. Важно је колико доприносиш профитабилности фирме, колико увећаваш моју плату, шта си урадио да на тржишту потиснемо конкуренте? Овај кодекс лишен солидарности јесте просечна, али не и нормална правда.

Треба отворено рећи да тржиште не може регулисати правду јер није кадро да обезбеди правичност онима који нису тржишно способни. Оно репродукује и неједнакост услова приступа утакмици, то му је основна црта са становишта теорије правде.

Па ипак, и тржишту је потребна нека правда. Не због великодушности, него као превентива против буна и револуција. Много неправде опасно је по капитализам. Знају капиталисти добро да је нарушена правда болнија од глади. Зато је опасна. Либерални идеолози додају да не треба много моралисати око неједнакости нити поново откривати слободу оних који спавају испод мостова. Можда су у праву, али не говоре истину. Јер говор о правди није морализам. Социјална сигурност није милосрђе које марљиви дарују лењима него је темељ за опажање права слободе. Сиромах није кадар да спозна слободу. Демократију још мање.

Горња граница либералног схватања правде јесте једнакост шанси, тј. једнака правна могућност приступа друштвеним установама. Свака радикалнија правда изнад тога за њих је ризична. Изједначавање једнаких шанси с правном једнакошћу (а не разматрање солидарности или реалних шанси нижих слојева) јесте граница либералног хоризонта праведности, опомиње немачки социолог Франк Нулмајер. А ова верзија једнакости правда се пре свега коректном процедуром. Дакле, гледано са свих страна, диктат тржишта блокира приступ појму правде.

Додуше ни либерали не кажу да „треба мање правде”, али понављају да „једнакости има превише”. Правда је у рангу елементарних и највиших критеријума уређења заједничког живљења. То је снажно начело чији нормативизам нико не може оспоравати. Солидарност и великодушност могу се очекивати од других, праведност треба захтевати. Разум се своди на калкулацију и исплативост, ум на солидарност. Нема својства које може надокнадити недостатак правде, слажу се и неки умерени либерали.

Али се не слажу с постулатом треће, антикапиталистичке струје, да аутентични хуманизам укида беду на нивоу производње, док и најплеменитија либерална филантропија то покушава да оствари тек на нивоу расподеле. У првом случају систем се може мењати, у другом само оплемењивати. Све ово звучи апстрактно. Ако. Неко је давно рекао да ништа није практичније од ваљане теорије.

Професор Филозофског факултета у Београду


Коментари24
99b0e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

deda vukasin iz klepaca
Jos jedan profesor koji potvrdjuje nelogicno pravilo u Srbiji,da su najzesci LIBERALI ustvari KOMUNISTI.
Jovana
Kako god liberali definisali pravdu ona se nece ostvariti bez klasne svesti o postojanju nepravde u raspodeli. Stvaraoci drustvenog bogastva nisu elite nego napaceni radnici, najamnici kako god hocete. Jednakost sansi ne postoji, ne postoji ni jednakost u bedi. Biti bedan u Americi nije isto sto i biti bedan u Africi. Da zakljucimo neoliberalizam je samrtnicki vapaj kapitalizma.
Stanojko
Skoro da se ni komunisti nisu toliko štrecali na svaki pokušaj kritike kao ovi naši vrli liberali. Smeta im čak i jedan Piketi, koji huli samo na ekstraprofit. Toliko je sladak taj kajmak! Hteli bi da ni porez ne plaćaju a da država ništa drugo ne radi nego da štiti njihovo samoproglašeno pravo na dobit veću od proseka. Šta u tom kontekstu znače ljudska i građanska prava? Pa su još i prepotentni, što samo govori o posvemašnjoj impotenciji i strahu. Zato na pomen pravde i reaguju kao Gebels na pomen kulture. Ali nema veze, jer kad dođe stani-pani ionako ih niko neće ništa pitati. Revolu cije se naime ne događaju! Ukratko, nema tu šta da se teoretiše, avet liberalizma je ionako jednom nogom već u grobu.
deda vukasin iz klepaca
Bas tako Stanojko,slazem se sa vama,sa tim da ti nasi liberali i jesu komunisti ,bivsi i istaknuti.
Препоручујем 3
Раде Ковачевић
Наташа@ Милош Косовац@ Желим да вас подсетим да се 8. март слави као празник који персонификује општу сагласност да је женски пол једнако као и мушки способан да разуме и гради политику, што значи да у расправи није коректно бити снисходљив према женском полу, јер је то знак неравноправности, што сигурно не желимо да заговарамо. Постојање социјалних разлика, ма колико оне екстремне биле, није довољно за тврдњу да ће због тога избити класни рат и да је само питање времена када ће се он десити. Та тврдња, нажалост, није тачна. Осим социјалних разлика, схваћених као социјална неправда – у вези овог питања не постоји ни научни ни политички консензус, јер либерална наука заступа став да не постоји тако нешто као социјална правда, па и више од тога, саму реч “социјално” либерални табор тумачи као “тоталитарно” (на пример, Хајек) – дакле, да би се водио класни рат потребно је да се претходно формира класна свест, потом класна организација, а пре свега тога револуционарна класна партија.
Zivadin Rogic
Све врло лепо и јасно речено. Кад свест о свему овоме доспе до већег дела маса (тзв. 99%), доћиће и до стварних промена. Разуме се, елите (тзв. 1%) и даље имају полуге - од продавања магле дод навлачења копрене на очи - да манипулишу предњима, но међутим... Правда је спора али достижна, а капитализам неумитно тежи ка оптимуму који је у растућем раскораку са правдом. Дакле...

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља