субота, 16.01.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 09.03.2016. у 20:05 М. Вулићевић

Нико не спори Ћосића, име школе је ствар Статута

Идеја о преименовању Крушевачке филозофско-књижевне школе дошла је прерано, а везивање за одређену личност увек обавезује, сматра Слободан Кањевац, председник Српског филозофског друштва
Александар Јанковић (Фото Учитељски факултет), Зоран Аврамовић (Фото А. Васиљевић)

После седнице Савета Крушевачке филозофско-књижевне школе, на којој је председник Културног центра Крушевац мр Мирослав Смиљковић предложио да ова школа понесе име Добрице Ћосића, интелектуалци који учествују у њеном раду објашњавају да није надлежност Савета да о томе доноси одлуку, да према Статуту о томе могу да расправљају само оснивачи. Tо су Удружење књижевника Србије, Српско филозофско друштво, Скупштина општине Крушевац и Културно-просветна заједница општине Крушевац. Уз то, чланови Савета Марко Недић, председник, Зоран Аврамовић и Слободан Кањевац за наш лист кажу да је предлог о промени имена школе дошао изненада и да није био довољно припремљен, као и да нико никада није спорио значај дела Добрице Ћосића.

Зоран Аврамовић чак сматра да у случају када неко изван Крушевачке филозофско-књижевне школе предлаже промену њеног назива, онда то има и форму притиска.

– Овај поступак Мирослава Смиљковића тумачим и као гест личног истицања и личне амбиције у представљању себе као заговорника једне идеје која је наводно наишла на неодобравање, а која је заправо дошла без претходне најаве или образложења, каже Аврамовић.

Марко Недић, у изјави за наш лист, поновио је став да је овај предлог о преименовању, а који је потекао од Мирослава Смиљковића, требало пре свега упутити поменутим оснивачима школе, због тога што у њеном правилнику не постоји право или обавеза Савета да одлучује о новом имену школе.

Зоран Аврамовић: Поступак Мирослава Смиљковића је гест личног истицања и личне амбиције

– То значи да изворно име школе треба сачувати док се не консултују њени оснивачи. А када је реч о Добрици Ћосићу неспоран је позитиван став сваког члана Савета, чак и теме које су предложене за јунски филозофско-књижевни сусрет у сагласју су са Добричиним делом „Од корена до деоба, друштвена и културна слика Србије у 20. веку”, додаје Марко Недић.

Слободан Кањевац, председник Српског филозофског друштва и члан Савета Крушевачке филозофско-књижевне школе, такође је поновио чињеницу да по Статуту школе о њеном преименовању не могу да одлучују чланови Савета, већ оснивачи.

– Важно је рећи да на седници Савета није одбачен предлог о преименовању, остаје могућност разговора о томе, али у овом тренутку мислимо да је идеја дошла прерано. Потребна је временска дистанца, постављање проблема трезвено и неспорно, због тога што је реч о филозофско-књижевној школи, и морало би јасно да буде искристалисано оно што је филозофско у стваралаштву Добрице Ћосића, чије дело иначе нико не доводи у питање. И овогодишњи сусрети протећи ће у духу Ћосићевих дела „Корени” и „Деобе”. Затим, у обзир треба узети и филозофе, утемељиваче школе Михаила Марковића и Светозара Стојановића... Међутим, везивање за одређену личност увек обавезује и тиме је скопчано са извесним ризицима, сматра Кањевац, који је преложио да сам крушевачки Културни центар понесе име Добрице Ћосића, што би, као каже, било најприродније за почетак.

Радомир Ђорђевић, један од првих учесника Крушевачке филозофско-књижевне школе, као и учесник њене јубиларне двадесете годишњице, оцењује да је ово непотребна полемика, и да о њој треба да говоре књижевници и филозофи старије генерације који имају објективније виђење, истичући пре свега да изузетно уважава дело Добрице Ћосића.

– Никада нико није предлагао да се ова школа веже за неко посебно име, нити је било предлога да се слична институција у Зајечару зове по одређеној личности. Иронијом случаја, овај предлог само продубљује деобе у школи у којој се сусрећу филозофи и књижевници најразличитијих опредељења. Нико од нас не може да буде убедљив на неки други начин осим снаге аргумената, или аутентичности уметничког израза. Било каква локална полемика нема везе са суштином ове школе која је дала велике резултате, независне од било каквих политичких уверења, рекао је Радомир Ђорђевић.

Александар Јанковић: „Школа ништа не губи иако не носи неко одређено име”

Професор на Учитељском факултету у Београду Александар Јовановић истакао је да је Крушевачка филозофско-књижевна школа једна од најзначајнијих институција ове врсте, а уколико треба да носи име неког истакнутог ствараоца, ту су свакако најпре имена Добрице Ћосића и Михаила Марковића.

– Школа ништа не губи иако не носи неко одређено име. Нажалост, овај случај добио је димензије које су тешко разумљиве, и свакако однос према именовању школе не треба везивати за вредност дела Добрице Ћосића, који је управо тој моравској Србији обезбедио место у књижевности и који је својим романима, понајвише у „Коренима” и „Времену смрти”, дао једну универзалну слику свог моравског завичаја, објаснио је Јовановић.

Радомир Андрић, председник Удружења књижевника Србије, једног од оснивача Крушевачке филозофско-књижевне школе, сматра да је превелика пажња придата предлогу о преименовању, који је дошао на крају седнице. По Андрићевим речима, расправљало се о незавидном положају школе, о зборнику, о темама школе.

– Али, ако ико уважава дело Добрице Ћосића, ми га уважавамо, реч је само о томе да није надлежност Савета школе да расправља о њеном преименовању. Мислим да Мирослав Смиљковић то и зна, додао је Андрић, сетно се присећајући својих сусрета са Добрицом Ћосићем.

Коментари8
1908b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Nedeljko Jovanovic
U Cosicevom rodnom selu Velika Drenova, nadomak Krusevca, nisu zeleli da osnovna skola ponese njegovo ime. Cene njegova knjizevna dela ali ne i komesarsko-partijski rad. A ako ga nece u rodnom selu sto ga onda na silu gurate u Krusevac? Sve ima svoje mesto i vreme.
Holivud
U slučajevima kada se menja postojeće ime neke ustanove, ulice ili parka najjednostavnije je napraviti vremensku distancu od bar četvrt veka pa ako neko zaista zaslužuje takvu čast lako će se to napraviti. To je samo pitanje mere jer pre neki dan se vodila slična kampanja da se prekroje nazivi ulica na Vračaru kako bi Moma Kapor postanao besmrtnik po kratkom postupku. Sve ovo pomalo, sa menjanjem naziva na brzu brzu brzinu, kreće da naliči na holivudsku stazu slavnih (Hollywood Walk of Fame). Sve poznate zvezde i zvezdice na jednom mestu. Zbog velikikog broja zaslužnih drugova iz prošlosti i njihovog minulog rada i zasluga da i mi uvedemo holivudski sistem pa da kocke na kaldrmi ulice Kneza Mihajla dobiju nazive po ovim našim zaslužnim građanima. Malo veća granitna kocka i na njoj lepo piše ime i prezime zalužnog.
Stevo
Tako, gospodinu palo na pamet da da da ime skoli! Istovremeno, ne poznaje Statut ustanove u kojoj radi. A krokodilcici jedva docekali da zinu na plen! Jesmo povrsni i smesni!
Драгољуб Новаковић
Ајде људи, не играјте се именом и дијелом Добрице Ћосића. Овако нешто се прво рјешава иза затворених врата, па тек онда излази у јавност. Ћосић је један, а деобе око његовог дијела нису ни битне. Његов рад је већ сувише дубоко укорјењен у нашиј души.
Igor G.
Pogotovo onaj komesarski!
citalac
Ja sam za! A onda da ista druzina izda zbornik pod nazivom Filosofija Palanke. Moze? Sta, vec postoji takva knjiga? Cemu ovakve institucije? Nek drzava osnuje i finansira prave istrazivacke institucije iz oblasti kako prirodnih tako i drustvenih nauka i zaposli tamo ljude kojima je stalo do nauke - dok ih jos ima u Srbiji - a ne da rasipa i ono malo novca sto ide u nauku i kulturu na ove privatizovane skupove ionako vec dobro situiranih institucionalnih intelektualaca.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља