четвртак, 15.04.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 09.03.2016. у 19:05 Г. Оташевић

Брдо испод пвц покривача

За радове на рзавској брани „Ариље – профил Сврачково” ове године издвојен 531 милион динара, што је највећи годишњи буџет од почетка посла
Клизиште на градилишту бране „Ариље – профил Сврачково” (Фото: Славица Аврамовић)

Сврачково – Градитељи бране „Сврачково – профил Ариље” на Рзаву вратиће се у свој беспут, речено им је, у првој трећини марта. И опет се посветити подизању уставе која ће кад буде завршена, на планинској бистрици чувати 27 милиона кубика воде за пет низводних општина и стотине села.

Овде, девет километара узводно од Ариља, чекају их добре вести.

– Законом о буџету Републике Србије за 2016. предвиђено је да држава у градњу ове године уложи 483,5 милиона динара, или скоро два и по пута више од раније планираног износа, при чему смо наишли на изузетно разумевање министарке пољопривреде, др Снежане Богосављевић Бошковић. Са учешћем Чачка и осталих удружених општина, Ариља, Пожеге, Лучана и Горњег Милановца, за радове ће ове године бити припремљен 531 милион динара, што је највећи годишњи буџет од почетка посла – каже за „Политику” инжењер Драган Васовић, председник УО ЈП „Рзав” из Ариља, које је носилац ове инвестиције.

У обичајној српској беспарици није било озбиљно очекивати да се подизање бране „Ариље – профил Сврачково”, уговорено са београдском „Хидротехником хидроенергетиком” на 60 месеци (децембар 2011 – децембар 2016) по цени од 61,6 милиона евра, заврши у року. Напротив, и данас, после пет лета, тек се одмакло од почетка, али то овде тако иде.

Радови су почети у априлу 2012, али због ограничења у државном буџету били прекинути већ у јулу, а уложено је 107 милиона динара (53 одсто плана). Следеће, 2013. били су уговорени за 271 милиона али се, опет због ребаланса, стало на уложених 177 милиона (65 процената). У 2014. уговор је гласио на 184 милиона те је, услед рђавог времена и неспремности извођача, оправдано само 150 милиона. Тек лане, првог пута, вредност радова (191 милион) била је већа од плана (104 одсто).

Ово је, тренутно, највећи градитељски подухват у Србији на простору од Крагујевца до Дрине, веома скуп посао за наше услове и за наше навике. Биће и исплатив, ако се обистини предсказање стручњака за воде да живимо у сушном, и да нас чека још сувље доба.

– Досадашња улагања у брану и акумулацију износе 11,44 милиона евра. У тај збир увршћени су радови у четири претходне године (625 милиона динара), али и и планска и пројектна документација, експропријација терена, приступни пут, далековод од 35 киловолти, стручни и пројектантски надзор – наглашава Васовић.

Шта обухвата план радова за ову годину?

– То је санација клизишта на косини изнад будуће фабрике бетона, затим радови око приступног портала на опточном тунелу, а упоредо са овим наставиће се подизање градилишног насеља које ће у пуној сезони имати и до стотину радника – каже за „Политику” инжењер Славица Аврамовић, руководилац инвестиција у ЈП „Рзав”.

Речено клизиште је, једноставно, судбина која прати градитеље. Појавило се 19. октобра 2015. у време кад нису вршена никаква минирања нити је било јаке кише. О ономе што је уследило инжењери су забележили:

„Извођач радова је обезбедио трафо-станицу привременим насипом и демонтирао све електричне, хидролошке и пнеуматске инсталације, а приступна рампа користи се за долазак багера радној коти. Најпре се врши пажљив ископ багером са одбацивањем на привремено одлагалиште, па претовар на косину ископа до саобраћајнице С1, одакле се материјал купи и транспортује утоваривачем до 50 метара удаљеног платоа за утовар у камион, а одатле се превози на привремену депонију. До 27. новембра, кад је чишћење обустављено због хладноће, ископано је 5.000 кубика стења и земље.

Радови су сасвим прекинути 20. децембра а затим је преко ископа на клизишту постављен огромни покривач који се добија од природних сировина кухињске соли и нафте.

– На тај начин, покривком од поливинилхлорида, спречено је продирање влаге у клизно тело током зимских месеци – истиче Славица Аврамовић.

Коментари0
69bd5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља