недеља, 17.01.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 10.03.2016. у 22:05 Мирјана Сретеновић

Да ли је исто преводити Шекспира и судски записник

Национални савет за културу негодује што су стручни и научни преводиоци добили статус слободних уметника, који је до сада био „резервисан” за књижевне преводиоце
(Фото Танјуг)

Да ли је теже превести књижевни текст Шекспирa или Теслину научну студију? Ту полемику – треба ли иста права да имају књижевни преводиоци или научни и стручни преводиоци – повео је Национални савет за културу реагујући поводом усвојеног текста Закона о изменама и допунама Закона о култури, у којем преводиоци стручних и научних текстова добијају статус самосталних уметника. Статус им омогућава да им држава, као и књижевним преводиоцима, плаћа доприносе и да конкуришу за тзв. националне пензије.

Стручни и научни преводиоци преводе разговоре високих званичника и председника, преводе за филм и телевизију, раде преводе медицинских књига, књига из области грађевине и свих осталих области које се тичу индустрије, друштвено-политичке терминологије и практичног живота – преводе докумената из књиге умрлих, али и упутство за коришћење увезених сијалица или телевизора. Они су сада и волонтери који помажу око превођења мигрантима.

Душко Паунковић, преводилац и члан Националног савета за културу, наглашава да је свима јасно да стручни и научни преводиоци не могу имати статус самосталних уметника.

– То је тежак непотизам и приватизација законодавства. Деведесет одсто стручних преводилаца су судски тумачи и људи који преводе уговоре и упутства за техничку робу. Па, не може да се третира исто превод Шекспира и превођење судског записника. Нико њих не потцењује, али по тој логици зашто онда и нису правници проглашени уметницима, кад они пишу тај оригинални документ који преводе стручни преводиоци. Према међународним стандардима, књижевни превод је ауторско дело, заштићено ауторским правом, а оно што производе научни и стручни преводиоци у 99 одсто случајева није уметничко дело, нити има заштиту ауторског права. Већ та разлика је довољна – каже Паунковић.

Преводиоци стручних и научних текстова кажу да књижевни преводиоци не преводе само ремек-дела, већ и белетристику која не спада у домен врхунске књижевности, а да је свођење стручних преводилаца само на превођење упутстава за сијалицу деградација њихове професије

Према његовим речима, Град Београд не може да издржи да од сада и стручним преводиоцима плаћа доприносе, јер ће се тиме, каже, довести у питање егзистенција постојећих 1.800 самосталних уметника у Београду.

– Стручни преводиоци опслужују привреду и имају велике хонораре. Неко ко преводи упутство за мобилни телефон сутра ће да тражи тзв. националну пензију и биће исти са оним који преводи „Илијаду”. Навикли смо да живимо у апсурду, али увек се нађе нешто што вас изненади – каже Паунковић.

Драгић Вукићевић, генерални секретар Удружења научних и стручних преводилаца Србије, подсећа за наш лист да је појам преводилаштва у свету утврђен 1963. Преводилачком повељом на конгресу Светске организације преводилаца у Дубровнику, где се под превођењем подразумевају преводи књижевних, научних и стручних текстова. Шта се од тада дешавало у нашој земљи са научним и стручним преводиоцима?

Лобирају приватници
Милош Константиновић из Удружења књижевних преводилаца истиче да превођење економских или правних текстова не може бити уметност, зато што ни ти текстови нису уметност. „Иза овога да стручни преводиоци добију статус самосталних уметника стоји лоби приватних фирми које нуде стручне преводе држави под нејасним условима. Као што је додељивање признања за допринос националној култури људима са естраде угрозило целу ту идеју, тако ће стручни преводиоци да угрозе самосталне уметнике, без којих више не постојимо као земља”, каже Милош Константиновић.

– Уговором о пензијском и инвалидском осигурању чланова Удружења научних и стручних преводилаца СР Србије и Републичког завода за социјално осигурање Београд, 1971. установљено је осигурање чланова нашег удружења којима је стручно превођење једино или главно занимање. Доношењем Закона о самосталном обављању уметничке или друге делатности у области културе 1993. године, нашем Удружењу је дато и јавно овлашћење од стране Министарства културе РС да утврђује својство лица које самостално обавља уметничку или другу делатност у области културе – каже Драгић Вукићевић.

Закон о култури донет је 2009. и под културом подразумева и преводилаштво, али „забуна”, како каже наш саговорник, настаје исте године, доношењем Правилника о утврђивању састава и начина рада Комисије за утврђивање репрезентативности удружења у култури, који из преводилаштва брише научно и стручно превођење, а оставља само књижевно преводилаштво.

– Тиме је Србија постала једина земља на свету која је избрисала научно и стручно превођење из културе и преводилаштва. Године 2013. извршена је исправка поменутог правилника где се под преводилаштвом, као свуда на свету подразумева да реч „превођење” означава преношење књижевног, научног или стручног дела, било да су дело или превод намењени објављивању у књизи, часопису, периодичној штампи, или су предмет извођења у позоришту, биоскопу, на радију, телевизији... Деведесет пет одсто свих превода у нашој земљи односи се на научне и стручне преводе – истиче Вукићевић.

Преводиоци стручних и научних текстова, са којима смо разговарали, истичу да имају колеге у Удружењу књижевних преводилаца који су се, поред књижевности, специјализовани за још неку област: архитектуру или право, и да већина њих углавном преводи хуманистичке науке, што се такође сматра научним превођењем. Додају и то да се не треба заносити да књижевни преводиоци преводе само Шекспира и ремек-дела, већ и белетристику која не спада у домен врхунске књижевности. Напомињу и да је свођење стручних преводилаца само на превођење упутстава за сијалицу деградација њихове професије. Из Министарства културе овим поводом нисмо јуче добили одговор, будући да им је и до сада била пракса да се не оглашавају када се јавне расправе о закону заврше.

Коментари7
c8093
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Трт или мрт
Добар део одраслог живота се бавим превођењем, али никада нисам превеo озбиљан књижевни текст. Не знам како би просечан стручни преводилац преводио добру поезију и прозу, где је потребно имати дара за метрику, звучање гласова, дубину и ширину асоцијација, богат речник ... При томе, не пада ми на памет да тврдим да је лако преводити стручне текстове, али се то с временом и искуством може научити до неког нивоа. А књижевни дар или имате, или немате. Да није тих националних пензија и других социјалистичких привилегија, оваква питања се не би постављала.
Ратко Пићурић
Тешко је не посумњати и у објективност и у знање ауторке када и у наслову и у првој реченици упоређује Шекспира и судски записник, односно Теслину научну студију! У Америци, где преводим последњих 20-так година, таква питања не би ни третирао неки озбиљан лист каквим се сматра ПОЛИТИКА. Ако неки и би, уследила би питања на која би ауторка тешко могла одговорити објективно: 1) Да ли је неко од сада живих српских књижевних преводилаца преводио Шекспира, Толстоја, Достојевског, Балзака, Сервантеса, Твена, Кафку? 2) Коме би издавачи било где у свету пре поверили да преводе дела Њутна, Коперника, Анштајна, Тесле, Волтера, Дидроа, Ничеа, Шопенхауера, Дарвина, Фројда, Јунга, Флеминга, Пастера - књижевним или научним преводиоцима? 3. Може ли књижевни преводилац превести просечно научно стручно дело прихватљиво колико што научно стручни може књижевно дело? Верујте, оваква питања се намећу само у Србији. Другде вам траже само да докажете шта знате.
Dane Milovanović
Ne mogu da verujem da ljudi ne shvataju. Vrlo je jednostavno. Knjizevnost je umetnost, ergo knjizevni prevod je umetnost, ergo knjizevni prevodilac MOZE biti slobodni umetnik, jer je umetnik. Strucni prevod, ma koliko bio strucan NIJE umetnost jer strucni tekst NIJE umetnicki tekst, te samim tim ni strucni prevodilac, makar bio i najstrucniji NIJE umetnik, pa ne może dobiti ni status slobodnog umetnika.
Nora Helmer
Da ova zemlja ima sluha za kulturu i da nam institucije kulture, na čelu sa Ministarstvom, nisu u žalosnom stanju, Duško Paunković bi, kao jedna od retkih nekompromitovanih ličnosti u Srbiji i pri tome vrsni književni prevodilac, bio glas institucije i ne bi morao da se bori sa vetrenjačama i da govori u ime svojih kolega koji čak i ne razumeju koliko je problem ozbiljan.
Lana Sredojevic
Odlicna tema! Predlazem da se istraze sve malverzacije sa pecatima sudskih tumaca. Takodje, pojedina udruzenja tzv. strucnih prevodioca su, blago receno, dno-dna i sluze samo i iskljucivo za dampingovanje cena.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља