уторак, 02.03.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 11.03.2016. у 22:00 Мирјана Чекеревац

Београђани ће доминирати и у новом сазиву парламента

Ако листе СНС-а, ДС-а, СПС-а и СРС-а освоје гласове у складу са проценама предизборних анкета – у скупштини би могло да седи 87 посланика из главног града
У скупштини су најмање заступљене општине које су изгубиле највећи број становника у претходних 20 година (Фото Дарко Ћирков)

После четири проглашене изборне листе, већ сада се може рећи да ће и у новом, једанаестом сазиву Народне скупштине Републике Србије убедљиво највише посланика бити из Београда. Ако је веровати истраживачима јавног мњења и њиховим прогнозама о томе колико ће која од ових листа добити гласова, у парламенту ће, гледајући проглашене листе, седети 87 Београђана. Применом истог критеријума, општине Црна Трава и Гаџин Хан и Ћићевац никада нису имале „свог” посланика и неће га имати ни после ових избора.

У свакој изборној кампањи страначки лидери крену у обилазак Србије, стигну и у места која је, како то наш народ уме да каже, и Бог заборавио, и сваки пут се обавезно каже како се мора водити рачуна о равномерном регионалном развоју. Домаћини у овим местима увек се, дабоме, сложе са својим гостима, а да чак ни они не примете да на листама свих тих који им се обраћају нема чак ни кандидата за посланике из њиховог места. Не сете се да га никад нису ни имали.

Све постпетооктобарске владе имале су неко тело (савет, или канцеларију) за равномерни регионални развој, али су та места углавном отварана да би се намирили сви коалициони апетити. Готово никакву корист од њих нису видели грађани неразвијених подручја, мада ће, на пример, Сулејман Угљанин, који је у влади Ивице Дачића био министар без портфеља задужен за равномерни регионални развој, рећи да је он баш доста тога урадио. Међутим, кад се праве изборне листе, некако страначки активисти из тих пасивнијих крајева тешко стижу до пролазних места која им гарантују улазак у парламент.

Према истраживању „Отвореног парламента” за период 1991–2011. године, у четири од осам скупштинских сазива више од половине градова и општина није имало своје посланике, а 13 их никада није имало. У међувремену су Сремски Карловци, који су били на овој листи од 13 општина и градова, „скинути” са ње, захваљујући овом последњем, распуштеном скупштинском сазиву у коме су две даме представљале овај град – Бранка Јанковић (СНС) и Јелисавета Вељковић (ПУПС).
 

Црна Трава, Гаџин Хан и Ћићевац никада нису имали свог посланика и по својој прилици неће га имати ни после ових избора

Јанковићева је добро искористила скупштинску дебату о Закону о максималном броју запослених у државној управи и локалним самоуправама, трудећи се да истакне све што Сремски Карловци имају и да што боље представи њихову богату историју, како би објаснила зашто том граду треба посветити посебну пажњу. Ову исту дебату искористили су и посланици из неких других градова и сви су говорили о својим специфичностима, лепотама, неко, попут Неђа Јовановића (СПС) из Ужица, са много жара, неко са мање, али глас градова који су имали посланике чуо се у парламенту. Оне који нису имали своје посланике није имао ко да „брани”.

Републичка изборна комисија прогласила је листе коалиција окупљених око СНС-а, СПС-а, ДС-а и листу СРС-а. Ако рачунамо да ће листа СНС-а освојити 158 мандата, колико је освојила 2014. године, или неки мандат више, у посланичку клупу сешће 51 Београђанин. Уколико рачунамо да ће листа СПС-а освојити 44 мандата, колико их има у распуштеном сазиву, 18 посланика биће из Београда. Листа ДС-а на претходним изборима освојила је 19 мандата, а истраживања јавног мњења кажу да би сада могла освојити 20–25. У случају да освоји 19 мандата, седам посланика би било из Београда, а ако освоји 25 – девет. Српски радикали у претходном сазиву нису имали посланика, а истраживања јавног мњења им на предстојећим изборима предвиђају шест одсто гласова бирача, што значи да би могли имати око 19 посланика. Уколико би се прогнозе показале као тачне, од тих 19 посланика девет би било из Београда, а три из Земуна, који је, наравно, београдска општина.

Поменуто истраживање „Отвореног парламента” показало је „јасну корелацију између степена заступљености у парламенту и миграционих процеса”.  Према овом истраживању, најмање заступљени градови и општине су управо оне средине које су изгубиле највећи број становника у претходних 20 година.  Посланици немају неку власт, не могу готово ништа да ураде, али могу да буду глас својих средина у парламенту. И то понекад много значи.

 

Коментари21
d7d2e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ravnopravne Pokrajine u Donjem Domu
Neophodni su NEPOSREDNI izbori i da svaki region-pokrajina ima jednak broj predstavnika u Donjem Domu Parlamenta. Npr 4 slična regiona-pokrajine (bez autonomije) : Vojvodina, Beograd, Centralna Srbija, JugoIstočna Srbija, da imaju po 20 predstavnika u Parlamentu, a da se 120 predstavnika biraju po većinskom principu na celoj teritoriji. Posle svih 200 biraju Predsedika i Premijera.
Penzioner Caka
И за прошле изборе дао сам сличан коментар и предлог да се изборрна правила мењају тако што би свака општина морала да има свог посланика у парламенту.Тако би мале ,сиромашне општине остваривале какав такав утицај на одлуке како Владе тако и Скупштине. Међутим ниједна Влада нихе хтела или имала сллуха за сиромашни југ,запад и исток србије.И у таквој ситуацији Београд би имао 17 посланика.Представници би били из различитих опција,ннаравно да би то зависило од изборног(поштеног) резултата.
Igor G.
Treba praviti razliku između beograđana i stanovnika Beograda.
goran manic
Od svih tih poslanika čak i oni koji nisu iz Beograda, postaće veći Beograđani. Srbija će postati država sa prevelikom "glavom" i atrofiranim telom... Ne može to da se održi duže vreme...
Maricev zet
Zar Vucic nije iz Bugojna? A Tadic iz Sarajeva? Pa red je jednom da i beogradjani budu na nekoj vlasti u svom gradu!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља