недеља, 09.08.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 12.03.2016. у 09:56
ПОВОДОМ ГОДИШЊИЦЕ АТЕНТАТА НА ПРЕМИЈЕРА СРБИЈЕ ЗОРАНА ЂИНЂИЋА

Нестабилност Балкана мора имати последице на стабилност Европе

(Фото Ж. Јовановић)

Можда Европска унија у време у којем је Зоран Ђинђић водио српску владу није била ни близу кризе у којој се данас налази, али неке поруке које је први демократски изабрани премијер Србије упутио овој заједници народа и данас изгледају као веома актуелне и отрежњујуће за Брисел. Потврђује то, између осталог, и говор који је тадашњи председник Владе Србије одржао 10. октобра 2002. године на Черчиловом форуму у Цириху, објашњавајући због чега је „европски модел најбољи од свих других модела”, али и због чега може да буде угрожен. Изводе из овог обраћања Зорана Ђинђића које је увршћено и у његов Виртуелни музеј, преносимо поводом 13. годишњице атентата у којем је изгубио живот.

… Чињеница да вечерас говорим у Швајцарској олакшава ми унеколико ситуацију, пошто ми је намера да се критички осврнем на Европску унију, што би ми теже пало да смо у Енглеској, а још теже да смо у Француској. У Швајцарској можемо да се солидаришемо и да поручимо ЕУ да је неопходно да се још потруди како би нас привукла у своју породицу.

…Година 1946. када је Черчил одржао свој чувени говор није била лепа, он је тада говорио о „европској трагедији”. Рат тек што је био завршен, Европа је била разорена. Черчил, велики стратег и реалполитичар у истом даху говори о европској трагедији, користећи речи које нису уобичајене за политичара, али онда каже: „Могућа је Европа без стега, без граница, у којој су људи срећни, у којој постоји просперитет и у којој влада слобода”.

То је за мене права утопија коју европска историја као на неком паралелном колосеку гради, док се на другом колосеку реалности догађају градитељски, верски и разни други ратови.

Данас знамо да то није остала утопија. Данас знамо да је бекство у будућност понекад неопходно како би несрећна стварност уопште могла бити прихваћена. Понекад реално размишљати значи не прихватати реалност у њеној датој форми, него је пројектовати у нешто боље.

И понекад је то једини излаз из несреће. Уколико бисмо се задржали само на нашем смислу за реалност, управљали бисмо бедом кроз читаву историју. Данас знамо да је визија европског јединства, европске породице, „сједињених држава Европе” постала веома стварна и да Европљани, припадници такозваних суштински европских народа, 50 година после рата могу задовољно сести за исти сто и рећи: „Обавили смо велики посао”. Али остаје питање, да ли је цела Европа присутна за тим столом?

То је као када би на пример породица, пошто је преживела тежак период у коме су се браћа и сестре тукли, саградила лепу кућу, па онда рекли: „Имамо дивну кућу”. Питање је да ли је то тако, или је можда у близини мочвара, или депонија смећа, извориште зараза као што су организовани криминал, шверц дроге, можда се у близини налази нека пошаст која може угрозити њихов здрав, леп свет. И уколико се испостави да је суседство управо овакво, онда се то више не може звати дивном кућом, јер кућа се не завршава двориштем. Неопходно је понеговати целу околину како би се могло уживати у стабилности и миру.

…Управо нaстаје држава Србија и Црна Гора и надам се да ће до краја ове године настати; на овом свету нема државе њој налик. Не можемо поћи од тога да је нормално то што имамо нешто што нико нема и што је експеримент. Да се ради само о тој једној држави, било би добро, али имамо и Босну. А ако сте у последња два, три дана читали новине, прочитали сте много забринутих коментара у којима се поставља питање: „На чему се та држава држи?

Може ли та држава постојати без спољњих утицаја?” То је такође кључно питање за стабилност региона. На крају Косово. Питање троугла Албанија–Косово–Македонија: шта ће се десити уколико за две, три године Косово постане независно? Да ли ће то покренути ланчану реакцију у којој ће трећина Македоније бити доведена у питање? Да ли ће онда тај процес као варница прећи на Босну? Шта ће се онда догодити са овим регионом? Које ће трошкове морати Европа да плаћа?

То није претња, ја не кажем: „Брините се за Балкан да не бисте касније морали још више да плаћате.” Не, ја само кажем да, ако стратешки мислимо, а то нас је Черчил учио, онда морамо узети у обзир различите опције, па и оне које нису позитивне, и покушати да и на њих нађемо одговоре – на развој догађаја који можда неће бити позитиван. А нестабилност Балкана мора имати последице на стабилност Европе.

…Само у средњем веку је постојала вечита љубав, та несрећна љубав која траје до смрти. У 21. веку, када на једну љубав нема одговора, онда се тражи нека друга љубав. Уколико Европа остане тако бирократска, каквом се показала последњих година, људи на чију се љубав не одговара топлим осећањима ће потражити замену. И прво најбоље, односно најгоре решење је, наравно, национализам. Јер нема много великих љубави и опасно је промовисати европску идеју без довољно енергије. Идеја национализма, иако погрешна, јака је и лако замењује друге идеје, а онда смо поново на почетку неке нове ружне фазе европске историје.

…У самој Европи мора да се зна због чега је европски модел бољи од свих других модела. Зашто је ова комбинација солидарности, слободе, тржишне привреде, која је рођена у Европи, боља од свих осталих модела на свету. Не видим много полета око овог пројекта и не видим много људи у Европи који раде на томе да убеде читав свет да је европски модел добар и да није само у питању економија или развој градова, да се не ради само о добром стандарду, него да је то пројект са душом. Нама је потребна европска душа и ми, иако још нисмо члан ЕУ, је имамо. 

Коментари10
2b933
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

BEKSTVO u BUDUĆNOST
Pametnom sve jasno, posle Đinđićevih reči : "Danas znamo da EU nije ostala utopija. Danas znamo da je bekstvo u budućnost ponekad neophodno kako bi nesrećna stvarnost uopšte mogla biti prihvaćena. Ponekad realno razmišljati znači ne prihvatati realnost u njenoj datoj formi, nego je projektovati u nešto bolje".
Nebojsa
Da nije poslao Milosevica u Hag, verovatno bi jos uvek bio u zivotu!
mike brannigan
И шта је хтео да каже после толиких речи?
koko kola
Iskoristio te Zapad i bacio. Tvoji sledbenici ne mogu ni pola cenzusa da prebace. A ni ti ne bi bolje prosao. Uhvatili ste Kostunicu, da preko njega prevarite narod. "Filosof" sklon trgovini. Ne biva.
jedan Vojvodjan
Da, ali sa onom prvom misli-recenicom koja je odredila celokupnu nasu buducnost, da, mi iako neznamo da radimo, barem znamo da se bijemo. Posle te misli usledila su ona hodocasca po rupama i stratistima svih srpskih stradanja, iscrtavajuci granice Velike Srbije, ledeci krv u zilama svih naroda koji nisu Srbi. I bi onda to sto smo proziveli, sve do danas. Danas je mrak svuda oko nas.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља