петак, 21.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 11:30
РАЗГОВОР НЕДЕЉЕ: СРЕЋКО ХОРВАТ, загребачки филозоф и левичарски активиста

Године опасног живљења Џулијана Асанжа

Такозвани шведски случај уследио је непосредно пошто је „Викиликс” почео да објављује 250.000 строго поверљивих дипломатских списа САД у новембру 2010.
Аутор: Зорана Шуваковићсубота, 12.03.2016. у 22:00
Срећко Хорват и Џулијан Асанж у амбасади Еквадора у Лондону (Фото Саншајн прес продакшн)

Још хиљаде Асанжа и Сноудена били би нам потребни како би нам разоткрили шта све чине моћници који планету држе у стању непрекидног ратовања и страдања, али чак и неколицина њих мења равнотежу моћи, каже за „Политику” хрватски филозоф и левичарски политички активиста Срећко Хорват, који последњих месеци често посећује амбасаду Еквадора у Лондону, где већ готово четири године живи аустралијски новинар, хакер и оснивач „Викиликса” Џулијан Асанж. Хорват је један од петсто потписника петиције за ослобођење Џулијана Асанжа, упућене Британији и Шведској после недавног налаза радне групе правних експерата УН да је Асанж противправно лишен слободе. Међу потписницима петиције су и неки од најпознатијих светских интелектуалаца, бројни еминентни правници, уметници, нобеловци, међу њима и Ноам Чомски, индијска књижевница Арундати Рој, бивши грчки министар финансија Јанис Варуфакис, мексички режисер Алфонсо Куарон, кинески уметник и дисидент Ај Вејвеј, амерички режисер Оливер Стоун, бивши шпански судија Балтазар Гарсон…

Редовно посећујете Асанжа у амбасади Еквадора?

Довољно је да дођете тамо па да видите шта не ваља са данашњим светом. Преко пута амбасаде је једна од најлуксузнијих робних кућа на свету, знаменити „Хародс”, а посвуда око ње паркирани су скупоцени аутомобили катарских и саудијских регистрација. Само неколико метара даље, међу четири зида амбасаде Еквадора, од 19. јуна 2012, дакле готово четири године, у политичком азилу налази се човек који је разоткрио америчке злочине у Авганистану и Ираку, човек који и даље разоткрива прљаве тајне – од ратова у Либији и Сирији до умешаности Француске или Хилари Клинтон у кршење људских права и војне интервенције.

Чак и заточеницима у Гвантанаму повремено дозвољавају шетњу по дворишту?

Када је пре неколико недеља с нама у амбасади био један индијски активиста који већ деценијама делује, па је због тога био и у затвору, искрено се обратио Асанжу и рекао: „Ово је горе и од мог затвора, ми смо тамо бар једном дневно смели да се прошетамо.” Асанж је не само без природног ваздуха, он већ четири године готово да није видео ни сунце. Није видео ни своју децу, која се због претњи смрћу скривају под туђим идентитетом у Француској.

А шта би било кад би ових пет стотина потписника рукама направило коридор кроз који би Асанж изашао из амбасаде?

Чим би Асанж напустио амбасаду, британска полиција би га ухапсила, било зато што је прекршио услове кућног притвора кад је ступио на територију Еквадора (у амбасаду), или због европске потернице која омогућава свим чланицама ЕУ да га испоруче САД, где га чека 45 година затвора због оптужби за тероризам на основу Патриот акта и шпијунаже, јер је управо Асанж помогао Сноудену да из Хонгконга побегне у Москву.

Како полиција надзире амбасаду?

До сада је, према подацима које су изнели Британци, тамошња полиција на надзор потрошила десет милиона фунти, што је довољно да се покрију трошкови за 24.828 болничких кревета. Сада је ситуација још опаснија, јер су уклоњени полицајци у униформи, тако да даноноћна контрола није више видљива. Контрола је тајна и на њу се троши десет хиљада фунти на дан.

Јесу ли и гости сумњиви?

До тренутка кад као посетилац уђете у амбасаду, ви сте већ неколико пута забележени на надзорним камерама. Свако ко је у контакту с Асанжом потенцијално је сумњив, не само британским тајним службама. Али 500 потписника показује да се људи не боје да дају подршку Асанжу, јер његов случај не говори само о бесправном заточеништву.

О чему још говори?

Између осталог, Асанж је најочигледнији доказ да дисиденти не долазе само с Истока и из тоталитарних система, већ да и на Западу имамо дисиденте и да се њима опасно крше темељна људска права.

На који начин западни државници настоје да убеде јавност да су у праву они, а не Асанж?

Дејвид Камерон упустио се у фалсификовање података, казавши, после одлуке УН, да је Асанж тражен у Шведској „због суђења”. То је кривотворење које долази из уста једног премијера. Асанж легално није чак ни оптужен, добио је азил и налази се у еквадорској амбасади, не због такозваног шведског случаја, већ због тога што би га, да се нађе у Шведској, после свега што је „Викиликс” објавио, Шведска испоручила САД, где му прети до 45 година затвора.

Реците нешто више о „шведском случају”?

Подсетићу да је службено и легално реч о нечему што се у правном систему зове „прелиминарна истрага”. Саме жене које су оптужиле Асанжа признале су да је полиција конструисала случај. Обе жене су признале да су добровољно ушле у сексуални однос. Не изненађује ни то што је такозвани шведски случај уследио непосредно пошто је „Викиликс” почео да објављује 250.000 строго поверљивих дипломатских списа САД у новембру 2010, а шведска тужитељка у последњих пет година није нашла за сходно да испита Асанжа. Нити је дошла у амбасаду, нити га је назвала.

Ипак, Шведска важи за земљу у којој се много држи до поштовања људских права?

Гуглујте Асанжово име заједно са Шведском и доћи ћете до необичног резултата. Његово име чешће се везује уз Шведску него најпознатије компаније „Икеа” или „Сааб”, чешће него Улоф Палме или Ингмар Бергман. Овај случај сувише је значајан за Шведску да би га напросто пустила или да би поштовала одлуку УН. И то није први пут да Шведска не поштује људска права. Још од 11. септембра Шведска сарађује са ЦИА и укључена је у незаконите депортације активиста.

Узмите само случај Готфрида Свартхолма, кооснивача „Бит-торента” и „Пајрат беја”, који је на захтев шведских власти ухваћен у Камбоџи, депортован у Шведску, завршио у затвору, а потом осуђен на још две године затвора због хаковања и депортован у Данску. Имиџ који Шведска има у свету потпуно је лажан. Јесте ли знали да је Шведска један од највећих извозника оружја на свету, трећа на свету, одмах иза Русије и Израела? Шведске компаније врло добро сарађују с диктатурама као што су Саудијска Арабија, а Шведска је била умешана и у рат у Либији. Шведска, заједно с Великом Британијом и САД, а не Асанж, има разлога да заврши на суду.

Правници у Вашингтону тврде да би суђење Асанжу било натегнуто и правно неизводљиво, јер би онда морали да суде и „Њујорк тајмсу” и „Вашингтон посту”…

У томе и јесте проблем. Кад би се судило Асанжу, морало би се, на крају, судити и Хилари Клинтон, и свим осталим светским моћницима чије је злочине Асанж разоткрио. То се, наравно, неће догодити, него је вероватније да ће они урадити све да Асанж заврши у затвору. Сетите се Челси Менинг, бившег обавештајног аналитичара у војсци САД, која је осуђена на 35 година затвора пошто је „Викиликсу” послала 700.000 поверљивих докумената, укључујући и доказе о ратним злочинима у Ираку и Авганистану.

Положај Асанжа разликује се од положаја Сноудена, који је радио за америчке службе и сада је у азилу у Русији?

Пре свега, Асанж и Сноуден су доказ да не живимо у слободном или демократском свету. Напротив. Но, док је Сноуден пре свега „звиждач”, који је, између осталог, разоткрио тајне споразуме између америчке владе и најмоћнијих компанија на свету, од „Гугла” до „Фејсбука”, Асанж је заправо много више. Асанж је још са 16 година провалио у Пентагон и, основавши „Викиликс”, омогућио управо људима попут Сноудена, Менинга и других, да континуирано и уз гарантовану сигурност објављују податке. Но, осим што је узбуњивач, Сноуден је све важнији и као јавни коментатор, неко ко је и даље активан и преко потребан нашем друштву. Знате ли да више од 90 одсто Сноуденових докумената још није објављено? И Сноуден и Асанж живе веома опасан живот, уз ризик да остану не само без слободе, него и без главе, и то због општег интереса.

Колики је досадашњи опус „Викиликса”?

„Викиликс” је досад објавио више од 8,5 милиона докумената. Има тамо занимљивих података и о нашим државама, али и о тајним акцијама. Једно од последњих открића је такозвана Операција Софија, европска војна акција у Медитерану, усмерена против бродова с избеглицама, која ускоро укључује и нову интервенцију у Либији. Па кад дође до новог рата у Либији, немојте рећи да вас нисам упозорио.

Колико су открића Асанжа и Сноудена важна за покрет паневропске левице Дијем?

Од самог почетка оснивања Дијема, људи попут Асанжа или Јакоба Апелбаума помажу у формулисању наше технолошке стратегије. Ако се не ухватимо укоштац с технологијом, имамо можда свега две године док највеће технолошке компаније потпуно не преузму свет и наше приватне животе, чак и снове. И то није теорија завере. Бивши шеф „Гугла” Ерик Шмит, који води дигиталну кампању Хилари Клинтон, управо је постао шеф новог тела при Пентагону које ће се бавити још већом интеграцијом технолошких дивова и америчке војске.

Шта су показала открића Асанжа кад је реч о Балкану?

Све ово се и те како тиче Балкана. С једне стране, знамо који је утицај америчке политике на овим просторима, а видимо и какве ефекте по наше државе сада има, рецимо, избегличка криза. Открића „Викиликса” могу нам помоћи не само да боље разумемо прљаву стварност, него и да је променимо. С друге стране, све док се Асанж налази у еквадорској амбасади, не можемо говорити да на Западу постоји демократија.


Коментари2
fddf2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ada Mia
"Asanz je sa 16 godina upao u sistem Pentagona i omogucio Snoudenu i ostalima da ucestvuju u otkrivanju tajni ".Verovatno je ipak radio za Pentagon a onda se nesto promenilo zbog globalizacije ,cudna prica!!!
golub Dinko
Odlican inervju! jadan covek....

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља