уторак, 04.08.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 14.03.2016. у 22:00 Јована Рабреновић

Кад ЕУ штампа новац и ми имамо користи

Лањске мере Европске централне банке допринеле смањењу наших камата, али сада постоји ризик да инвеститори оду у Америку која их повећава
Седиште Европске централне банке у Франкфурту (Фото Бета)

Европска централна банка (ЕЦБ) предузела је прошле седмице додатне мере како би подстакла привредни опоравак, повећала инфлацију и смањила незапосленост у еврозони. Новим мерама повећан је програм откупа корпоративних и државних обвезница, познатији као штампање пара, са постојећих 60 на 80 милијарди евра месечно. Референтна камата сведена је на нулу, а банке ће убудуће за држање новца код ЕЦБ морати да плате веће пенале него до сада.

ЕЦБ је са драстичним лабављењем монетарне политике почела у марту прошле године најављујући могућност да те мере појача и продужи зависно од тога да ли је европска привреда почела да се опоравља. С обзиром на нове мере нема сумње да позитивни помаци још нису на видику.

Од лабавије монетарне политике ЕЦБ Србија је већ прошле године имала користи. Вишак новца у ЕУ прелио и код нас. Инвеститори су улагали што у привреду што у дужничке државне папире, што је довело до стабилизације и јачања домаће валуте у прошлој години. Додатни ефекат је био пад камата као последица јевтинијег задуживања банака у својим матичним земљама.

Како ће се нове мере ЕЦБ одразити на нас и да ли можемо поново да очекујемо да нас запљусне талас јевтинијег новца са већ познатим последицама?

Небојша Савић, који је на челу Савета гувернера Народне банке, каже да се овогодишње околности од прошлогодишњих унеколико разликују. Амерички ФЕД, највећи играч светске економије, где је опоравак евидентан, сада води рестриктивнију монетарну политику и повећава камате. Лане у ово доба и ФЕД је попуштао монетарне дизгине. Супротстављени циклуси две највеће економије и то што ФЕД води различиту политику у односу на ЕЦБ за нас може да постане озбиљан проблем.

– Камате на принос у САД расту, па ће европски инвеститори бирати шта је за њих исплативије: да улажу у америчку привреду или у остатак Европе где смо и ми. Ту су и друге околности попут тога да цена нафте пада у доларима, али с друге стране долар јача тако да је пад цена нафте донекле поништен – каже Савић.

По њему разлог што мере ЕЦБ још не дају резултате у раскораку је да ЕУ на централном нивоу води монетарну политику, а државе имају своје засебне фискалне политике. Државе својим фискалним политикама и структурним реформама не реагују на монетарне подстицаје па зато још нема привредног раста. Нису, истина, све земље у истом положају. Разликује се север ЕУ, где је ситуација боља, и Шпанија, Португалија, Италија, Грчка с већим тешкоћама.

Малиша Ђукић са Београдске банкарске академије каже да ће инвеститори имати вишак ликвидности који могу да усмере и ка нама. Пресудно је колики принос постижу у односу на нашу конкуренцију. Уколико се одлуче да инвестирају продаће девизе што води стабилизацији курса и домаћа валута може да јача. Додатно, смањење европских камата појевтињује изворе и за наше банке што може утицати на даљи пад цене задуживања.

Драгослав Величковић, шеф макроекономских истраживања и анализе у Сосијете женерал банци каже да ће кредити индексирани у еврима, због ниске базне стопе еурибора, и даље бити врло повољни за наше грађане и привреду.

– Са макроекономске стране мере ЕЦБ би требало да подстакну привредни раст на тај начин што ће грађани имати мање месечне рате и повољније задуживање. И за привреду је, због нижих камата, повољније задуживање што води расту инвестиција. Једини проблем и даље је спор привредни опоравак на глобалном нивоу што успорава раст извоза, како у свету тако и у Србији. Код нас би се, са инфлацијом од 1,5 одсто, могло очекивати даље смањење референтне каматне стопе НБС, мада не у толиком интензитету као што је било до сада. То би утицало да раст БДП-а буде одрживији и самим тим додатан позитиван импулс свим секторима привреде, укључујући и банкарски – каже Величковић.

Коментари19
b58e1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Beogradjanin Schwabenländle
Видим да никоме није познат разлог штампања новца од стране Европске централне банке. Прво се распитајте о разлогу, па онда пишите васе осврте. @ Славиша Гаврилоловић, треба да знате једну чињеницу, курс динара према €вру постоји само у Србији, српски динар нико на свету не мења. И тај је курс одређен не догађајима и померањен на берзи, што је основа сваје слободне привреде, већ одлуком српске владе или групе аматера, који знају да користе оловку и хартију, али не знају да користе мозак.
Slavisa Gavrilovic
@ Gastarbajter T. Ako je EU donijela odluku da u ovoj godini znatno poveca emisiju evra i to svakog mjeseca, u astronomskim ciframa, koje nisu pokrivene proizvodnjom evro obara EU, a ne NBS. Radi se o cistom dampingu da bi se povecao izvoz iz drzava EU. Ova mjera EU moze da prodje dobro ako nadju zrtve koje ce prihvatiti evro kao kredit za kupovinu njihove robe. U suprotnom imace inflaciju i pad nadnice, a to znaci probleme. Mi ne bi trebalo da se podmecemo, vec da vodimo racuna o nasim interesima. Mi to mozemo ostvariti kombinacijom mjera carinske zastite od uvoza koji se placa u evrima , djelovanjem NBS na domacem deviznom trzistu i izmjenom strukture deviznih rezervi. Inace ne mislim da dinar treba da ojaca u odnosu na sve druge valute - svajcarski franak, svedsku krunu, dolar, itd . vec da ne smijemo slijepo drzati odnos evra i dinara nepromijenjen, a cak smo u ovoj godini poremetili odnos - evro je 31.12.15. bio 121,6261 dinar, a danas je vrijednost evra u Srbiji mnogo visa.
s
Tako je i Dinkić govorio da će ekonomska kriza biti dobra za nas. A sada smo najgorio u regionu.
musa
To je potpuno tacno da I mi imamo koristi.Moja cerka je starleta I mogu vam reci da mnogo vise zaradjuje od kada je EU ubrzala stampanje novca.Ne dize glavu od posla.Svi smo zadovoljni u familiji .
Славиша Гавриловић
На несрећу немамо ми никакве користи од те њихове емисије евра. То су добро примјетили скоро сви коментатори. Шта је излаз? Па једноставно оборити вриједност евра у динарима. Само треба имати петљу. Само то је мало тежи случај, јер у НБС су све саме зечице и понеки зец.
Gastarbajter T.
Jel' vi stvarno verujete da NB Srbije moze da obori Evro? Ako se ne secate kako je bilo u doba komunizma, da vam objasnim : Kad je SFRJ drzala dinar previsoko, marka je u banci, recimo, vredela 50 a sverceri su je prodavali za 60 dinara. Van SFRJ za dinare nije moglo nista da se dobije.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља