среда, 21.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:41

Топли рукопис Вука Караџића

Нови ћирилични фонт инспирисан рукописима Вука Стефановића Караџића из средњег периода његовог живота урадили су Ведран Ераковић и Марија Рњак
Аутор: К. Вукчевићуторак, 15.03.2016. у 21:00
Примери новог ћириличног фонта

У галерији Графички колектив рукописи Вука Стефановића Караџића су добили нови живот у оквиру изложбе „Типографско писмо Вук” чији су аутори Ведран Ераковић и Марија Рњак. На основу оригиналних докумената који се чувају у архиви САНУ у Београду, ауторски тим је последње три године реконструисао Вуков рукопис не би ли нас на тај начин подсетио на значај нашег наслеђа и писма, али и учинио да кроз пуки облик слова наслутимо дух самог Караџића и његовог времена.

Како све лепе и занимљиве приче почињу? Ераковић каже да је то скоро увек једноставно, спонтано и случајно. Тек после, гледајући уназад, тражимо разлоге и своја зашто.

– Још 2012. године, заједно са колегиницом Јеленом Ћировић, сам водио типографску радионицу која је настала од идеје да са десетак студената одемо негде ван Београда, обично у неко етно село, и да током недељу дана сваки студент ради неки свој ћирилични фонт. У потрази за местом за радионицу, нашли смо Тршић. Дошао сам на идеју да би неко у оквиру радионице могао да направи фонт од Вуковог рукописа. То сам предложио мојој тадашњој студенткињи Марији Рњак, која је прихватила, и тако је све почело, каже Ведран Ераковић.

Уз помоћ и добру сарадњу са Српском академијом наука и уметности, ауторски тим је кренуо у истраживање Вукових докумената, писама и белешки. У том процесу, Ераковић открива више од самог Вуковог дела – открива његов дух и одраз времена.

 

Ведран Ераковић

– Прво што смо приметили да му се рукопис јако разликовао у различитим периодима живота. Ту је настала дилема шта од свега тога да изаберемо а да најбоље представља Вука. Одлучили смо да буде неки средњи период његовог живота који је био најбоља комбинација спонтаности и прецизности, јер, док је био доста млад, иако је писао најлепше, блиско калиграфији, било је исувише прецизно и недовољно препознатљиво као његов рукопис у мери у којој бисмо очекивали. С друге стране, писање у том каснијем периоду је било нечитко. Мислим да је Вуков рукопис, пре свега, топао. Након ове реконструкције нашао сам рукописе неких других великих личности, који су можда били лепши и прецизнији, али и хладнији, каже Ведран Ераковић.

Не знамо одакле знамо, али бар верујемо да су форма и суштина две ствари, и да прва не каже много о другој. Међутим, типографија је област где то функционише сасвим другачије. Естетика писане речи говори о духу неког времена, прича директно са нашим емоцијама и подсвесним. Другачије форме слова изазивају другачија осећања. Када бисмо видели неки текст написан словним формама као у Мирослављевом јеванђељу, имали бисмо другачији утисак о њему него када би био у фонту данашњих књига.

Савремена технологија, према којој су многи скептични иако јој дају све више овлашћења над својим животима, представља један мост којим крећемо од себе ка прошлим временима, ка једном Вуку, ка коренима нашег наслеђа. Ипак, процес реконструкције Вуковог рукописа на тај начин, за публику делује као истраживачки процес, као проживљавање неке народне бајке, а Ведран Ераковић управо у томе проналази инспирацију и стваралачки изазов.

– Ово је доста осетљив посао. Треба направити баланс. Сећам се да смо седели и гледали гомилу докумената, и кад смо почели да обрађујемо, да реконструишемо писмо, Марија је питала: „А колико ми ово смемо да мењамо?”. У току рада на фонту, неке ствари морају да се промене, тако захтева та технологија, али, опет, морате пазити колико. Ако сувише промените, онда чак и да направите најлепши фонт, то није Вуков рукопис. Зато је ово био и изазован посао, каже Ераковић.

У типографском писму направљеном према Вуковом рукопису, захваљујући сложеном програмирању, свако слово има три своје варијације које се могу појавити. Технологија је омогућила да имамо осећај као да речи писане таквим фонтом Вук сам исписује. Странци који не знају ћирилично писмо, а који су имали прилике да уђу у Графички колектив док је трајала ова поставка (од 29. фебруара до 13. марта) уверили су се да форма тих слова говори, не само о Вуку, него и о неком прошлом добу, његовом значају, и духу тог народа.

– Овом изложбом хтели смо да сачувамо рукопис и да га уведемо у ширу употребу. Једна од идеја је да се колико је често могуће на тржиште избаци неки нови ћирилични фонт. То је наш начин да подстакнемо људе да ћирилицу користе више и чешће, да подсетимо на значај писане речи, да негујемо наше наслеђе, а то се не може постићи силом. Ако неко нешто жели, он ће се тиме бавити, каже Ведран Ераковић.

Пример овог пројекта, пасиониран рад аутора изложбе, требало би да нас, који знамо то писмо и зовемо га својим, подстакне на размишљање о томе које приче оно скрива и открива кроз историју, да нас подстакне да се запитамо ко смо ми били некад, а какви смо данас, и хоћемо ли сутра знати да пренесемо традицију.


Коментари18
0c809
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Milosav Popadic
Vukova slova unose radost u dusu. A ja u zemlji gdje se koristi latinica. Sudbino, teska li si!
Omnia mea mecum porto
Ajte, molim vas, pa i vi pišete komentar ćirilicom?!
Препоручујем 3
Д. Збиљић
Све је то добро за ћирилицу, али јој не може помоћи да нормално у Срба живи све док се и у српском језику не врати уставна обаверза итз Члана 10. и све док се и за Србе и њихов језик не доенсе решење питања писма у коме ћирилица има пуну сувереност, тј. док се ћирилица не озваничи као једино писмо Срба у писању њиховог језика. Овако, док је ћирилица само алтернативно писмо уз успостављену фаворизацију хрватске абецеде као већинскогх писма по налогу комуниста после Новосадског договора о српскохрватском језику 1954. године, српске азбзуке ће бити све мање. Данашњи кључни затирачи ћирилице међу Србинма су српски лингцвисти у институцијама за српски језик -- Матици српској, САНУ, САНУ-овом Институту за српски језуик и у Одбору за стандардизацију српског језика у коме су кључни људи за наопако и противуставно решење питања писма академк Иван Клајн, председник Одбора, и Мато Пижурица кључни човек за последње издање Правописа српског језика (2010) у коме је сршпско писмо понижено.
Milan
Šta piše ispod „Za zlato rđa ne prijanja”?
Roksanda
"Čovek pokaže svoje pravo lice u tri slučaja: u besu, u bogatstvu i pijanstvu."
Препоручујем 0
Владимир
Сјајно! Типометар има сјајне пројекте за нашу ћирилицу, а на њиховом сајту има и велики број бесплатних фонтова који одлично изгледају. Још једном, свака част!
Владислав Грујић
Топла Вукова ћирилица? Хајде да мало погледамо око себе где је та ћирилица коју је Вук реформисао. Нема је готово нигде, док тамо где није било Вука, у другим земљама које баштине ћирилицу већ миленијум људи најнормалније свој језик пишу ћирилицом.
mike brannigan
Па то је и био циљ рефоме, што је јасно из Копитаревих преписа са Вуком. У том погледу, бечка реформа српског језика и писма је била крајње "успешна". Жедне преко воде превли.
Препоручујем 6

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља