понедељак, 01.03.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 16.03.2016. у 20:35 Јована Рабреновић

Зашто је замена кредита – немогућа мисија

Србија и када би хтела старе неповољне зајмове да замени за јевтиније

Када је 2012. године после избора нова власт ангажовала бившег директора Међународног монетарног фонда Доминик Строс Кана чули смо да би његов посао требало да буде „препакивање” јавног дуга, односно замена скупих зајмова јевтинијим. Строс Кан је нестао с наше сцене без објашњења, па не знамо да ли је то због тога што је увидео да поверени посао не може да одради или је посреди нешто друго.

Идеја о замени скупих зајмова јевтинијим актуелизована је након што је Европска централна банка својим мерама додатно оборила цену новца у еврозони што има за последицу још ниже камате на задуживање. Ова идеја код нас иначе није нова. Заступала ју је влада Ивице Дачића, затим Александра Вучића, а и Млађан Динкић је, док је био на власти, то заговарао. Својевремено је било најављено да ће зајам Уједињених Арапских Емирата вредан милијарду евра, иначе доларски, с каматом од један одсто, бити искоришћен управо за враћање скупих зајмова. Добре жеље, међутим, не дају и добар резултат и оно што је речено није учињено.

Шта је мана ове, иначе, добре и корисне замисли? Па то што поверилац неће да пристане да му се плати мања камата. То би исто било као када би штедиши, који је орочио паре на вишегодишњи рок, с каматом од, на пример, четири одсто, банка предложила да то разорочи како би му онда плаћала три или чак два одсто камате. Или као када би неко ко увелико отплаћује кредит банци од ње тражио да јој убудуће, због промењених околности, плаћа мању цену позајмљеног новца.

Наш јавни дуг је, иначе, достигао 24,8 милијарди евра, а две трећине тога је у девизном знаку. Прецизније 40 одсто чини евро дуг, 33 доларски, око 22 одсто је динарски, а остатак друге валуте попут швајцарца и специјална права вучења четири одсто.

Милојко Арсић, професор на београдском Економском факултету, каже да је из саме чињенице да скупи зајмови још нису замењени, иако се то годинама најављује, јасно да то није изводљиво.

– Препакивање дуга је могуће само уколико је уговорном одредбом у уговору изричито предвиђено. Такав уговор је врло редак. Сем тога, на превремено враћање дуга плаћају се пенали. У случају државних дужничких папира, на пример, превремена отплата није могућа. „Препакивање” дуга је евентуално могуће само у случају када држави прети банкрот као што је то био случај са Грчком када су се сви повериоци сагласили и Грчка је заменила скупе зајмове јевтинијим. Ми нисмо у тој ситуацији. Зашто би се поверилац одрекао своје зараде – каже Арсић.

По њему, јевтинија отплата јавног дуга постиже се тако што, на пример, ове године доспевају неки скупи зајмови, што значи да се са њиховом отплатом завршило, па сада када су камате ниже ми можемо  јевтиније да се задужимо. Значи, уколико је просечна камата свих наших дугова још из социјализма па до новијег времена око четири одсто, штедимо уколико се убудуће задужимо по три одсто. Уштеда се тако не постиже пре доспећа, већ после доспећа дуга.

У Управи за јавни дуг министарства финансија на наше питање, да ли смо уопште неке скупе зајмове заменили за јевтине и које зајмове би могли да заменимо, кажу да Србија у протекле четири године успешно користи прилику да се задужи по повољнијим условима.

– У периоду од 2012. до 2016. смањени су трошкови задуживања на домаћем финансијском тржишту. Трошак финансирања је, на динарском дугу, пао за преко 10 процентних поена по свим рочностима, а код евро хартија од вредности на појединим рочностима за пет процентних поена. Захваљујући успешној примени мера фискалне консолидације и мерама НБС, очекује се, да тренутни динарски дуг (који доспева у 2016) буде замењен јефтинијим динарским дугом и да се по том основу уштеди до 10 милијарди динара у 2017. години. Уколико се спроведу мере и на страни гарантованих обавеза, у наредној фискалној години, уштеда на каматама би могла бити преко 12 милијарди динара. Такође, постоји велики простор да се трошкови укупног јавног сектора (укључујући и јавна предузећа), смање, коришћењем побољшаног кредитног рејтинга земље и рефинансирањем обавеза које су настале током протеклих година – одговарају у Управи за јавни дуг.

Марко Данон задужен за економска истраживања у Хипо Алпе Адрија банци каже да је у протекле готово четири године већ дошло до постепеног смањења просечне цене задуживања, па је велики део новог српског јавног дуга већ емитован по овим знатно сниженим приносима. Имајући у виду да је овај тренд пада цене задуживања државе већ у току, али и да је најављено проширивање програма ЕЦБ-а, даљи наставак овог тренда је, по свему судећи могућ, али ипак у релативно ограниченом обиму. Приноси на српске динарске трезорске записе (рочност једне године) већ су пали са око 14,6 одсто у септембру 2012. на свега 4,1 одсто почетком ове године. Сличан тренд је и на приносе на доларске обвезнице емитоване у иностранству (рочност десет година), које су у исто време снижене са око 7,2 на 4,7 одсто.

Коментари4
a4bf7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

cikanikola
A da se recimo ode kod Kineza i trazi dugorocan kredit koji bi se isplatili svi krediti koji postoje? Njihove kamate su niske, traze nacin da plasiraju novac....
vlastimirka vlastic
postoji resenje..novi dug po vrlo povoljnim kamatama plasiran direktno ili indirektno u zdrav i najzdraviji deo privrede/recimo zdravstveni turizam uz strogu kontrolu poslovanja/ili u javne radove/recimo melioracije i poljopr sa turizmom na brdovitim delovima i razvoj juga..ali avaj..za te kredite potrebni su dobri programi i mogucnostsame privrede da ,,usisa i obrne taj visak novca..nasa privreda,cisto sumnjam,da bi mogla zdravo replasirati vise od 1,2do 1,5 mlrd u zdrave dugorocne projekte..a da ne pricamo o jos uvek jednopartijskoj drzavi gde je na volji pasrtije da postuje i sprovodi zakone..narocito postuje..posle ovih izbora mislim da ce se nizi drzavni organi toliko osiliti da cemo imati moderno ,,milosevicko vreme..bolesna drzava-bolesne finansije..partijska drzava partijske finansije..O OSTAJTE OVDE--a tek uloziti u vojnu industriju sa mesovitim kapitalom..pa ceo svet ratuje ovako ili onako
Zika virus
Nema Stros Kana, Guzenbauera, Krstica i drugih, kako premijer zna da kaze, "genijalaca". Nestali u akciji? Sada ekonomski mag i Marica za sve - veliki Aleksandar mora da nas, ni kriv duzan, vadi iz bule. Sebe je uspeo pa sto ne bi, za godinu, dve, najvise tri, i nas...
Аца
Врло чудан чланак. Па ваљда се код замене кредита замена повериоца подразумева? Отуда не разумем ове примере са банком која умањује каматне стопе, наивни примери. Једино смислено помињање је то да они први повериоци не дозвољавају превремену отплату дуга, и евентуално, опет, корупција, велике су паре у питању.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља