среда, 25.11.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 16.03.2016. у 20:05 Ана Тасић

Забрањиване представе мамац за публику

Након покушаја отказивања „Црвене” у Лесковцу, њено извођење је у Битеф театру било дупке пуно. – Слично су „прошле” и Буљанове „Елементарне честице”, „Бетон махала”, Фрљићеве „Баханткиње”
Из представе „Црвена” (Фото: Соња Жугић)

Прошле недеље је нашу културну јавност узбуркао покушај отказивања гостовања представе „Црвена – самоубиство нације“ Милене Богавац и Војислава Арсића (копродукција Битеф театра и Центра Е8), на сцени Народног позоришта у Лесковцу. Након узаврелих реакција у медијима, гостовање је поново заказано за 19. март. Отказивање представе је од стране управе позоришта објашњено постојањем уводног сонга који „вређа Србију и српски народ“. У тој песми извођачи, између осталог, хорски певају: „Ј..и се Србијо... зато што имаш амнезију... због Сребренице...”.

Овај случај забране није реткост, ни код нас, ни у свету. На репертоару Народног позоришта у Суботици се и даље налази награђивана „Коштана“ Андраша Урбана која је оспоравана из врло блиских разлога. У „Коштани“ је, између осталог, присутан сонг са стихом „Ј..м ти Србију и мене у њој“, због чега је она изазивала оштре критике дела јавности. На пример, портал „Србин. инфо“ пренео је текст професора Јована Попова, под насловом „Докле ће Антисрби да пљују по Србима: о Коштани која вређа“. Професор Попов наводи да је у представи „репродукована једнострана, мрачна слика наше стварности“, као и да се „Урбанова ангажованост претворила у отворено ругање држави самој“.

Та врста критицизма, присутна између осталих у представи „Црвена – самоубиство нације“ није антинационалистичка или антисрпска, већ напротив. Критиком негативних страна друштва, аутори се сасвим јасно боре за друштвени опоравак, те њихов ангажман тако суштински помаже освешћивању народа, проветравању устајалог мишљења, а никако вице верса.

Представе Оливера Фрљића у Хрватској су доводиле и доводе до слично оштрих реакција тамошње јавности. Од „Баханткиња“ које су скинуте са репертоара фестивала Сплитско лето, 2008. године, због укључивања телевизијских снимака говора Иве Санадера, поводом случаја Лоре, до представе „Александра Зец“ (2014) која је изазвала бурне протесте ветерана хрватске полиције. У Пољској је 2013. године забрањена Фрљићева представа „Небожанска комедија“, због бављења осетљивом темом антисемитизма. Пољски десничари су били гневни на Фрљића због „оптуживања за холокауст и вређања цркве“, како је тада известио „Јутарњи лист“.

Слобода уметничког изражавања се не може доводити у питање, то је недвосмислено, око тога не треба губити време. Много је значајније питање: шта радити са слободама које су освојене?

Либерална друштва су данас под кључним диктатом тржишта. Уметници и јавне личности уопште су принуђени да се боре за пажњу, да одлучно раде у области пи-ара, маркетинга. У вези са тим проблем забрана ћемо окренути у том правцу.

Забране су ефектно маркетиншко средство, величанствено успешни пи-ар. Бунт и дисидентство се добро продају. Ко прекорачује границе, тај постиже успех, ко рескира, тај профитира, како би рекао Дел Бој.

Тако је недавно представа „Бетон Махала“ из Новог Пазара редитеља Бранислава Трифуновића и Рифата Рифатовића, након забране у Новом Пазару, изазвала знатно веће интересовање на београдској премијери и њеним репризама. Прошле године забрањене, па враћене на репертоар Дубровачких летњих игара „Елементарне честице“ Ивице Буљана, због цензуре су биле у фокусу пажње јавности, сва извођења су била распродата. Ова представа процењена је као представа високог ризика јер је, како је наведено, писац Мишел Уелбек довођен у везу са лошим односом према муслиманима.

Представа „Црвена – самоубиство нације“ која је након прошлонедељне буке због лесковачке забране привукла већу пажњу публике (њено извођење је у суботу у Битеф театру било дупке пуно).

А каква је уопште представа „Црвена – самоубиство нације“?

Она је остварена у већ сада често коришћеном фрљићевско-урбановском маниру, позориште је форумског типа, бучног памфлетизма и „звекни-у-главу“ документаризма са сонговима. Извођачи критички говоре и певају о различитим аспектима живота у Србији, насиљу над женама, родним стереотипима, проблему рађања и абортуса, одвратности таблоида.

Да се поједностављено изразимо, представа није лоша, али није ни превише посебна, јер је ехо рада Фрљића, Урбана, Младеновића, њихова блеђа копија. У вези са свим тим, њена забрана у Лесковцу је одлично маркетиншко средство, прашина која се дигла помогла је њеној промоцији. Укупно гледано, овај случај је позитиван за театар уопште јер се на њега скреће пажња, а она му је апсолутно потребна у времену у којем простор отимају други медији.

Коментари2
3d6ca
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

cenzura
Mera slobode jednog drustva je ekvivalenta slobodi kritike istog. Bez obzira da li se slazem ili ne sa kritikom, smatram da svako ima pravo da iznese svoje misljenje i da to isto misljenje bude podlozno kritici bez ikakvog vredjanja ili nipodostavanja. Ne znam u kom kontekstu su izgovorene (napisane) sporne recenice ( licno, za "Kostanu" ne vidim nista sokantno, no razumem da nekom to moze da smeta), no na primer ja bih voleo da neko moze u nekoj predstavi da kaze "J... petu NVO kolonu i f....aru kretenizuje Srbiju" i da pritom ne budem cenzurisan. Naravno izgovorena recenica bi trebala da bude u kontekstu neke predstave, a ne vulgarni paliticki pamflet ili jeftino spinovanje. S druge strane, slazem se autorom da ponekad ima i marketniga tj da se posle "skandala" predstava bolje prodaje (posecuje)
Д. З.
Мржња према Србима са многих страна, па и од неких самих Срба, толико се нагојила да мора да експлодира!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља