четвртак, 16.07.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 16.03.2016. у 14:55 Андријана Цветићанин

Гуњ – од чобанске кабанице до савремене гардеробе

Изложба „Гуњ–јелек–прслук”, на којој ће посетиоци моћи да виде 86 ескспоната, биће отворена данас у Етнографском музеју у Београду
Гуњ из Невесиња (Фото И. Масниковић Андрић/Етнографски музеј)

Изложба посвећена гуњу – одевном предмету који је као део гардеробе становника Балканског полуострва од 15. века трпео измене како у изгледу тако и у називима, биће отворена данас у Етнографском музеју у Београду. У поставци „Гуњ–јелек–прслук” ауторки Вилме Нишкановић и Татјане Микулић, посетиоци ће моћи да виде 86 експоната. Примерци одевног предмета који је трансформисан од архаичног, традиционалног до савременог и који представља наше материјално културно наслеђе моћи ће да се виде до краја јуна, до када ће изложба бити постављена.

И Вук Стефановић Караџић писао о гуњу у Рјечнику
Вук Стефановић Караџић је у другом издању Рјечника из 1852. године детаљно писао о гуњу:  
„У Србији је гуњ од црна сукна или (куповни) од крпе, која се доноси из Пазарџика, и понајвише је с рукавима и дугачак до ниже кољена а има, особито по варошима, и краткијех гуњева до појаса; и има их без рукава и дугачкијех (као н. п. у нахији Рудничкој) и краткијех (особито у Босни доље поред Дрине на женама и дјевојкама). У Црној Гори зове се гуњи бјелачатијесна и дуга до више кољена сукнена бијела хаљина с рукавима, која се у Брдима зове гуњина, а у Србији хаљина. У Србији се гуњ облачи сврх свијех осталих хаљина, и за то се по њему не опасује, а у Црној Гори и по осталијем онамо крајевима највише се облачи сврх кошуље, и по њему се опасује. За то су у гуњева у Србији рукави много пространији.”

Етнографски музеј располаже богатом ризницом од чак 1.267 предмета са називом гуњ. Ауторке су се уз помоћ конзерватора одлучиле да прикажу експонате који покривају временски размак од 100 година.

Како каже једна од ауторки Татјана Микулић, гуњеви и јелеци су били део свакодневног али и свечаног традиционалног одела и ношени су на целој територији Балканског полуострва и Панонске низије.

За именовање користе се термини: гуња, гуњина, гуњац, гуњић, гуњче, гуњица, ћурчеи…

С почетка 14. века представљао је просту вунену простирку, покривач и огртач који се носио преко једноставне горње одеће. Неку врсту капута са дугачким рукавима, да би се с временом крој мењао. Рукави су се кроз векове скраћивали да би се дошло и до јелека, кратког прслука без рукава, али је све до половине 20. века остао део традиционалне сеоске ношње и грађанског костима.

Гуњ је, иначе, заједнички назив за текстилију – мушки и женски хаљетак од вуне (сукна), црне, смеђе или сингаве (сиве) боје. Касније је дошао колорит, плава, бордо.

Израђивали су их занатлије: абаџије и терзије, а ређе су се шили у кућној радиности. Одабир материјала од кога су прављени као и елементи веза којим су украшавани представљали су не само умеће занатлије који их је шио већ и друштвени статус власника.

Коментари0
2c4c1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља