субота, 27.02.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 04.03.2008. у 22:00

Српски бензин најскупљи међу земљама у транзицији

После недавног, осетног, поскупљења горива, за око 4,5 динара по литру, возаче у Србији чека током овог викенда још једно... За колико тачно, знаће се у четвртак, након што Министарство рударства и енергетике уради нов пресек стања сходно расту цена сирове нафте на светској берзи и курсу долара.

И док у министарству јуче нису хтели да коментаришу најаве појединих медија да би гориво могло да поскупи за четири динара, Иван Николић, сарадник билтена „Макроекономске анализе и трендови”, потврдио је да ће литар бензина наредних дана премашити границу од 100 динара.

– Неславан рекорд, поготово ако се има у виду да возачи у Србији точе готово најнеквалитетније гориво у Европи – истиче Николић, додајући да ће с будућом ценом од 101,6 динара (1,18 евра) Србија бити не само рекордер међу земљама у транзицији него и у односу на неке земље Европске уније.

У Грчкој се бензин сада може купити за 1,09 евра, у Шпанији за 1,11 евра, Луксембургу за 1,17 евра.

Цена горива у Србији могла би бити знатно нижа када би се држава одрекла захватања на сваком наточеном литру. Међутим, она то упорно одбија. Прошле године, да подсетимо, ниједном није дошло до смањења државних захватања, а деривати су током 2007. поскупели чак 11 пута.

Николић истиче да држава сада убире 53 одсто прихода од малопродајне цене бензина. То практично значи да се од 97,6 динара, колико сада кошта литар бензина од 95 октана, у државну касу само по основу акциза слива 36,9 динара и 14,9 динара од пореза на додату вредност, односно 50,8 динара укупно.

Поред тога, држава индиректно, као стопостотни власник НИС-а, од произвођачке цене која износи 41,8 динара (од трошкова промета који се односи на систем НИС-а убере се још пет динара) такође приходује, јер добит НИС-а исто тако завршава у буџету.

Прерачунато у евре, само по основу акцизе и ПДВ-а, држава тренутно добија око 62 евроцента по литру бензина што је много више од било које земље у окружењу.

– При томе имајмо у виду да је недавно усклађивање акциза са инфлацијом из претходне године само додатно продубило јаз између Србије и посматраних земаља будући да је и са 56 евроценти, колико је тада држави припадало по основу ПДВ-а и акцизе, Србија чврсто држала прво место – категоричан је Николић.

Занимљив је налаз да је и произвођачка цена НИС-овог бензина већа од цене бензина хрватске Ине, односно словеначког Петрола. Из тога се може закључити да задржавање монополског положаја, осим што шкоди самом НИС-у (јер је њена вредност услед константног пада тржишног учешћа током последњих година осетно смањена), директно наноси штету и потрошачима у Србији који су принуђени да плаћају скупље и неквалитетније гориво у односу на земље у окружењу.

Из овога произлази да је једини добитник у свему овоме држава која пуни буџет из сваког поскупљења, а све на штету грађана и привреде у целини. Наравно држави, појашњава Николић, не пада на памет да за додатни приход наплаћен од ПДВ-а смањи акцизу, иако је та могућност остављена и у самом Закону о акцизама.

Он напомиње да су и Хрватска и Словенија током прошле године искористиле прилику да ублаже велики скок цена деривата. И то тако што је Хрватска у априлу смањила акцизе за око 15 одсто, а Словенци средином септембра корекцијом за 4,1 евроцент, односно за око 11 процената.

Будући да би према нашој рачуници смањење акцизе на гориво за три динара, односно за око 10 одсто, значило и мање приходе у српски буџет у 2008. и то за око седам милијарди динара (односно шест милијарди мање од акциза и једну милијарду од ПДВ-а), услед тренутне политичке ситуације готово је сигурно да ће ова мера и убудуће изостати.

Нема дилеме, каже Николић, да оваквим управљањем главним енергентом влада руши стандард грађана, повећава инфлацију и успорава привредни раст. На другој страни, позитиван је ефекат што се додатним буџетским приходима, које постојећи намети омогућавају (и које генерише инфлацију), смањује буџетски дефицит.

Јасна Петровић

--------------------------------------------------------------

Цене ће на светском тржишту и даље расти

Од последњег поскупљења горива, 20. фебруара, до данас цена сирове нафте је стално ишла навише. Тако се барел уралске нафте која се прерађује у српским рафинеријама тада продавао по цени од 94,19 долара, да би се већ последњег дана прошлог месеца попео на 97,09 долара. Јуче је барел „урала” достигао рекордну цену од 98,55 долара, са тенденцијом даљег поскупљења. Иначе, просечна цена барела уралске нафте у јануару 2007. године била је 49,94 долара.

Исидора Армуш, која је у НИС-у задужена за праћење цене сирове нафте, каже да се и даље може очекивати раст цена, напомињући да је нафта на њујоршкој берзи достигла нови рекорд са 101,32 долара по барелу.

Разлогом за стално поскупљење сирове нафте наводи се могуће смањење производње од стране ОПЕК-а, као и страх да Венецуела прекине сарадњу са западним нафтним компанијама, каже Армуш.

Аналитичари овакву појаву повезују и са слабљењем долара. ОПЕК криви спекулаторе за подизање цена сирове нафте и највероватније неће донети одлуку о расту производње на састанку који ће се одржати ове недеље.

ОПЕК се суочава са једном од „најтоплијих” недеља у скоријем периоду. Цене нафте не само да су пробиле 100 долара по барелу већ су остале на том нивоу неколико дана. Ослабљени амерички долар и даље има огроман утицај на цену нафте, закључује Армуш.

-------------------------------------------------------------

Гас скупљи за 21 одсто

Влада Србије могла би, на захтев „Србијагаса”, сутра на својој седници да одобри нове цене гаса, више за око 21 одсто. Разлог за поскупљење је, сазнаје се, скок цена сирове нафте на светској берзи, што је био довољан разлог да руски „Гаспром” почетком године повећа цене по којима сада испоручује овај енергент и то за око 30 процената.

Коментари11
a05d5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Daca
U celom svetu ce recesija biti duga i duboka sem u Srbiji.Srbija nema da brine jer i nema proizvodnju, sve uvozi. Cena goriva raste zbog promene kursa dolara. Vise ne znamo sta se prati, kurs dolara, kurs evra, razni preseci stanja ili manjak u budzetu. Razloga je mnogo i uvek su drugaciji. Nemamo zasto da brinemo jer zivimo najbolje u Evropi, tako nas barem uveravaju.
student
Mozda je prerada sirove nafte i proizvodnja benzina u Srbiji skuplja!? Radna snaga u NIS-u, i inace u Srbiji je daleko vise placena nego u nekim evropskim zemljama! I o tome treba razmisljati kada se govori o cenama u Srbiji!
Aleksandar
Narode niko nam nije kriv. Pa mi ih biramo da bi nas pljackali. Kazu stari "Bog je ovce stvorio da vukovi ne bi po livadama pasli"
М.
Цена бензина је престигла европске! Скупље него у Луксембургу?! Надлежни би требало да прикоче, јер за толико скупо гориво нема никаквих аргумената.
bez efekta
Cene benzina u Srbiji nemaju nikakvog efekta na odlucivanje pri kupovini luksuznih automobila za "drzavne potrebe". Potrosnja benzina istih nije vazna kao sto nije vazno ni to koliko ce ti automobili da kostaju. Srbija rasipa svoje "bogatstvo" tamo gde je to najneophodnije!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља