петак, 20.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:05
ДВАНАЕСТ ГОДИНА ОД ПОГРОМА НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ

Трпљење и страх

„Шта ви хоћете? Ви морате прихватити одговорност, ви сте одговорни”, понављао је у конаку манастира Грачаница високи британски званичник Џон Сојерс, док су му српски домаћини показивали фотографије жртава и рушевине цркава
Аутор: Живојин Ракочевићсреда, 16.03.2016. у 22:07
Демонстранти насрћу на цркву док кфоровци немо посматрају (Фото Ж. Ракочевић)

За само један дан убијене су читаве некад стабилне српске средине. Село Свињаре код Косовске Митровице, иако обновљено, данас је беживотна скупина кућица у које се ретко долази, а село Чаглавица надомак Приштине постало је већински албанско. У школи је 2004. било 120 ђака, а у ову наставну годину уписано је њих двадесет двоје.

Већ дванаест година сваког 17. марта се сазнаје и открива шта је однела ватра погрома и докле је све стигла  рушилачка етничка сила. Насиље 17. марта поручило је Србима да им се неће дозволити живот у граду. Маса која је прецизно ишла од једне до друге српске куће или стана показала је да, без обзира што градских породица – као на пример у Штимљу – има само три, врло добро зна где су и да их треба елиминисати. И тако је било, њих више нема, а храм изнад овог градића је оскрнављен и аветињски пуст. Нико овде није сигуран, од оних неприметних стараца који броје своје последње дане у Приштини и Призрену, па до наизглед стабилних нових већинских српских општина интегрисаних у косовски систем. Није 17. март 2004. уништио само куће, цркве – тог дана уништен је минимум вере у заштиту и институције.

Ожиљци погрома најречитије говоре у Девичу, у Дреници. Када се прође иза колутова бодљикаве жице и Косовске полиције улази се у зону ледене тишине. Иако обновљен, овај храм и комплекс пустињака Светог Јоаникија Девичког никада неће имати ону топлину коју је имао пре погрома. Сиротиња верника, скромна рука патријарха Павла, храброст покојне игуманије Параскеве из пепела албанског разарања у Другом светском рату подигли су Девич. Наследница игуманије Параскеве, мати Анастасија, остала је са својим сестрама међу голим зидовима, није им остало ни парче одеће, ни кашика, месецима се јело из пластичних тањира под шатором и у контејнеру. Погром се претворио у трајни печат страха и несигурности, по њему се рачуна време на Косову и Метохији. Он је пресудно одлучио да међународна заједница награди Косово и призна његову независност.

„Шта ви хоћете“? понављао је у конаку манастира Грачаница високи британски званичник Џон Сојерс. „Ви морате прихватити одговорност, ви сте одговорни.“ Узалуд су га Оливер Ивановић, отац Сава Јањић и аутор овог текста засипали фотографијама рушевина цркава и жртвама, њега невини људи нису интересовали, као што већину данас не занима због чега је у затвору Оливер Ивановић.

Један од трагичних јунака погрома, Тома Милосављевић из Липљана, навукао је капу на главу, умешао се у руљу која упада у његову кућу, ломио заједно с њима, сачекао да запале завесе а онда голим рукама гасио свој дом. „Један је лопатом ударао фотографију мог најмлађег сина, била је на зиду. Срце је у мени уздрхтало”, сведочио је Тома. Неки други или трећи талас те вечери спалио му је дом.

Страх је остао свуда и на сваком месту.

„Нисам песимиста, доћи ће боље време, али сада правог повратка нема. Изгледа да морамо да чекамо и трпимо“, каже доктор Звонко Сташевић из Сувог Дола код Липљана. Трпљење је једина реч која свих ових година обухвата сваки сегмент живота на Косову и Метохији, у њему је садржана сва неслобода, сваки лични и општи удес и понижење.

„Србија треба да призна Косово као суседа и да не спречава његову међународну интеграцију”, изјавио је јуче косовски председник Хашим Тачи и додао да се треба чувати утицаја Русије, трговине људима и верског екстремизма. Ова изјава је опомена упућена пред годишњицу погрома, она подсећа ко држи кључеве хаоса и на коју страну он може да се окрене.


Коментари20
b95e4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Risto Filkoski
A sto nisu srpske vlasti odvele princa Carlsa sa njegovom Kamilom (ili kako se vec zove!) na Kosovo, pa da vidi rezultate dejstava njegove imperije?
Luka Matic
До године у Призрену! Ко чека дочека.
Branko Jovanovic
MIODRAG.........BRAVOooooooo
Kemal Kapetanovic
Srbija je samo požnjela na Kosovu 17. marta 2012. ono što je tako zdušno sijala po Bosni 1992., 1993., 1994, i 1995.
Srba, Velika Britanija
@Kemal Kapetanovic - Miodrag vam je na prenesen nacin objasnio da proslost ne sme biti opravdanje za bilo koji zlocin u sadasnjosti. A vas originalni komentar, o tome da je Srbija 'samo poznjela' ono sto je 'zdushno sijala', zapravo opravdava osvetu prema Srbima zbog grehova iz proslosti. Ne zamenjujte teze.
Препоручујем 0
dejan sakovic
@Kemal Kapetanovic Sta bi po toj vasoj "humanoj" logici trebalo da zanje Hrvatska i Hercegovina nakon Jastrebarskog decijeg logora npr....
Препоручујем 31
Прикажи још одговора
mirko
ова фотографија је генијална, како се зове аутор?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља