уторак, 22.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 10:41
ПОГЛЕДИ

Егзодус и цурење Срба из Сарајева

Можда је др Неле претерао када рече да се ниједан Србин није вратио у Сарајево. Понеки се и врати, али када види како је, поново оде
Аутор: Ненад Кецмановићсубота, 19.03.2016. у 08:15

„Прошло је више од двадесет година од Дејтона, променила су се три америчка председника, изумели су мобилни телефон, Русија се вратила међу велесиле, Београд је био престоница три државе…, а ниједан Србин се није вратио у Сарајево”, рекао је др Неле Карајлић ономад у Бијељини окупљаним Србима, који су после потписивања Дејтона пре 20 година избегли са подручја Сарајева у Семберију.

Домаћини су захваљивали избеглицама зато што су допринели развоју града, а ови узвраћали захвалношћу што су их у зиму 1996. дочекали као своје. Две деценије раније, недуго по потписивању Дејтона, масовни одлазак српског народа са Грбавице и периферијских општина Сарајева имао је епске размере. Носећи крстаче и ископане ковчеге својих мртвих, десетине хиљада Срба, који су цео рат опстали у Вогошћи, Рајловцу, Хаџићима, Илијашу... у првим данима мира са завежљајима су одлазили у бескрајним колонама. Међународни актери су тако пали већ на првом испиту обнове мултиетничке БиХ, па су одговорност пребацили на вођство РС, што је, наводно, своје сународнике позвало да напусте огњишта.

Високи представник Карл Билт и његов заменик Михаел Штајнер су их, напротив, позвали да остану у ФБиХ и делили им летке са Шантићевим „Остајте овдје...“ Али, истовремено су отворили пролаз бошњачком осветничком стампеду, а своје канцеларије у хотелу „Србија“ на Илиџи опасали зидом и бодљикавом жицом. И када је власт РС свима који не желе да оду најавила заштиту преко ОХР-а, било је свима јасно како ће им бити у ФБиХ. Напокон, дозволили су да Изетбеговић, преко медија, поручи да ће „сваки Србин који је носио пушку бити изведен пред суд“. Дакле, изузев жена и деце, сви би завршили у муслиманским затворима. Изворна кривица што су се сарајевске периферијске општине у самој завршници дејтонских преговора нашле у туђем ентитету приписана је Слободану Милошевићу. „Чашица вискија“, уз коју је шеф српске делегације, наводно, „поклонио Алији пола Сарајева“, постала је алиби и странцима, и комшијама и домаћима. Заборавило се да су преговори у Дејтону били пред распадом, а да је ВРС први пут била у дефанзиви: НАТО је био разорио српски командни центар на Романији и хрватско-бошњачке снаге биле су на 40 км од Бањалуке.

На свечаности у Бијељини, међутим, нису били и други сарајевски Срби, чији егзодус је почео много раније и још траје. Они који су током рата остали у најужем делу града под бошњачком контролом и дуго од својих били стигматизовани што нису изашли. А многи су напросто закаснили да оду. Неки нису могли да оставе старе и болесне. Једни нису имали локалну везу или девизе да плате излазак. Други зато што нису имали где и код кога да оду. Многи су заробљени у очајничком покушају да пребегну. Било је доста оптимиста који су веровали да ће се рат брзо завршити преговорима. Али нико није ни слутио шта ће их снаћи ако остану са својим дојучерашњим иноверним колегама, комшијама, па и рођацима.

После ратова се обично броје само убијени на фронту и у позадини. Данас се статистика проширила и на рањене, силоване и прогнане. У сенци сурове бројке изгубљених живота остају хапшења, робијања, мучења, пљачке, дискриминација, понижавања, трауме, као мало зло. У Сарајеву је током рата од унутрашњег терора живот изгубило најмање три хиљаде Срба, али мало ко више помиње да су остали били малтретирани као таоци. Почело је 1992. масовном сменом Срба са свих руководних функција у предузећима, банкама, на клиникама, факултетима, а наставило се привођењима, претресањима, приватним затворима, батинањем, отимањем станова, пљачком, истеривањем из редова за воду и хлеб. А да нико од другонационалних, комшија, колега, пријатеља, па и унутар мешовитих бракова, није дигао реч.

Али и данас, сем од физичког насиља, на што се могу бар пожалити полицији или странцима са неизвесним исходом, од осталих облика тзв. ситног терора Срби немају заштиту. „Комшијска деца шарају антисрпске поруке у лифту, њихови родитељи, уместо поздрава, псују српску матер. Због имена ме последњу прозову у дому здравља. Не прођу ниједне вести на ТВ без ружне о Српској и Србији“, вели ми жена која је јесенас напустила родни град као још једна кап цурења Срба из града.

А ко је и зашто ипак остао?  „Немам куд. Жена и ја смо већ стари да било где изнова започињемо, а не можемо на врат родбини у Београду. Овде барем имамо стан, а када се ово заврши, понекад ћемо отићи у викендицу на Палама да се надишемо. Када су наши издржали 500 година под Османлијама, ваљда ћемо и ми ово мало што нам је остало.“

Исповест једног познатог сарајевског Србина, књижевника, уредника, издавача, дипломате, члана ЦК, забележио је Радован Вучковић у Сарајевском ратном дневнику пре него што је и сам из њега отишао са супругом Мубером.

Они тамо у 95 одсто муслиманској „заједничкој престоници” и даље сузе роне за мултиетничком и јединственом Босном не би ли од целе направили велико Сарајево. А сарајевски Срби, једни, други, али можда и ови трећи, требало би да се годишње окупљају, и то баш у Бијељини, где су најбоље примљени. Можда је др Неле претерао када рече да се ниједан Србин није вратио у Сарајево. Понеки се и врати, али када види како је, поново оде.

Професор универзитета


Коментари59
4fb64
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Milan
Pricao mi je poznanik, kada je najzad uspio napustitu taj logor za Srbe zvani Sarajevo: njegova najstarija cerka je isla u prvi razred osnovne skole kad je rat krenuo. Pocela je dolaziti iz skole prljava i vidno uplasena, rekla je prvo da je pala, pa da se okliznula i tako. Ali kada se to pocelo ponavljati njegova zena je otisla do skole da vidi, on imao radnu obavezu i provodio na poslu i po 12 sati. Vidjela je da malu neko od djece gurne i da citav skoro pa citav razred gazi preko nje a da se uciteljica i ne obazire na to. Ispostalilo se da nju djeca tako kaznjavaju zato sto Srpkinja. Od tog dana nije vise isla u skolu. Ali u sklonistu u zgradi komsinica Muslimanka bi ih pitala koje dijete najvise vole, jer ako njen sin pogine boreci se sa "Cetnicima", da zna koje djete da im ubije za osvetu. E tako su oni proveli skoro pa citav rat, dok nisu uspjeli preko neke organizacije da izadju iz grada. Prvo zena sa djecom, a onda i on na kraj rata. E sad vi meni recite ko da se tamo vrati ?
Dragan Miljkovic
Milane, Pogresan je ovo forum za Vas komentar. U Beogradu vole te Bosance, jer su smesni. Znate, Emir Hadzihafizbegovic i ekipa. Ni Vas poznanik niti Vi niste vazni, ne postojite. Ta podela na prekodrinske Srbe i ove u matici nije slucajna niti su je napravili Srbi koji su nekada ziveli preko Drine ili cak ni precanski (preko save i Dunava). Morate znati da ljudi poput Sonje Biserko ili Liht nisu slucajne anomalije, nego standard medju elitom u Srbiji, narocito prestonickom. Oni ce rado prisvojiti Teslu ili Ducica, Santica ili Kisa, cak i Andrica ili Selimovica, ali ce se odreci Vas, vaseg prijatelja i njegove dece, mene i svih onih koji ne doprinose njihovm trenutnom blagostanju. Princip, Cabrinovic, Karadzic, ili Mladic su nista i samo su prepreka njihovom komforu i blagostanju. Zato, ne pisite o ovakvim stvarima nego Vi i Vas prijatelj idite negde gde mozete zaboraviti proslost, negde gde necete ocekivati da Vas vasa braca po krvi razume ili pomogne. Sve najlepse!
Препоручујем 13
Milosav Popadic
Lakse je zzidjivati se u kuku. Mostogradnja zahtijeva mnogo vise mudrosti, znajnja, iskustva i vjestine. Ali, mora se reci, SIV i Predsjednik Republike (ili vice versa) iz samo njima poznatih razloga uzeli su enormno veliki kredit od MMF-a, - tekao je med i mlijeko - a onda su zavrnute sve slavine: morali su se otplacivati anuiteti i odjednom smo spali na prosjacki stap. MMF je dakle, dao detonator, Media su - u potrazi za krivcem - naduvali mrznju do tacke pucanja, a kad je puklo, niko vise nije mogao da zaustavi kataklizmu i da je stavi pod kontrolu. Ovo uvijek valja imati na umu.
Рифет Шабић
U pravu si, što se tiče tzv. "MMF"-a. Činjenica je, da je prvo slovo "M" u kratici čista lakrdija. Isto kao što je lakrdija "UNO", čija kratica pravilno stoji jedino za "Uopšte Nikakva Organizacija". Ili engleska U(nited)(N)othing. Ujedinjeno ništa. A za "MMF" je jedina pravilna legenda kratice - "MafijaškiMonetarniFond". Istina je, to što pišete: uništili su nas upravo ti bankarski mafijaši. I ne samo nas, bezbroj država i naroda. Samo još 9 država na svijetu ne duguje tom Moronsko-mafijaškom fondu. Među njima su npr. Sirija, Iran, Venecuela, ...(šta nam to govori ?) Od 01.01.2016 ni Ruska Federacija toj mafiji ne duguje ništa, ali mislim da je IPAK neće napasti. Boje se odgovora. Sa pravom.
Препоручујем 4
dragan davidovic
1. Iz Sarajeva je otislo vise od 100 hiljada Srba - samo iz Sarajeva. (Jedan dio je ostao na Romaniji ili u Lukavici inace bi to bilo i više od 100 hiljada). Pazite, iz cijele Hercegovine i iz Podrinja, maltene, nije se iselilo toliko muslimana, jer to su male opstine. 2. Ne slazem se za Milosevica sa Kecmanovicem - on je DAO cijeli grad. Pa jedan Mostar je danas podijeljen, Becko je disktikt a da Sarajevo nije?! Ali, muslimani su ovakvim Sarajevom sami sebi pucali u nogu, jer Srbi vise ni cim nisu vezani za Bosnu. Izgleda da to tamo niko ne razumije. Za muslimanske interese bi bilo mnogo bolje da su Srbi dobili par opstina u nekom distriktu. 3. Kada pisem muslimani ne vrijeđam nikoga jer "Bosnjaci" NE POSTOJE. Zasto? Zato sto to ime nije verifikovano ni na jednom popisu. Vec je grupa intelektualavca prije 20 godina u Sarajevu "odlucila" da ce se oni tako zvati. A to je moguce samo kada se objavi neki popis zvanicno u kome se ljudi tako izjasnjavaju.
Totti
Radim u jednoj sarajevskoj posti,pored mog šaltera radi na svom šalteru koleginica koja se zove Gordana.Ja najvise volim kad je ona samnom u smjeni. Meni je bilo 16 godina kada je poceo rat.Nicim ama bas nicim mu nisam doprinjeo za razliku od gospodina koji je napisao ovaj tekst.Rahmetli maršala jedva i da sam zapamtio al ga smatram najvecim i SFRJ jedinom svojom domovinom.Ovakvima je ta zemlja pružila mogucnost da postignu visok status u životu a oni su je rasturili ,i nastavljaju trovati odnose i rušiti sve odnose među ljudima. svim normalnim ljudima pozdrav iz Sarajeva.
Batistuta
Pa i ovde u Priboju,u pošti radi sestra ,čoveka,koji je započeo rat u Bosni-R.Delalića-Ćele,ni dlaka joj sa glave nije falila.Zamisli,obrnut slučaj?Mnogo Sandžačkih muslimana,su ovde u Srbiji,ostavili roditelje(mirno krckaju penzije,leče se po Beogradu),dočim su oni u Sarajevu bili perjanice antisrpstva,u bukvalnom(sa puškom),smislu.Kada bi samo,pola prava koje Muslimani uživaju u Srbiji,bilo omogućeno Srbima u Federaciji,eh rahatluka,ali ne biva,toga u šeheru.
Препоручујем 22
mujke
Ko je pobio sve sarajevske Jevreje 1941? Recite otvoreno koja je veza izmedju Alije Izetbegovica i SS Handzar divizije.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља