понедељак, 21.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 15:27

Пиво најјевтиније у Севиљи и у Београду

По ценама у продавницама наша престоница заузима друго место на листи најјевтинијих, а по ценама у кафеима и клубовима је на 13. месту међу 75. градова, подаци су светског водича за туристе „Го Евро”
Аутор: А. Вуковић и М. Бракочевићсубота, 19.03.2016. у 12:26
Србија међу првих десет европских земаља по потрошњи алкохола ( Фото А. Васиљевић)

Друго најјевтиније пиво на свету прекаљене пивопије могу да пронађу у београдским супермаркетима, по цени од шездесетак динара за флашу од 0,33 литра, показује листа светског водича за туристе „Го Евро” за 2015. годину. Мање новца за ово пиће издвајају само у Севиљи, где за исту количину троше око 54 динара у радњама.

По ценовницима у кафићима, клубовима, баровима где је специјалитет од хмеља најчешће око 340 динара, наш град је међу најјевтинијима заузео 13. место. Када се „саберу” цене у продавницама и угоститељским објектима, Београд је на листи „Индекс цене пива” на осмом месту међу 75 обрађених градова.

Јевтиније него у Београду је пиво у Мексико Ситију, Хо Ши Мину, Делхију, Малаги, Братислави и Кијеву, а најнижа просечна цена је у Кракову – 157 динара. Најпапренија флаша је у Женеви, где пиво кошта око 630 динара, а мало скромније цене за пивопије су у Хонгконгу, Тел Авиву, Ослу, Њујорку...

Ово пиће изгледа најмање воле у Каиру, где по глави становника потроше само четири литра годишње, док су рекордери Румуни, јер у Букурешту на годишњем нивоу попију по 133 литра, а то их кошта око 156.500 динара, открива водич „Го Евро”. Београђанин, према овим подацима, годишње попије 119 литара пива за које „искешира” око 71.200 динара.

Да су резултати листе веродостојни и цене угоститељских услуга неупоредиво ниже код нас него у свету, потврђује Зоран Дамјановић, из Удружења угоститеља Београда.

– Осим одређеног броја ексклузивних објеката, наши угоститељи се углавном труде да понуде што ниже цене не би ли привукли нове госте. Као нација пијемо мање пива него раније, али и економска ситуација се одражава на потрошњу овог напитка. Када странци дођу у Београд, они су задовољни квалитетом пива, а што и не би били када је квалитет воде у Србији добар, а то је ипак један од најважнијих предуслова за производњу пива. Највећи број туриста жели да проба домаћу ракију, домаће вино или домаће точено пиво, а код нас срећом постоји добра понуда јер имамо неколико светских пиварских компанија које су постале власници наших пивара. Сачувале су наше брендове, али донеле и своје производе – истиче Дамјановић.

Висока позиција Београда на листи „Го Евра” добра је препорука за стране туристе који хрле у овај део Европе, али превелика доступност алкохолних напитака, а међу њима и пива, има и лоше стране.

Др Ивица Младеновић, начелник Клинике за болести зависности Институтa за ментално здравље, подсећа да сe по потрошњи алкохола по глави становника Србија налази у првих десет европских земаља.

– У Србији између три и пет одсто пунолетног становништва су алкохоличари, али постоји још једна категорија, а то су они који га злоупотребљавају, па рецимо попију и седну за волан или се потуку. Такво понашање за собом повлачи низ последица, па тако у Србији данас имамо 6,5 одсто грађана који злоупотребљавају алкохол. Такве ситуације су узрок смртности број један у Европи, међу младима од 18 до 25 – истиче др Младеновић и подсећа да европска истраживања потрошње алкохола међу средњошколском популацијом показују да је око 90 одсто шеснаестогодишњака пробало неко алкохолно пиће.

 


Коментари3
2892c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Slobodan
A zašto se u tekstu piše najjevtinije, umesto najjeftinije? Od kad je jeftino postalo jevtino? I to na nekoliko mesta u tekstu, dakle malo je verovatno da je greška. Ili ja ne znam Srpski. Nije baš tema članka, ali bode oči.
Деда Милоје
"... Visoka pozicija Beograda na listi „Go Evra” dobra je preporuka za strane turiste koji hrle u ovaj deo Evropeб ..." Шта рећи и додати на ову јадну и тужну констатацију. Јел' треба у следећој репортажи да се подичимо јефтиним женама и приступачним наркотицима. Брука и срамота !!!
Jana
Dragi deda... Srbistan je odavno preoteo "ulogu" evropskog Tajlanda od Ukrajine. A to je upravo to- jefnio pice, jeftine zene, jeftina zabava. Stranci dolaze ovde da se za saku novca dobro provedu, kre_snu neku nabedjenu sponzorusu i da se dobro nazderu i napiju. Zabole njih za kulturi i istoriju...
Препоручујем 6

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља