недеља, 18.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 19:52

Немачки левичари би мало удесно

Аутор: Ненад Радичевићсубота, 19.03.2016. у 22:00

Огроман успех нове крајње десничарске странке Алтернатива за Немачку (АфД) на прошлонедељним покрајинским изборима у три немачке покрајине изазвао је прави земљотрес на немачкој политичкој сцени. Иако многи западни медији сматрају да су резултати „катастрофа за Ангелу Меркел” и њену Хришћанско-демократску унија (ЦДУ), пажљивији посматрач увидеће да ЦДУ ту има најмање разлога да се брине, упркос томе што је део њених бирача пребегао ка АфД-у.

ВЕЛИКЕ ПАРТИЈЕ ВИШЕ НИСУ НЕДОДИРЉИВЕ: То што је АфД у зависности од покрајине освојила између 12 и 24 одсто гласова сврстало је Немачку, први пут у послератној историји, међу већину западноевропских земаља где су крајњи десничари и те како присутни у националним и регионалним парламентима. И док француски коментатори желе Немачкој добродошлицу у овај својеврсни клуб земаља у којима ултрадесничари нису табу, немачки коментатори истичу како је ово велика промена у политичком животу земље у којој власт више неће бити одлучивана искључиво по томе која је од великих странака јача – ЦДУ или Социјалдемократска партија (СПД). Досад недодирљиве велике странке мораће не само да знатно чешће улазе у „велике коалиције”, већ да у њих укључују и бројне друге странке различитих програмских опредељења. Тако ће у Саксонији Анхалт изборни резултати највероватнији натерати да у владајућу коалицију са СПД-ом приме и Левицу, коју канцеларка Меркел сматра екстремистичком странком неподобном за сарадњу.

ЗЕЛЕНИ БИ ДА МАЛО ПОЦРНЕ: Упркос томе што су Зелени извојевали први пут у својој историји победу у некој покрајини, и то ни мање ни више него у Баден-Виртембергу који је важио за бастион подршке ЦДУ, забринутост у редовима Зелених није ништа мања и све више се помиње неминовност окретања удесно.

С једне стране, актуелни премијер Баден-Виртемберга Винфрид Кречман остварио је у име Зелених успех, али су његови коалициони партнери из СПД-а подбацили док је Либерално-демократска партија (ФДП) преузела антиизбеглички курс и одбацила могућност да уђе у коалицију са њим. Због тога Кречману не преостаје други избор до да уђе у коалицију са својим супарницима из ЦДУ. То неће бити нимало лако, како због чињенице да се кандидат ЦДУ Гвидо Волф заклињао пред изборе да неће ући у коалицију са Зеленима, тако и због тога што се конзервативизам демохришћана не подудара са бунтовничком идеологијом Зелених формулисаном осамдесетих година прошлог века. Додуше, генерације које су осамдесетих гласале за Зелене сада су одрасле па тако и ЦДУ и Зелени лове исто бирачко тело, углавном старије припаднике средње класе.

С друге стране, овај успех Зелених највећим делом је заслуга Кречмана, док је странка у Саксонији Анхалт освојила мршавих 5,2 одсто, а у Рајнланд Пфалцу 5,3 одсто, три пута мање него пре пет година. Разочарани гласачи Зелених су у Саксонији Анхалт углавном пребегли у десни табор код ЦДУ и АфД, док су у Рајнланд Пфалцу у већини гласали за СПД.

Будући да су и на савезном нивоу пре две и по године једва прешли цензус од пет одсто, Зелени све више дискутују да ли би требало да оснаже своје левичарске идеје или да се преоријентишу више удесно и постану својеврсна еколошка верзија демохришћана. Кречман је нашао неки средњи пут јер је успео да покаже да може да успешно влада као „црни” (што је боја ЦДУ), а при томе је жестоко подржавао канцеларкину либералну политику према избеглицама. Ипак, његова лична харизма и добар контакт са бирачима њему су омогућили да овако балансира, али то и даље није решило дилему Зелених да ли би требало да „поцрне” пред наредне савезне изборе.

ПОДЕЛЕ У ЛЕВИЦИ: Сличне дилеме муче и Левицу, која није бриљирала на покрајинским изборима, нарочито у свом некадашњем упоришту на истоку Немачке. У Саксонији Анхалт пре пет година сваки четврти изашли на биралишта гласао је за њу, а сада је освојила само 16,3 одсто гласова и пала на треће место по подршци после ЦДУ и АфД. Како анкете указују, већина бивших гласача Левице, међу којима је значајан број оних који су незапослени, сада је заокружила десничарску АфД што је још једном покренуло дебату унутар странке да ли је требало заговарати оштрију миграциону политику.

Упркос томе што су били свесни да је нетрпељивост према имигрантима највећа на истоку земље, врх странке није одустајао од заговарања политике добродошлице за избеглице. Сви сем функционерке и посланице у Бундестагу Саре Вагенкнехт, која је после новогодишњих напада на жене у Келну истицала да „ко злоупотреби гостопримство, гостопримство му треба ускратити”. И њен супруг и некадашњи лидер СПД и Левице Оскар Лафонтен минулих месеци је износио популистичке идеје о пребацивању избеглица у САД, док је Вагенкнехтова на дан избора за „Берлинер курир” упозорила да „не могу све избеглице да дођу у Немачку”.

Овај њен став скроз је супротан ставу њене странке, чији лидерка Катја Кипинг одбија да се одреди горња граница за пријем избеглица, упозоривши да Левица „не сме да преузме реторику десничарских популиста из АфД”.

Да је сукоб унутар Левице постао интересантан и за немачке сатиричаре сведочи то да је на порталу „Ајне цајтунг” (немачка верзија „Њуз нета”) освануо текст о томе да Вагенкнехтова оснива нову странку – „Десну Левицу”. У овој лажној вести сатиричар истиче да ова икона Левице сматра да ће једино у новој партији моћи да помири своје контрадикторности – да је левичар а да се залаже за десничарске идеје о заоштравању миграционе политике.

Сатиричар заправо безмало фактографски бележи контрадикторности у наступима Вагенкнехтове. Против је ратних операција , али не одриче право Русији да у Сирији војним путем среди ствари. Истиче да границе Немачке морају остати отворене за избеглице, али и да би избегле требало послати у САД, јер оне сносе одговорност за рат у Сирији. Праву малу трагикомичну пародију о „Десној Левици”, аутор завршава реченицом да ова нова странка неће склапати коалиције са осталим странкама, осим ако „имају сличне идеје нашим”. Чини се да је то савршен одговор за сваку странку. Без све шале.


Коментари3
107f9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

DizA Sidnej, Australija
"...контрадикторности – да је левичар а да се залаже за десничарске идеје о заоштравању миграционе политике". Zašto je zaoštravanje migracione politike desničarska i populistička ideja? Ideja da se zaustavi invazija na Evropu miliona ljudi druge vere i mentaliteta u doba povampirenja ekstremnog islama je izraz opravdane zabrinutosti svih normalnih ljudi za svoju budućnost, od krajnje levice pa sve do ekstremne desnice. Trpati sve protivnike islamizacije Evrope u ekstremnu desnicu je prljava propaganda industrijskog lobija Nemačke na čelu sa Merkelovom kojoj treba jeftina i minimalno obrazovana radna snaga. Ono što je ovde stvarno kontradiktorno da su prave namere poziva na useljavanje izbeglica upakovane pod lažni veo humanosti i brige za ljudski život. Da dodam, ništa nije kontradiktorno u izjavama Sare Vagenkneht. Ona je potpuno u pravu. Možda je malo i preblaga prema pravim uzročnicima ovih ljudskih tragedija.
neko ovde masno laže
U pravu ste. Ovim ljudima je neko obećao unosne poslove i luksuzan život. Možete zamisliti njihov bes koji će se izliti na nas ako ih ovi dovode a da rade slabo plaćene teške poslove?
Препоручујем 1
Зоран Маторац
Не знам зашто се упорно користе појмови левица и десница, кад они уопште више немају смисла. Очигледно је да су критеријуми за позиционирање странака, покрета и појединаца толико конфузни да та подела, уз све остале на лепези од крајње левог до крајње десног, не значи ништа. Свуда у свеу, па и код нас.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи / Међународни преглед
Међународни преглед
Међународни преглед
Међународни преглед
Међународни преглед
Међународни преглед

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља