четвртак, 22.08.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:05
ИНТЕРВЈУ: Драгиња Ђурић, председник Извршног одбора Интеза банке

Ниске камате нису једини привредни покретач

Европска централна банка, па и ми на домаћем терену спустили смо каматне стопе колико год је то у овом тренутку могуће, али ни економија ЕУ, нити наша привреда још не показују довољно уверљиве знаке опоравка, каже за наш лист Драгиња Ђурић, први човек Интеза банке
Аутор: Слободан Костићнедеља, 20.03.2016. у 22:05
Драгиња Ђурић (Фото: Банка Интеза)

И ми смо као банка, уважавајући измењене тржишне околности, али и пратећи потребе и очекивања грађана, у више наврата снижавали каматне стопе на своје динарске кредитне производе. Тако смо данас у прилици да грађанима понудимо веома повољне готовинске кредите са фиксном каматном стопом од 7,95 одсто годишње, као и кредитне картице са најнижом каматом до сада. Тржиште је позитивно на то реаговало, па смо на крају 2015. значајно повећали ниво својих кредита, рекла је за наш лист Драгиња Ђурић, председник Извршног одбора Интеза банке одговарајући на питање – када наша привреда и грађани могу очекивати још повољнију цену зајмова.

НБС је још једном недавно смањила референтну каматну стопу. Хоће те ли и ви, као највећа банка у Србији, поћи тим стопама?

Банка Интеза је то почела још од краја 2014. Без сваке сумње и даље ћемо пратити шта ће се на нашем финансијском тржишту догађати и доносити одговарајуће одлуке, па и о каматним стопама, али овом приликом бих указала на један детаљ који се у целој овој причи губи из вида. Европска централна банка је донедавно имала каматну стопу од 0,25 одсто, која је cада нула, дакле нема камате на њене пласмане. И шта се догађа? Европска привреда још није нашла излаз из кризе или креће веома споро, a cлична је ситуација и код нас. Банке имају и више него довољно ликвидности и спремне су да сваки добар програм и пројекат подрже, али нема свежих идеја, нема оне покретачке снаге која би и нас као банке, али и целокупну економију покренуле у већој мери. Отуда и мој закључак да ни ниске камате, па и с нултом стопом, нису, нити могу бити, једини покретач посустале привреде.

С 29. фебруаром склопљене су лањске пословне књиге. С каквим је резултатом Интеза банка завршила 2015?

Уколико бих покушала да резимирам остварене резултате у протеклој години, рекла бих да је Интеза банка и у веома отежаним тржишним кретањима успела да оствари све постављене циљеве, потврди своју стабилност и лидерску позицију на тржишту. Уз високо поверење клијената, као и диверсификацију пословних активности у условима пада прихода од камата на нивоу банкарског сектора и знатно оснажене конкуренције, ми смо ефикасним управљањем трошковима и побољшањем квалитета кредитног портфолија успели да остваримо добре резултате. У поређењу са 2014. број новоодобрених готовинских кредита је већи за 38, док је број стамбених кредита порастао за чак 43 одсто.

Како сте прошли „стрес тест” НБС?

То је, морам признати са стручне стране, свакако био релевантан пословни догађај за домаћи банкарски сектор. Резултати охрабрују. Наш финансијски систем је стабилан са веома jaкoм капиталном базом. Са задовољством истичем да резултати указују да је наша банка адекватно вредновала све тржишне ризике и да није било одступања у процени квалитета кредитног портфолија, посебно имајући у виду да се Интеза током свих година кризе није повлачила са тржишта и тиме ускраћивала кредитну подршку привреди и грађанима. Делили смо њихову судбину. Раст пласмана уз очување квалитета укупног портфолија биће наше стратешко опредељење и у наредном периоду.

Велики број домаћих банака муку мучи с проблематичним кредитима. Интеза их, колико је познато, има мање него друге банке, али колико тога у том погледу можете сами да урадите, чишћењем биланса, а у чему и где може да вам, као банци, помогну НБС и држава, ефикасније судство...?

Ми смо одувек примењивали пруденцијалну политику управљања ризицима. То нам је уз проактиван приступ правовременом решавању проблематичних кредита омогућило да очувамо задовољавајући квалитет кредитног портфолија с нивоом ненаплативих кредита испод просека на тржишту. Ипак, не послујемо изоловано од проблема реалне привреде и грађана па је било неминовно да се и сами у извесној мери суочимо да проблемом лоших пласмана. Приступ за који смо се определили је превентиван, што значи да смо пошли у сусрет клијентима и заједнички тражили најбоља решења тамо где је то могуће, што је битно не само за банку већ и за саме клијенте. Увек истичем да је добровољно реструктурирање најефикаснији начин решавања проблема проблематичних дугова.

А држава?

Када је реч о подстицајним мерама и регулаторном оквиру, евидентно је да су у протеклом периоду направљени позитивни помаци. Централна банка је низом мера дала важан иницијални импулс решавању проблема ненаплативих кредита. Влада Републике Србије и Централна банка усвојиле су националну Стратегију за решавање проблематичних кредита и иновирале системске законе важне за решавање овог проблема, попут Закона о рокoвима плаћања, Закона о порезу на добит, те Закона о извршењу и обезбеђењу и Закона о хипотеци, али морам да кажем да концепт Унапред припремљених програма реорганизације (УППР), који је уведен Законом о стечају, мада у теорији добро замишљен, у пракси није дао очекиване резултате у погледу снижавања нивоа ненаплативих пласмана. Стиче се утисак да се тим програмима повериоци стављају у неповољнији положај у односу на дужнике.

Продајом проблематичних кредитних портфолија у ЕУ лане је постигнут рекорд од 104 милијарде евра, што је довело до јачања капиталне позиције банака у Европи, показује најновије истраживање ревизорско-консултантске компаније КПМГ. Шта се код нас у том погледу може очекивати, па и када је у питању ваша банка?

Продаја, односно уступање потраживања која су зашла у зону проблематичних пласмана, представља један од ефикаснијих начина смањења процената ненаплативих кредита. Помак на тржишту ЕУ остварен прошле године у великој мери био је омогућен претходним спровођењем важних системских иницијатива. За развој овог тржишта, битно је да се обезбеде позитивни подстицаји за све релевантне актере у овом процесу, а они се крећу од стимулативне пореске политике до гарантоване правне сигурности, односно ефикасне судске праксе. Ово је релативно нов приступ решавању проблема лоших пласмана на нашем тржишту и очекујем да ће се банке у Србији све више окретати овој опцији као и да ће се проширивати круг потенцијалних инвеститора.

Да ли је и данас тешко наћи купца за новац уз све уважавање процедура и максималне процене ризика пласмана?

Ми као банка никада нисмо квалитет пласмана подређивали квантитативном расту, а криза је потврдила да је наш приступ био исправан. На тржишту се, ипак, и даље уочава тренд опрезног задуживања с обзиром на то да су у условима благог опоравка економске активности и релативно ниског животног стандарда и грађани и привреда веома обазриви приликом опредељивања за подизање нових кредита. Суштинске промене на овом плану можемо очекивати тек са динамичнијим растом производње и извоза, а што ће, последично, довести и до отварања нових радних места и побољшања квалитета живота наших грађана.

Исплати ли се још трговати с државом и НБС с обзиром на осетан пад стопа приноса?

Каматне стопе на државне обвезнице у Србији бележе осетан пад у последњих годину дана, пре свега као резултат снижавања референтне каматне стопе, али и повећаног интересовања страних инвеститора за хартије од вредности земаља у развоју које им нуде веће приносе. Ми смо одувек у државне хартије од вредности пласирали искључиво вишкове ликвидне активе, али тек након што задовољимо потребе клијената за кредитима. То ће остати наша стратегија и убудуће.

Ко су бољи и уреднији дужници – грађани или привреда?

Грађани су традиционално дисциплинованији у отплати кредита од предузећа, и то је случај не само у Интеза банци већ и на нивоу читавог банкарског сектора Србије.

Нема решења преко ноћи

Каква су Ваша запажања, као искусног банкара, из свакодневних сусрета са клијентима? Да ли се разликују у односу на оно што влада и НБС перцепирају из својих углова и у складу с тим повлаче потезе?

Утисци које стичем кроз своје свакодневне пословне контакте с клијентима потврђују од раније формирано запажање. Постоје актери на тржишту који одустају од промена и прилагођавања новим околностима, занемарују тежину и потребну дубину трансформације, те неминовно остају са нереалним очекивањима. Опет, на срећу, постоји и друга струја, далеко агилнија. То су предузећа која и у тешким околностима проналазе решења. Ако изгубе једно тржиште, траже ново, ако производ губи тражњу, кроз иновације креира се боља понуда и слично. Овај други сегмент привреде није још увек довољно јак и развијен, али сам уверена да ту постоји заиста добар потенцијал и да то треба да буде фокус стратешког деловања.

Подршка „Години предузетништва”

Ову годину одлазећа влада прогласила је „Годином предузетништва”. Да ли сте у том погледу и ви, као банка, предвидели неке погодности за предузетнике, мала и средња предузећа?

Као водећи кредитор привреде у Србији, Банка Интеза је свих ових година стављала акценат на подршку управо овог сегмента привреде, што ће остати наш приоритет и у наредном периоду. Активно смо укључени у процес јачања предузетништва кроз сопствену понуду, учешће у програмима субвенционисаног кредитирања Владе Србије, као и кроз изналажење повољних кредитних линија у сарадњи са међународним финансијским институцијама. Конкретно, у сарадњи са Европском банком за обнову и развој покренули смо програм економског оснаживања жена кроз повољне кредите са минималним средствима обезбеђења, као и едукативне семинаре за предузетнице широм Србије. Са немачком развојном банком КфW потписали смо три кредитне линије за микро, мала и средња предузећа, а недавно смо увели и јединствен кредит на тржишту са интегрисаном полисом осигурања намењен предузетницима из области пољопривреде.


Коментари10
7daeb
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Wiki
Од утицаја ММФ-а тешко се може побећи, јер Србији треба новац споља. Оно што мене запрепашћује је ентузијазам с којим српска политичка и економска елита наступа као гласноговорник ММФ-а. Све што чујемо је само ехо политике ММФ-а. [...] Напољу, где се спроводи неолиберална политика, неко се и буни - док се у Србији аплаудира.
Y
Постоји пропагандни ниво који се пласира преко дневних јавних саопштења. На другој страни, у привреди имате сурову стварност коју оцењујем као агонијску. Оптимистичним изјавама упорно се "прекривају" ствари, а људи покушавају да ЕПП-ом сакрију оно што не желе да исплива у јавности. [...] Наша економија се одвија као систем понорница - далеко испод земље, а само понекад утицаји испливају на површину.
dipl. agronom
Pokretač biznisa su ideje a ne novac.Resavski biznis planovi,bankari i ovdašnji birokratski sistem,kao i mentalitet,su glavna prepreka razvoju.Pogledajte kako je sprovedena privatizacija,pa onda poverujte ovakvim parolama.Ko što neko reče:banka,banka pekara,picerija kladionica...apoteka i hipoteka...
Milan Radmanović
Ja bih jedino izmenio da su "pokretač biznisa ideje i novac". Po mom uverenju navedenim preprekama razvoja dodajte "bezbednost" a pogodilo se u srž problema neadekvatnog ekonomskog razvoja Srbije.
Препоручујем 0
neo
DOS je pogasio naše banke,doveo lihvare od kojih ubira proviziju ne radeći ništa.Očekivanje investicija je NOTORNA glupost.To je kao da očekujete da komšija investira u vaše dvorište a vi sirotinja.Verujete u to!?Samo ako uspostavimo naše banke možemo nečemu boljem od ropstva da se nadamo....
Milan
Gospodja Djuric je pantetirala srpsku verziju "Fedspeak"-a....

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља