субота, 26.09.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 23.03.2016. у 20:21 Јасна Петровић-Стојановић

Енергетска заједница не може да уводи санкције Србији

Реструктурирање „Србијагаса” биће завршено до 1. јула, рекао је јуче Александар Антић, министар енергетике
(Фото Дарко Ћирков)
ЕЗ:  Можемо предложити одузимање фондова
Енергетска заједница може да предложи санкције и одузимање фондова Србији, што је показао и пример Босне и Херцеговине која је на овај начин кажњена прошле године, изјавио је данас директор Секретаријата Енергетске заједнице Јанез Копач. „Секретаријат Енергетске заједнице не одлучује о санкцијама већ их предлаже. О њима се прво дискутује у Савету ЕУ, а уколико је реч о ЕУ фондовима ако се мере усвоје у Савету (као што је био случај прошле године за Босну и Херцеговину на предлог Секретаријата) уводе се чак и без гласања на Министарском савету Енергетске заједнице”, рекао је Копач за Бету.Копач је најавио могућност да се Србија казни пре свега због кашњења у раздвајању делатности у „Србијагасу”, а министар енергетике Србије Александар Антић данас је на то одговорио рекавши између осталог да „у уговору о оснивању ЕЗ и свим актима по којима та заједница функционише речи казна и санкције не постоје”, да Секретаријат само предлаже мере, и да Србија питање ИПА фондова решава директно са Бриселом.Директор Секретаријата ЕЗ рекао је да се у уговору те организације помиње реч мере, и да се њоме означавају казне. „Мере су санкције, а резултат се не мења у зависности од тога која реч се употреби”, навео је Копач у писаној изјави.Бета

Најава Јанеза Копача, директора Секретаријата Енергетске заједнице југоисточне Европе, да би Србији због нерешених питања у енергетици, од 1. јула могле да буду уведене енергетске санкција, чиста је „политика”, изјавио је Александар Антић, министар енергетике.

Реструктурирање „Србијагаса” биће завршено до 1. јула, а Енергетска заједница не може да успори отварање преговарачких поглавља, истакао је министар.

 Две мере које Енергетска заједница, додаје, може да покрене против Србије јесу да јој ускрати право гласа приликом усвајања буџета на министарском савету и да не покрива путне трошкове српске делегације током боравка у Бечу, који су током прошле године износили 5.027 евра.

Министар је оценио да је Енергетска заједница преузела много већа овлашћења него што јој по закону припадају, јер по уговору о оснивању Енергетске заједнице, казна и санкције не постоје ни као речи.

– Санкције и отварања поглавља, као и условљавање са ИПА фондовима нису ствари које су у вези са Енергетском заједницом, већ је то на нивоу директних контаката Србије и ЕУ, односно Европске комисије. Србији не могу да буду уведене било какве санкције – категоричан је био Антић.

Што се тиче реструктурирања „Србијагаса”, који је највећи „трн у оку” Енергетске заједнице, Антић је објаснио да је актуелна влада учинила све да би се овај посао завршио, усвојивши пре свега план реорганизације „Србијагаса” за раздвајање делатности и формирање два нова предузећа за транспорт и дистрибуцију гаса.

– Усаглашавање тих одлука је у току. У зaвршној смо фази око систематизације радних места у новој компаније и очекујемо да ће убрзо бити раздвојени запослени – појаснио је.

Остала су отворена питања око смањења процента сумпора у мазуту, са три на један одсто и ЕМС-а и Косова.

– Ово друго питање повезано је са Бриселским споразумом и сва кашњења су последица тога што институције у Приштини нису дозволиле формирање Српске заједнице општина које су непосредни учесник у реализацији овог посла – закључио је Антић.

Коментари3
21bf8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Moravac
ako neko od citalaca zna bas bi voleo da cujem u detalje kako je organizovana elektroenergetski sektor u nemackoj , austriji , belgiji , holandiji , francuskoj , italiji . Posto od ovih grdnih evropskih promena napravili haos u eps-u.
Дејан Михаиловић
У Белгији, Немачкој и Француској су то приватне фирме, тј. акционарска друштва која се котирају на берзи. За друге земље у ЕУ нисам сигуран али највероватније је исто тако.
Malo prostora za kompleksnu temu
U Austriji ima puno relativno malih ponudjača koji najviše operišu na lokalnom nivou, npr Beč - Wien Energie, Verbund i slični... ista situacija i sa ostalim glavnim gradovima austrijskih regiona. Poenta je da niko nema monopol i nema državne firme u poslu (Wien Energie privatizovan pre par godina). Sve više se pojavljuju i online ponudjači koji umnogome obaraju cenu energenata zbog ušteda na raznim drugim mestima - npr birokratija, broj radnika, organizacija... Uz to postoji i solidan broj malih hidroelektrana koje su skoro isključivo u privatnom vlasništvu i koji se retko bave i ponudom potrošaču, mahom posluju preko berze. Ukratko - 20-ak kompanija moraju da se bore za svaku mušteriju što upravo povećava kvalitet usluge i obara cenu, za potrošače odličan sistem, za državu - ogromni prihodi.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља