четвртак, 28.01.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 23.03.2016. у 22:00 Аница Телесковић

Тајкуни потопили банке, па себе

(Илустрација Драган Стојановић)

Многе је изненадила вест да је бизнисмен Војин Лазаревић, власник „Руднап групе”, пред банкротом. Нарочито ако се зна да је само на једном послу са државом – набавке паметних бројила 2013. године зарадио 6,5 милиона евра. Међутим, према писању медија, овај тајкун дугује 11,6 милијарди динара, а фирма му је у блокади дуже од годину дана. Банке су, како се наводи, кренуле у продају и земљишта које има у Албанији. Реч је о локацији која се налази у близини луке Драч. Ту је Лазаревић са партнером из Босне и Херцеговине Дамиром Фазлићем, уложио 30 милиона евра како би изградио међународни терминал за гас и нафту.

Према подацима Агенције за привредне регистре, Лазаревићу ни у Србији не цветају руже. Из године у годину његови пословни приходи се смањују, а губици расту. Тако је, крај 2014. године „Руднап група” дочекала са нето губитком у 2,03 милијарде динара, што је око 17 милиона евра. Укупни дугови ове компаније износе 11,3 милијарде динара, а посебно је неповољна њихова структура. Јер, више од половине укупних обавеза чине краткорочне обавезе (око шест милијарди). Да је компанија презадужена види се и по још једном показатељу. Укупне обавезе су чак 18 пута веће од укупног капитала, који износи свега 632 милиона динара.

Лазаревић није једини домаћи крупни капиталиста који је током кризе запао у проблеме. Један од њих, у поверењу је пре неколико година рекао новинару „Политике”, како због дугова који му висе над главом, свако вече сања како нема ноге. Остала је запамћена и изјава Зорана Дракулића када се 2010. године на Копаоник бизнис форуму пожалио како ноћима не спава, јер је презадужен. Наш други саговорник из редова крупних бизнисмена, који је желео да остане анониман, каже да се минулих година 80 одсто домаћих бизнисмена нашло у Дракулићевој кожи. А дугови неких од њих у једном тренутку озбиљно су претили да угрозе стабилност домаћег финансијског система. Цех који су порески обвезници платили за спашавање банака у државном власништву прелази милијарду евра( Агробанка, Развојна банка Војводине, Привредна банка Београд).

– Питате ме да се присетим неког драматичног тренутка. У последњих годину дана било је 360 таквих тренутака – каже наш саговорник. – Ми се једноставно вртимо у круг. Чак и да хоћемо да продамо имовину да бисмо се раздужили, све продајемо у пола цене. Тако да нам остаје још половина дуга према банкама и након што продамо имовину. Све се, па чак и јахте, продаје у пола цене. А јахте су углавном у добром стању, јер нису ни коришћене. Ови који су имали авионе продали су их агенцијама које се баве лизингом.  Мислите да летујемо по егзотиичним дестинацијама и уживамо, а ми уствари и не идемо на одмор. Одлазак на 10 дана је немогућ кад покушавате да пословни систем одржите у животу. Евентуално одемо негде на викенд да се издувамо, па од понедељка све почињемо из почетка – пожалио се наш саговорник.

Привредници ће рећи да су их у овакву позицију пре свега довеле високе камате на кредите и курсне разлике на које се накалемила светска криза и пад тражње. А према речима Ненада Гујаничића, из Вајз брокера има и неких других, разлога осим кредитне оптерећености, које су домаће капиталисте довеле у незавидан положај.

– Расплинутост на више сектора и неорганизованост – само су неки од фактора који су поједине велике пословне системе истиснули, или их увелико гурају на маргине домаће економије – каже Гујаничић.

Са великим дуговима боре се и „Инвеј”, „Викторија група” и „ИТМ група”. „Викторија групу” 2001. године основали су бизнисмени Станко Поповић, Милија Бабовић и Зоран Митровић. Неколико ствари се поклопило па су за ову компанију кола кренула низбрдо: после доласка светске финансијске кризе, Србију је задесило и неколико сушних година. Било је и промена на страни менаџмента. Из „Викторије” је отишао Станко Поповић, а у власничку структуру је ушла Европска банка за обнову и развој и бизнисмен индијско-српског порекла Нанди Ахуја.

Приходи компаније држе се на релативно стабилном нивоу (око 40 милијарди динара), а нето губитак је за годину дана значајно смањен (са седам на две милијарде). Међутим, дугови ове фирме су велики и прелазе 38 милијарди динара. Краткорочне финансијске обавезе у 2014. години биле су чак 36 милијарди динара. У напоменама уз финансијски извештај налази се и објашњење зашто су краткорочни кредити толико велики. Компанија није успела да током 2013. и 2014. године смањи задуженост према банкама и 25. марта 2015. године ушла је у репрограм дугова, па су због тога неке дугорочне обавезе књижене као краткорочне.

„Руководство групе биће у могућности да из пословања генерише довољно финансијских средстава како би измиривало обавезе о року доспећа”, наводи се у финансијском извештају овог предузећа.

Дугови оптерећују и Предрага Ранковића Пецонија, власника компаније „Инвеј”. Док пословни приходи фирме падају (са 12 на девет милијарди динара), нето губитак расте (са 1,6 на 8,2 милијарде). Нето дуг ове компаније износи 18,7 милијарди.

Кредитне обавезе муче и Топлицу Спасојевића, власника „ИТМ групе”. Приходи његове фирме падају, губитак расте, а укупне обавезе су на крају 2014. године достигле 4,8 милијарди динара. ИТМ је са банкама 2014. године, по признању Топлице Спасојевића, добровољно ушао у репрограм дугова.

Колико су ломови појединих пословних империја били изненађење можда најбоље сведоче случајеви бизнисмена Мирослава Богићевића, власника „Фармакома” и Горана Перчевића, власника „Интеркомерца”, које је чак Клуб привредних новинара проглашавао за привреднике године. Децембра 2010. Мирослав Богићевић добио је златну плакету „Привредник који је обележио деценију”, а после нешто мање од четири године – у септембру 2014. над његовим пословним системом покренут је стечај. Убрзо се са неликвидношћу суочио и Горан Перчевић, чији су се пословни приходи за само годину дана смањили за чак 30 пута. Са 30 милијарди на крају 2013. године пали су на тек нешто више од милијарду динара, док је нето дуг достигао 12 милијарди динара.

И Жељко Жунић, власник „Беохемије”, током претходних година, запао је у финансијске проблеме. Његови пословни приходи су за годину дана скоро преполовљени (са 15 на осам милијарди динара), а нето губитак пао је са 12 на три милијарде динара. Са друге стране, нето дуг „Беохемије” на крају 2014. године достигао је 24 милијарде динара.

Коментари60
c13b4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

nesa
ako ovi jaki koji su bili u dilu sa drzavom propadaju kako to misle da mali privrednici i to sa malim subvencijama opstanu.da je mala privreda unosna stvar ne bi te subvencije dosle na red kod obicnog gradjanina.
banker
jadni tajkuni
dragan
Toliko ih žalim da . . .Nema više ništa za pljačku. Sve su opljačkali uz pomoć korumpiranih političara i sada treba nešto i raditi. To je problem. A tu sposobnosti "sposobnih" tajkuna nemaju nikakvu specifičnu težinu.
Zoran Filipovic
Ako najvece firme u jednoj zemlji beleze ogromne gubitke, kako onda drzava stoji- izvucite zakljucak sami....
Mirko Katic
Drzavne firme koje ostvaruju manje ukupne prihode od ukupnih troskova poslovanja iskazace gubitak u bilansu. Postoje samo dva razloga za pojavu gubitka i to: (a) firma prodaje svoje proizvode po cijenama nizim od stvarnih troskova njihove proizvodnje jer im zakonodavac ne dozvoljava da povecaju cijene, ili (b) ukupni troskovi poslovanja su znatnoveci od stvarnih troskova proizvodnje zato sto sadrze preglomazne troskove kapitala (obaveznu amortizaciju i deprecijaciju vidlljive i nevidljive imovine firme) koji su propisani zakonom i racunovodstvenim standardima koji inace ne vaze za firme u privatnom vlasnistvu. Dakle u oba slucaja razlog gubitaka lezi u zakonima propisanim uslovima privredjivanja drzavnih firmi koji uslovi ne vaze za privatne firme. Drzavne firme moraju prvo nadomjestiti sve nastale gubtike drzavnog kapitala da bi mogle isplatiti plate, dok privatne firme ne moraju prvo nadoknaditi sve nastale gubtike privatnog kapitala da bi mogli sebi isplatiti plate i profite.
а ми лајмо
Пошто се изнајмљује за недељу дана луксузна јахта Војина Лазаревића?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља