недеља, 29.03.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 08:40

И Дејвид Петреус са припадницима Делта одреда ловио Караџића

Аутор: Вишња Аранђеловићчетвртак, 24.03.2016. у 23:27
(Фото Бета / АП)

Док је Радован Караџић шетао београдским улицама као др Драган Дабић за њим су трагале специјалне јединице Делта одреда, Фока, САС-а, а био је главна мета обавештајних служби ЦИА и МИ-6. О напорима и необичним методама којима су прибегавале специјалне јединице како би га ухапсиле подсетио је „Гардијан”, позивајући се на књигу „Касапинов траг” Џулијана Боргера.

Како пише „Гардијан”, а преноси Радио слободна Европа, „лекције научене из потраге за Караџићем и његовим господарима рата, коришћене су касније у Авганистану, Ираку и у трагању за Осамом Бин Ладеном”.

Дејвид Петреус, будући командант снага САД и директор ЦИА, у то време био је бригадни генерал стациониран у Сарајеву и, фасциниран методама специјалних снага, инсистирао је да иде са њима у ноћне акције.

„Једног дана сам га сместио у хеликоптер, обученог као цивила са бејзбол капом на глави”, испричао је вођа потере и пуковник Енди Милани биографкињи Паули Бродвел, с којом је Петреус касније имао аферу која га је коштала каријере.

Након лета преко босанских врлети сусрели су се са Миланијевим војницима из Делта одреда. „Ускочили смо у комби са затамњеним стаклима и могли смо да закључимо да се он осећа као дете у продавници слаткиша”, сећао се Милани.

Петреус и његови људи би дошли у ненајављену посету усред ноћи код Љиљане Караџић, супруге бегунца, покушавајући да је уздрмају причом о његовом скором хапшењу. Надали су се да ће она одјурити да га упозори на опасност и тако одати локацију на којој се крије.

Петреус је то звао рутином Едија Марфија, мислећи на његову улогу осуђеника који постаје полицајац у филму „48 сати”.

Ипак, реалност Балкана није функционисала по холивудским сценаријима, мада је Љиљана Караџић била праћена где год је ишла и била једна од првих мета дронова за надгледање, нове играчке коју су специјалне америчке трупе испробале у Босни. Но, то је било „тапкање у мраку”.

Потера је користила сваки могући инструмент кога се могла сетити. Непрекидно су скенирали села уз границу између Босне и Црне Горе не би ли уочили било какав сигнал необичних активности, рецимо приступање интернету усред ноћи.

Америчка агенција за националну безбедност (НСА) била је убеђена да треба да се одрекне уобичајене праксе и јединицама које су радиле на праћењу Караџића у Босни допусти пресретање и дељење нефилтрираних обавештајних података.

У једној од бизарнијих епизода потраге војници Делта одреда лежали су и чекали Караџићев конвој на планинском путу, а један од њих био је обучен у костим гориле достављен из САД претходног дана. Идеја је била да Караџићеве телохранитеље, познатије као превентива, збуне тако да успоре довољно дуго да припадници Делта јединице из заседе испале на врата аутомобила специјалну гранату која би ошамутила путнике. Та операција требало је да постане део историје Делта одреда, али се њен објекат није појавио. И први и последњи пут дојава је била погрешна, намерно или случајно.

У време скривања њихов недостижни плен бавио се постизањем свог литерарног врхунца. Караџић је објавио збирку песама у којој је једно од поглавља било насловљено „Могу се бринути о себи”. Његова књига „Чудесне хронике ноћи” распродата је на београдском Сајму књига.

Годинама касније, након испитивања чланова Караџићевог унутрашњег круга, истражитељи трибунала за ратне злочине дошли су до закључка да је напустио Босну и Херцеговину на Божић 1999, прешавши Дрину након што је пала ноћ. У том случају, интензивна потрага Клинтонове администрације, са свим геџетима, елитним јединицама и детаљно разрађеним шемама – организована је прекасно. Тражени коњаник већ је био одјахао.


Коментари20
a3316
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

srboljub karadžić
niko nema što srbin, u hagu, imade ...
Перча Контраш
„Дејвид Петреус, будући командант снага САД и директор ЦИА, у то време био је бригадни генерал стациониран у Сарајеву и, фасциниран методама специјалних снага, инсистирао је да иде са њима у ноћне акције“. Овај зликовац Петреус није требао да облачи мајмунско одело, могао је комотно да се појави у генералској униформи и сви би мислили да гледају мајмуна Читу из филмова о Тарзану (ја Тарзан ти Џејн, ово Чита). Што кукавна кукавица не каже да те њихове фоке, туљани, морски лавови и хијене нису смели да приђу Караџићу и његовој пратњи, већ су их поздрављали у ставу мирно и то неколико година? Али су зато као праве смрдљиве хијене данима малтретирали супругу Радована Караџића, по сто пута претресали стан, односили и враћали им ствари. Чиме се хвали недотепана багра нацифашистичка!
грађанин
Није поштено....Треба му омогућити да оде у Хаг,па ако му Др.Караџић то дозволи,може да га ухвати...
Teoretičar zavere
Meni se čini da su ove naše ih humanih specijalnih službi, dal' beše Biserkova ili beše Kandić ili neka treća, ne sećam se, ali sećam da je bar jedna od njih govorila da pouzdano zna da se Karadžić i Mladić kriju u Srbiji. E sad, neki tamo Englez napisao knjigu, nabrojao sve te zvučne skraćenice koje su jurile Karadžića po Bosni, neuspešno, toliko godina, i sad ispada da je ovde neka Biserko bila obaveštenija od svih njih, naivnih...mislim stvarno.
omnia mea mecum porto
I njemu ste prodali najmoćniju telekomuniacionu i IT mrežu SBB, a sve ste to znali?
Vd
Gde nam je ponos ili nam je pamćenje kratko.Nažalost pored našeg kablovskog operatera KDS ili kako se već sve zove svaka šuša se može da ubaci u ovaj unosni biznis jer im je inventivnost a naročito ljubaznost osoblja ravna NULI.
Препоручујем 0

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља