недеља, 05.04.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:14

Ко је оклеветао Вјекослава Радовића

Некадашњи новинар Ројтерса објашњава зашто му је било потребно две деценије да докаже да није аутор вести о „вуковарским бебама”
Аутор: Вишња Аранђеловићнедеља, 27.03.2016. у 08:05
Факсимил почетка писма француског вештака Реноа Де ла Броса Хашком суду

Каријера новинара Вјекослава Радовића две и по деценије је свођена на једну једину вест. И то ону коју никада није написао. Етикету аутора лажне информације о 41 убијеном српском детету у Вуковару су му убацили новинари и политичари који су хтели да докажу тезу да су српски журналисти јавност подстрекавали на ратне злочине.

Зашто су то учинили баш њему?

– Зато што сам био „бела врана” међу новинарима који су извештавали за стране медије. У време распада Југославије био сам дописник „Ројтерса” и нисам прихватао мишљење западних медија да су Срби за све криви. Неко је проценио да ће измишљотина да сам написао лажну вест бити најбољи начин да ме дискредитује – каже за „Политику” Радовић, који је због Америке као двадесетогодишњак напустио Карловац. Кад се скућио у Њујорку, на локалној радио-станици је закупио време да са таласа, на српском језику,  хвали земљу из које је отишао.

– Формално сам био политички мигрант, али нисам у Америку отишао због незадовољства режимом већ са два авантуристички настројена пријатеља – објашњава Радовић, кога је авантуризам могао да кошта главе. На углу 42. улице и 6. авеније 1978. године, по његовој причи, упуцао га је припадник екстремне хрватске емиграције. Један од четири испаљена хица и данас носи у левом рамену. Одустао је од осигуравајуће агенције коју је водио и вратио се у Београд. У информативној служби Центра „Сава” запослио се као преводилац, да би се 1986. јавио на „Ројтерсов” конкурс и постао дописник чувене британске агенције из Београда.

– То је била одлична школа новинарства и сарадња је на почетку била на обострано задовољство, нарочито када су ме послали да извештавам о револуцији у Румунији. Али током распада земље, у настојању да Србију прикаже као бољшевичку, агенција није баш личила на „Ројтерс”. Од тада смо уредништво и ја били у сталном сукобу и на крају смо се разишли на моју иницијативу – каже Радовић.

Године после раскида са „Ројтерсом” провео је у Танјугу, чији је био и дописник из Њујорка. Потом је радио у „Блицу”, „Гласу јавности”, „Куриру”, а после 2000. био је и шеф информативне службе Демократске странке Србије.

Али, вест о „вуковарским бебама” пратила га је као мрачна сенка.

Вјекослав Радовић (Фото лична архива)

Радовић је пун горчине док описује борбу против клевете која је трајала више од двадесет година. Први га је, сећа се, као аутора вести о „вуковарским бебама” прозвао Мирољуб Лабус у изборној кампањи 2002, а наредне године исто је урадио и новинар „Времена” Милош Васић.

– Видео сам да је однео шалу када је НУНС поднео кривичну пријаву против српских новинара Тужилаштву за ратне злочине. Тужио сам то удружење, као и бившег колегу Велимира Ћургуза и посланика ЛДП-а Зорана Остојића – објашњава Радовић.

Новинарка Бете Ивана Јовановић, која је у НУНС-овом „Досијеу” оптужила Радовића за ратно хушкање, бранила се на суду да је користила анализу хашког вештака Реноа де ла Броса, коришћену у суђењу против Милошевића. „Тада ми је”, каже Радовић, „постало јасно да морам да трагам за бившим колегама да скинем љагу са свог имена”.

Имао је среће: његов колега Доналд Форбс је већ био у пензији и живео је на југу Француске, а уредника Тимотија Херитаџа је пронашао у Москви.

– Имао сам среће да сам у „Ројтерсу” радио са поштеним људима. Обојица су ми  брзо одговорили. Форбс је у свом писму јасно навео да је он једини аутор лажне вести и да је кривица искључиво његова, а Херитаџ је потврдио да сам из Ројтерса отишао из сасвим других разлога, на свој захтев. Никад нисам сазнао одакле Милошу Васићу да сам ја аутор нетачне вести – прича Радовић.

Следећа станица био је хашки вештак Рено де ла Брос.

– Пошто Де ла Брос не говори српски језик, у Београду је имао помагаче који су му слали текстове из српске штампе како би написао извештај „Политичка пропаганда и употреба медија за ултра-националистичке циљеве”. У писму Де ла Брос каже како је након мог јављања покушао да дође до Соње Бисерко и новинара Дејана Анастасијевића, „својих информатора из тог доба” који су му рекли да сам ја аутор лажне вести. Али упркос захтевима, није успео да дође до њих и добије „доказне чињенице”. Та информација ми је врло занимљива, јер се из ње види како су домаћи стручњаци „филовали” Де ла Броса како би касније могли да га цитирају на домаћем терену. То је једна перфидна игра која је укаљала мој професионални углед – закључује Радовић. Француски професор врло брзо је послао исправку Хашком трибуналу, о чему Радовић поседује доказ.

Апелациони суд у Београду недавно је правоснажно пресудио да је Независно удружење новинара Србије (НУНС) повредило част и углед Вјекослава Радовића тако ште му је приписало текст који никада није написао. Но на сајту тужилаштва и сада стоји реклама за књигу у којој се налази и његово име. Новинарска част Вјекослава Радовиће је и судски потврђена, али сенка и даље остаје.

Ивана Јовановић: Хвала, довиђења

Госпођо Јовановић, Апелациони суд је пресудио у корист Вјекослава Радовића. Јесте ли знали да је и хашки вештак Де ла Брос пре неколико година у Хагу исправио неправду коју је нанео Радовићу?

Ивана Јовановић: Ја уопште не желим с вама да разговарам на ту тему, под број један. И ви мени уопште нисте објаснили зашто се бавите том темом.

– Објаснила сам, зато што је стигла пресуда Апелационог суда.

Ивана Јовановић: Па ништа, питајте Вјекослава Радовића, немојте мене ништа да питате.

– Не мислите да треба да се извините онима које сте блатили?

Спушта слушалицу и после неколико секунди зове:

Ивана Јовановић: Исто сте тако писали и до сада шта сте хтели, па настабвииите и даље. Према томе, немојте уопште више да ме зовете, не занима ме ваш лист ни шта пишете. Хвала, довиђења. 


Коментари24
94a23
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

bogdan basaric
Vjekoslav Radovic, nakon decenijske istrajne borbe, dobija malu utehu... Nazalost, oni koji su izmisljali i klevetali, valjda im je to bio zadatak, ne osecaju potrebu za jednim ljudskim izvinjenjem. To znaci, da su od pocetka, znali istinu, ali da su je zarad svojih sitnih potreba, zrtvovali. Neka im ovakvo kukavicko ponasanje sluzi na cast. Novinar Radovic, svojom pobedom, ulio je nadu, mnogima koji su u protekle tri decenije, doziveli uzasne nepravde.
deda vukasin iz klepaca
Svi pomenuti u clanku koji su "oblajali" gospodina radovica su zdusno,kontinuirano i do dana danasnjeg rade za srpske neprijatelja,protiv Srba i Srbije. Od Labusa do Curguza i na nasu zalost spisak ne zavrsava ovim ljudima nego je obilan. zasto je to tako ,pa jer se ta radnja-izdaja-placa.
goran.s
Oni koji su malo duze na ovom svetu sve ovo znaju vec poodavno. Svi znaju ko su "nezavisna" gospoda(bolje reci drugovi) i sta im je zadatak. Zadatak ovih drugih , a i nas samih , je da buducim generacijama nikako ne ostavimo njihovu istinu i da svaki dan prstom pokazujemo na izdajice.
idi mi dodji mi
Daj Boze da sto pre dodje vreme u kome ce prestati manipulacija, populizam, demagogija, laz, kvazipatriotizam, pa da zavlada istina, posebno istina u suceljavanju sa nasom neposrednom prosloscu i da odgovaraju svi oni koji dostojanstvo i buducnost srpske nacije i drzave stavljaju u podredjen polozaj u odnosu na one koji su ih u poslednje tri decenije permanentno - sramotili.
B. Perc
"Po tadasnjim objasnjenjima Dona Forbsa, sefa biroa Rojtersa, i Tima Heritejdza, njegovog zamenika... njima je upravo Vjekoslav Radovic servirao pricu (o 41 bebi) a oni su poverovali i pustili vest." Vreme, 3. mart 2003. Vredi procitati clanak jer se ne radi samo o tim izmisljenim bebama, vec o ratnim huskacima. A to sto su Don Forbs i Tim Heritejdz saopstili kasnije neku drugu "istinu" u korist svog nekadasnjeg kolege Vjekoslava Radovica nije krivica ni Milosa Vasica, ni Dejana Anastasijevica a ni Sonje Biserko.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља