четвртак, 25.04.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 00:00
ПОГЛЕДИ

Злочин над злочином

У БиХ није било искључивих ни анђела ни ђавола. Сви су чинили злочине, али по Хагу то није тако...
Аутор: Мирослав Лазанскинедеља, 27.03.2016. у 09:15

Сви злочини учињени на подручју некадашње СФРЈ проистичу из једног основног злочина. Највећег. Злочина уништења Југославије. За који нико никада није одговарао, па ни у Хагу. А целокупна трагедија ових подручја директна је последица тог злочина.

БиХ је била Југославија у малом.

Тако се увек говорило, тиме су се поносили у БиХ. Процењивало се да би распад заједничке државе најкрвавије могао да се одигра управо у тој централној бившој југорепублици. Све се знало, а ипак догодило се.

Крвави сарајевски пир, масакр недужних припадника ЈНА од стране паравојних јединица, уличних криминалаца, јалијаша и фундаменталиста ући ће у историју као крвава сарајевска недеља.

Оклевање, непрофесионализам, чекање, неспособност у решавању југословенске драме, уз деловање страног фактора, узроци су трагедије не само у БиХ.

Док Председништво Југославије, у некадашњем саставу, није било способно да пресече и заустави сурвавање земље у грађански рат и сецесију, војни врх ЈНА стално се скривао из одлука управо тог председништва, задовољавајући се фразама: „Ми смо вас упозорили и рекли шта ће се догодити.“

Шта су грађани имали од тих тачних процена и упозорења?

Снимање филмова о илегалном увозу оружја, уместо пресецање канала и заплена истога, 10.001. озбиљно упозорење Армије да ће она „жестоко узвратити“ и да неће дозволити оно или ово, стално инсистирање да је ЈНА против употребе силе и да сматра да се силом ниште не може решити, наглашавање да Армија није ратоборна, све је то директно охрабривало разбијаче Југославије.

Истовремено, док је војни врх говорио да се ништа не решава силом, други су све решавали силом. Војска која негира силу, као легитиман начин решавања спорова када то никако није могуће решити на све мирне начине, војска која очајнички тврди да није ратоборна, учинила је своје припаднике глиненим голубовима, чији су животи били најјефтинији у Европи, па можда и у свету.

Да ли је на подручју некадашње СФРЈ правоснажно осуђена било која особа која је 1991. и почетком 1992. године починила ратни злочин против припадника ЈНА? Колико ја знам, није. Добровољачка улица у Сарајеву, Тузланска колона? Како су прошли окривљени за злочин убиства заробљених припадника ЈНА у касарни у Бјеловару? Да ли је неко у Србији инсистирао на правди у тим случајевима?

И сада, после свега, ми смо огорчени пресудом Радовану Караџићу. За претходне случајеве нисмо били огорчени? Или су оно били убијени Марсовци? Зашто нико ни реч да каже шта је са злочином у Добровољачкој улици у Сарајеву, шта са Тузланском колоном? Хоће ли време покрити те злочине?

У БиХ злочине су чинили и Срби и Хрвати и Бошњаци.

Рат је избио оног тренутка када је политичком вољом муслиманског и хрватског руководства  поништен принцип  равноправности три конститутивна народа у БиХ, одбачен консензус, поништен устав, практично суспендован парламентарни живот, чиме је српски народ „искључен из игре“ и грубо лишен могућности да се политичким средствима равноправно бори за остварење својих основних права.

Заправо, рат никада не започиње првим метком, искра рата у БиХ пренета је преко Саве, из Хрватске, што се углавном заборавља. Зато се рат у БиХ, као уосталом и рат у СФРЈ, не може једнозначно дефинисати.

То је истовремено била битка за територије, са политички осмишљеном предигром, међуетнички грађански и верски сукоб. И сви аспекти тог рата били су међусобно стопљени.

Ако оставимо по страни политички изразито тенденциозан и неодржив став да је у корену свега што се десило у БиХ српска агресија на самосталну и суверену БиХ, што је став који заступају муслиманске власти у Сарајеву и њихови инострани ментори, данас се најчешће говори о рату за територије и о грађанском рату.

Хашки трибунал ни у једном случају није ни покушао да уђе у проблематику реалне и опште међуетничке супротстављености у БиХ, јер се у ери задатог транснационалног интегрисања Европе, међунационално сукобљавање, ма колико било стварно, сматра превазиђеним и нецивилизацијским, а говор о њему огрешењем о успостављену конвенцију „политичке коректности“.

Алија Изетбеговић у својој књизи „Исламска декларација“, која је објављена 1988, између осталог је написао: „У којој је мјери могуће измирити исламску идеологију и заједништво?

У друштву са традиционалном политиком и традиционалним институцијама то није могуће. Насупрот томе, онога дана када будемо имали  52 одсто становништва у држави, имамо такође исламску државу. То је оно за шта ћу се борити.“

Вођа сунита шеик Саид Шабан из Либана још је пре 16 година најавио: „Наш је марш започео и ислам ће на крају освојити Европу и Америку. Ислам представља једини пут избављења који је још преостао овом очајном свету.“

 Радован Караџић добио је у Хагу практично доживотну робију. Он сигурно није изазвао рат, а да ли је знао оно што је био дужан знати – то само он зна. У БиХ није било искључивих ни анђела ни ђавола. Сви су чинили злочине, али по Хагу то није тако...


Коментари191
c88b3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Marko
Pa gospodine Lazanski sada imate priliku kao poslanik da sva pitanja pokrenete... A mi čitaoci vidimo da li Vas ova pitanja stvarno muče ili pišete "forme radi" tj. honorara...
Nebo
kada ce prestati da se koristi pojam "bosnjaci". neko bi mogao da pomisli da je rec o naciji. srbi muslimani, zar ne? to je samo trend ispiranja mozga novogovorom
Младен
Ко шта ради, Лазански ламентира над гробом Југославије. Ако ћемо право, највећи злочин је био прављење Југославије.
Стеванович Бранко
Kako moze udruzivanje naroda u jednu drzavu biti zlocin? To po definiciji ne moze da bude. A kada bi i bio onda tuzi Aleksandra Karadjordjevica, on ju je prvi stvorio. Tito je samo to bolje umeo, ali je on samo ponovio ideju Aleksandar u poboljsanom izdanju.
Препоручујем 6
ZN
A vojnici u Sloveniji na koje se pucalo iz lovačkih snajpera kao u divljač za odstrel? I to se zaboravilo? I niko za to nikada nije odgovarao. Sada, kada nema Mure, Beti metlike, Toka... sećaju se SFRJ, organizuju posete Kući cveća, komentarišu šta bi sada imali i kako bi živeli danas da se nije desilo to što se desilo ... ma kolektivno ludilo.
a ovo... a ono, i ostala zanovetanja
Recimo da se nije zaboravilo. Sta predlazete da se uradi a da to moze da se uradi i da ima nekog smisla da se to uradi. Ko to treba da uradi i kako? Nije bas individualno ludilo ali jeste individualno lupetanje kad se razmislja o tome sta bi bilo da se nije desilo ono sto se desilo.
Препоручујем 6
Islam Hajrudin
Ja predvidjam da ces vrlo uverljivo biti izabran za zastupnika u Skupstini Srbije na dolazecim izborima.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља