среда, 27.05.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 27.03.2016. у 21:05 Александар Микавица

Када у Немачкој заседају занатлије, Меркелова седи у дугом реду

„Година подршке” предузетницима је добар почетак, али „мали бизнис” у Србији вапи за много дужим „специјалним третманом”. – Још се плаћа 140 непореских намета, рад на црно гуши легални, а судски спорови трају дуже од живота
Извор: Статистички годишњак Републике Србије (2015)

Влада Србије је 2016. годину прогласила „Годином предузетништва”, издвојила 16,06 милијарди динара кроз 33 програма помоћи онима који би да покрену свој посао или да прошире и ојачају већ постојећи. Од тoг износа 11,38 милијарди динара је намењено за кредите и гаранције, а 4,4 милијарде су бесповратна средства. Да ли је 2016. коначно најава правог вишегодишњег подстицања предузетништва које ће спроводити све будуће владе, или ће оно трајати само у овој изборној години?

Одговори на ово питање „Политикиних” саговорника, људи од теорије и праксе, крећу се од уверења да је влада Александра Вучића направила први корак ка дугорочном подстицању „приватног бизниса” и да од те решености не може одустати ниједна будућа, до веровања да ни у овом „пакету прве помоћи” српском предузетништву на издисају још нема најпотребније„меденице”.

Сви су, међутим, сагласни да је нејаком српском предузетништву мало година „специјалног третмана” и да би 2016. требало да буде само прва у деценији предузетништва.

За Александра Грачанца, координатора Форума малих и средњих предузећа и предузетника Привредне коморе Србије, 2016. је први корак на путу системског и непрекидног подстицања предузетништва. Он је убеђен да је много разлога због којих подстицаји у овој години не би смело да трају „само једно лето.”

– Развој предузетништва и јак приватни сектор су услов одрживог привредног развоја и друштвене стабилности – каже Грачанац. – Зато Европска унија има Акт о малом бизнису којим од 2000. штити и подстиче овај сектор са више од 25 милиона малих фирми које стварају 55 одсто бруто домаћег производа.

И Љубодраг Савић, професор београдског Економског факултета, сматра да би било добро када би 2016. била почетак вишегодишњег подстицања предузетништва које ће спроводити све будуће владе.

 – Невоља је у томе што намере и деловања партија у Србији не трају дуже од једног изборног циклуса, а свака нова влада игнорише оно што је започела претходна, почињући све испочетка – каже Савић. – Мала и средња предузећа су темељ ефикасне и дугорочно одрживе тржишне привреде, што је услов њеног пријема у ЕУ. Ако коначно не почне да ствара такву привредну структуру, Србија ће и у наредној деценији остати заглављена у бескрајном и безнадежном процесу транзиције.

То значи да више не може да се деси да нека влада заборави на обавезу стварања повољног амбијента за развој малог бизниса?

– На жалост, код нас може – тврди Савић. – Зато што овде мањкају добре идеје и одговорни политичари. Због тога грађани својим гласом на изборима чешће кажњавају актуелну власт за лоше резултате, него што дају поверење некој будућој зато што ће знати да извуче земљу из дугогодишње економске и друштвене кризе.

Савић подсећа на опште прихваћен став да је основни услов развоја предузетништва „јасан, стабилан, предвидив и дугорочно одржив систем закона, подзаконских аката и уредби који дефинишу ову област.”  Међутим, Драгољуб Рајић, из Мреже за пословну подршку, тврди да Србија још није изградила такав систем.

– Код нас држава прво дигне порезе, укине пореске кредите привреди, вештачки прикаже трошкове пословања фирми као добит у финансијским билансима и тако им исиса 70 милијарди, а онда уз велику помпу најави да ће дати 16 милијарди – примећује Рајић.

Подсећа да је 2012. ступило на снагу повећање ПДВ-а са 18 на 20 одсто, акцизе се редовно усклађују са инфлацијом. У 2012. је порез на добит предузећа повећан са 10 на 15 одсто. Смањен је само порез на капиталне добитке, са дотадашњих 20 на садашњих 15 одсто. У 2013. и 2014. повећан је порез на имовину привреди и грађанству. Предузећима је у 137 од 150 градова и општина порез на имовину подигнут у распону од 40 до чак 655 одсто.

– У исто време није било повећања прихода и добити које би покрило повећање државних дажбина, што је задало смртоносан ударац хиљадама предузетника и власницима микро и малих предузећа – каже Рајић. – Повећавање акциза је довело до тога да је гориво у Србији данас најскупље у региону, што је утицало и да се куповна моћ грађана смањи, што се опет као бумеранг вратило привреди.

Привредници деценијама указују и да је држава неподношљиво скупа. Кад није могла да захвати колико јој треба – задуживала се, дотеравши до ивице понора банкрота.

– Кад би држава почела да смањује превисоке трошкове одржавања свог апарата, јавног сектора и дотирања пензионог система, био би то највећи подстицај целој привреди у овој „Години предузетништва” – поручује Рајић. – Кад би почела да повећава улагања у инфраструктуру, био би то доказ да се коначно нешто чини за будућност ове земље.

Милана Кнежевића, власника модне конфекције „Монус” и „гласноговорника” малог и средњег бизниса, ниједна влада од „српске октобарске револуције” наовамо није убедила у своје добре намере, знање и далековидост. Поучен досадашњим искуством, не може да се отме утиску да ће и проглашавање 2016. године за „Годину предузетништва” завршити као „обична предизборна обмана зачињена бесмисленим фразама” која ће сахранити 80.000 малих и средњих фирми и исто толико предузетника. Јер, према подацима АПР-а, оне су у потпуном финансијском колапсу. Издвајање 11,38 милијарди динара намењених за кредите и гаранције види као „Динкићев финансијски перпетумобиле” којим се предузетници њиховим новцем из буџета стимулишу да се задужују.

– Доказ да ни ова влада не разуме бољке малог бизниса и да ради само у своју корист и корист банака је чињеница да је Србија једина земља на свету која нема закон о занатству, у којој су све инвестиције опорезоване, мали бизнис плаћа 140 парафискалних намета, рад на црно је по обиму већи од легалног, а судски спорови трају дуже од живота – тврди Кнежевић.

Са овим човеком се многи не слажу, али нема предузетника који неће потврдити његову опаску да они коју стварају нову вредност у Србији заслужују значајнију друштвену пажњу.

Чувена је Кнежевићева: „Када у Немачкој заседа Занатска комора, Ангела Меркел седи у другом реду.”

Коментари10
fc17e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Bosa S
Promjena svijesti ljudi i ekonomskog napretka se ne desavaju preko noci. Pozdravite pocetak donosenja zakona koji ce da podrze malu privredu. Nije realno ocekivati da ce sve biti perfektno od prvog puta. Donosenje zakona i propisa je proces koji nikad ne prestaje nego se na greskama uci i mijenja. Ili ponovo cujem samo negativne komentare jer je to linija manjeg otpora? Sve i da uvedu najbolje zakone iz zapadnog svijeta, Srbija nije spremna da radi onako kako se na zapadu radi. Zato ne optuzujte vladu nego prvo pogledajte sebe.
Tomislav Milošević
Godinama sam uspešno vodio privredne subjekte i čitam mučna sagledavanja i predviđanja onih koji se bave preduzetništvom. Uvek sam preuzimao firme na silaznoj putanji životnog ciklusa i sve podigao na zavidan poslovni nivo. Pet je faktora koji mogu uništiti preduzeće i to: Državne institucije, finansijske institucije, kupci, dobavljči i radnici preduzeća. Bilo koji od ovih faktora ako nije uspešno integrisan u poslovanje firme, može da naruši normalno poslovanje. Samo sveukupnom sistemskom analizom, može se doći do svih poremećaja u informacionim, materijalnim i novčanim tokovima. Nakon toga po modelu inženjeringa projektujete željene procese i uvodite ih u praksu i kada pronađete uspešne modele kroz sistemsko upravljanje postavljate novu poziciju firme u prostoru i vremenu. Sve improvizacije nedovoljno stručnih ljudi u upravljanju privredom imaju teške posledice na preduzetništvo i na sve članove društva. Zato imamo opravdano razočaraenje postojećim tržišnim ambijentom.
Beogradjanin Schwabenländle
Опет је неки државни слуга забранио истину, а можда је била и бетонска глава. Вама треба забранити све поступке око улажења у слободну и демократску ЕУ, такви нам не требају.
Srećno, odoh i ja u "regulatore"!
Država da bi pomogla samoj sebi, budžetu kao i razvoj preduzetništva pod broj 1. mora da suzbije rogove banditskim "amerikanizovanim, subvencionisanim i domaćim" monopolima koji nisu U Proizvodnom Sektoru. Svako novootvoreno "amerikanizovano & co." radno mesto podrazumeva UGAŠENIH 100 radnih mesta. To je princip kako funkcionišu ti "biznisi". Tu spadaju i veštačke male "ćerke firme" kao perionice para. Takođe, da zabrani idiotsku izmišljotinu UPPR jer su oni olešili i satrli u korenu hiljade malih poverilaca. Koji UPPR je uspeo, samo jedan primer?? I kakav je ovo način reprogramiranje poreskih dugovanja - a gde je nagrada za uredne platiše? Državi, činovnicima, poreskoj inspekciji, .. je sve to dobro poznato i jasno kao dan. Međutim, tako funkcioniše sistem i niko nema hrabrosti da to saseče u korenu. Lakše im je da glume ludilo o FALŠ rastu BDP (subvencionisanom) i da zadužuju državu kao da ne postoji sutra. "Godina preduzetništva" je svaka godina! A Srbiju vode neodgovorni ljudi!
Pan Tuli
U svakoj "normalnoj" drzavi, pa i ovde u razvijenoj Holandiji, postoje, generalno uzev tri staleza: 10% super bogatih, 10% super siromasnih i 80% srednjeg staleza. Od super siromasnih drzava nema mnogo vajde kroz porez, super bogati nalaze nacine da izbegnu porez, sto znaci da drzavu izdrzava srednji stalez, koji 7 meseci u godini radi za drzavu a 5 meseci za sebe. U Srbiji je, nazalost, u decenijama nakon Drugog Sv. rata, srednji stalez prakticno unisten. On se moze obnoviti samo dugotrajnom, dobrom i stabilnom politikom, vaspitavanjem preduzetnika i pametnim poreskim sistemom.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља