среда, 03.03.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 28.03.2016. у 08:30 Јована Рабреновић

За сваки лош кредит други лек

Износ проблематичних кредита, које су банке одобриле, још увек је 3,6 милијарди евра или око 22 одсто свих датих зајмова клијентима
(Фото Д. Јевремовић)

Прошло је већ седам месеци од како је усвојена Стратегија за решавање проблематичних кредита и одговарајући акциони план, као део пакета сарадње с ММФ-ом, али од тада до данас ништа се није променило. Банкари још увек тврде да им је замрзнуто 3,6 милијарди евра тешко или никако наплативих кредита. Утеха им, наравно, не могу бити званични подаци Народне банке који то управо доказују. У свом последњем фебруарском извештају централна банка наводи да је у последњем кварталу прошле године учешће лоших зајмова, познатијих по скраћеници НПЛ, повећано за 0,3 одсто и да је у новембру износило 22,3 одсто.

Бранко Грегановић, председник Извршног одбора НЛБ банке каже да је „ограничени” део НПЛ кредита још увек у билансима банака.

– Банке су у последњих неколико година те износе свеле на ниво који, и по мишљењу НБС, више не угрожава њихову капиталну адекватност, каже овај банкар.

Директор Управе за надзор над финансијским институцијама Ђорђе Јевтић на Копаоник бизнис форуму, потврдио је да је удео проблематичних кредита око 22 одсто у односу на укупан број кредита.

– Банке су у 2014. и 2015. продале или уступиле 94 милијарде динара НПЛ-ова, уз накнаду од 46 милијарди динара што је око 50 одсто. Од тога 35 одсто је остало у банкарском сектору, јер су их банке међусобно куповале једне од других, а 65 одсто је изашло из тог сектора, рекао је Јевтић.

У НБС кажу да је циљ Стратегије, коју је усвојила влада, обезбеђивање подстицаја и уклањање препрека у систему које спречавају правовремено решавање проблематичних кредита, као и успостављање система који ће спречити њихову акумулацију до нивоа који може имати негативне ефекте на кредитну активност уз угрожавање потенцијалног економског раста. НБС, у складу са својим акционим планом за спровођење Стратегије, предузима активности, које се у највећој мери односе на унапређење капацитета банака за решавање питања проблематичних кредита у предвиђеним роковима.

– Упркос кризи, банкарски сектор је високо капитализован и ликвидан, при чему учешће проблематичних кредита представља извор ризика, али њихов ниво не угрожава стабилност финансијског сектора, посебно имајући у виду покривеност тих кредита регулаторним резервисањима. Проблематичних кредита крајем 2008. било је 11,3, а на крају 2014. година 21,5 одсто, што значи да је постојећи ниво проблематичних кредита кумулиран више од шест година уназад. Чињеница да се у периоду од усвајања Стратегије до данас не бележи значајан раст нивоа проблематичних кредита говори да се у институцијама ипак нешто дешава. Мерљиви ефекти активности предвиђених Стратегијом могу се очекивати тек у наредном периоду, наводе у централној банци.

Маринос Ватис, председник Извршног одбора Војвођанске банке, каже да је, с обзиром на то да је ова стратегија усвојена августа 2015, још увек рано за оцене. „Стратегија, уз недавну процену квалитета активе, коју је спровела централна банка, представља полазну тачку за решавање проблематичних кредита. Међутим, не можемо да имамо универзално решење. Проблематичан кредит може да буде појединац који је изгубио свој посао те не може да отплати свој хипотекарни кредит, или менаџер који је лоше управљао са кредитом који је компанија добила или пак компанија која је изгубила удео на тржишту услед кризе. Сваком од њих је потребан другачији приступ, као и решење скројено према њиховим потребама”, каже Ватис.

Коментари3
89d5f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Balkanska ruta
Zna gospodin dobro otud NPL-ovi. Vecina rata u zemlji i ovako se placa iz prihoda na crno. Stanovnistvo iz dela plate ''na ruke''(rata polapa racunski deo skroz), a firme iz biznisa na crno(odobrili kredite firmama bez dobiti). Ostali poticu iz deljenja kreditanovootvorenim burazerskim firmama(uz procenat) i prevarnog franka i kolapsa klijenta(ukrali kamatni rizik jednostranom zamenom tipa kamatne stope uvodjenjem opcionog rizika kroz poslovnu politiku, kojeg nema u formi ugovora niti u zakonu 0 bankama iz 2005) .
Zoranu Ameru
To je zato što možeš normalno da živiš od svog rada, a ovde je to nemoguće. Patike za dete nisu luksuz, a mora na čekove, jer tako je to.
Zoran
Gospodo, ja u Americi nisam cent bio u minusu u banci ili imao kredit. Rizik je ziveti bolje nego sto mozes.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља