среда, 16.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:20

Мађар на турском двору

Теорије су добре, али како каже један стари турски песник, и један паук може нас одвести до Бога, није важно ко посматра живот, већ ко га види, каже Солмаз Камуран
Аутор: Марина Вулићевићнедеља, 27.03.2016. у 21:05
Солмаз Камуран (Фото:Турски културни центар „Јунус Емре”)

Где год да се налазиш, Сунце се рађа на истоку, а залази на западу, та двојност постоји равноправно у природи, као што близаначки обитава и у људима, у некима, пак, више од других. У том духу турска књижевница Солмаз Камуран (Истанбул, 1954) описује јунака Ибрахима Мутеферику из свог романа „Мађар” (Алгоритам), историјску личност, човека који је био Мађар унитаријанске вере, а затим прешао у ислам, будући да је био опчињен суфизмом. У Османлијском царству основао је прву штампарију на османском турском језику, био је преводилац, дипломата, хуманиста. Део његовог имена мутеферика, означава издвојени положај дворана, који за падишаха обавља специјалне послове. На ово место Ибрахим је ступио 1716. године, а како књига каже, његов први задатак био је везан за Београд, за превођење и посредовање између османлијске војске и мађарских побуњеника. Роман је уобличен као прича у причи. У наше време из неке руске старинарнице рукопис дневника Ибрахима Мутеферике доспева у Будимпешту, и спаја у науци, истраживању и љубави једну Мађарицу и једног Турчина.

Солмаз Камуран била је гошћа Турског културног центра „Јунус Емре” у Београду, где је одговарала на наша питања, објашњавајући десетогодишњу фасцинацију овом личношћу која јавности у Турској није нарочито позната.

– Када сам почела да проучавам живот Ибрахима Мутеферике, нисам проналазила много података. Ипак, то ме је подстицало на даље истраживање о времену у којем је живео, о Европи и Балкану с краја 17. и у 18. веку. Два пута ишла сам у Будимпешту и у Клуж, Ибрахимов родни град, и тамо посетила унитаријанску цркву, истраживала у тамошњој архиви. Највише сам о Ибрахиму сазнала из његове заоставштине. Ибрахим Мутеферика дошао је у Османлијско царство као интелектуалац, његов циљ није била слава, већ остављање дубљег трага у времену. Он је на најбољи начин у себи објединио Мађара, унитаријанца, и следбеника мистичког учења у исламу – каже Солмаз Камуран.

„У текији је све симбол, простор где се изводи сема, (обредни ритуал окретања дервиша), представља космос, десна страна је материјални свет, а лева духовни; висока капа на глави мевлевије представља надгробни споменик, бела хаљина је мртвачки покров, огртач је гроб; звук неја је `савршен човек`, а сема је оживљавање, дизање мртвог из земље, спознаја на путу ка `савршеном човеку`”, у роману приповеда Солмаз Камуран, а за наш лист каже да је њен деда био познати истанбулски мевлевија, његов гроб налази се у текији, на Галати.

– За мевлевије однос према Богу је једноставан, представља део личности, као што сваки део одеће дервиша у обреду семе има неко значење. Сада тај обред има туристичко значење. Сасвим супротно од данашњег поимања живота, материјално за суфије није имало никакву важност, као што се нису предавали ни страху од смрти. Према Богу су осећали велико поштовање и љубав. Једно је сигурно, ако се нађете пред величином природе, видећете одраз Бога, иако не верујете. Теорије су добре, али како каже један стари турски песник, и један паук може нас одвести до Бога, није важно ко посматра живот, већ ко га види – каже Солмаз Камуран.

Османлијско царство, Балкан и Средња Европа, Мађари између Аустрије и Османлија, различити градови и места у средишту су ове приповести о Ибрахиму Мутеферики. Поред Цариграда и Клужа, Београда, Беча, ту су и Пожаревац и Сремски Карловци. Као дипломата, Ибрахим Мутеферика два пута је ишао да преговара на Запад, касније и на Кавказ, по речима наше саговорнице за Османлије је било важно да имају познаваоца и мађарског менталитета.

Јунаци који проналазе Ибрахимов рукопис у нашем времену, сећају се Османлијског царства и Цариграда из доба процвата богатства и уметности. Занимљиво је ауторкино виђење Истанбула, кога његови јунаци пореде са лепом женом високог рода, која је у савремености доспела на улицу...

– Рођена сам у Истанбулу. До осамдесетих година град се није мењао, али онда је почела масовна модерна изградња, тада је лице града убрзано почело да се мења. Истанбул је некада имао два милиона становника, сада има неколико пута више. Проблем је у томе што се губе лепе ствари, природне лепоте којих је увек било у изобиљу, урбанистички план уопште не постоји, а непрестано се руши и гради. Али, и даље је то фантастичан град, нарочито ноћу – приметила је Солмаз Камуран. А њен јунак Ибрахим Мутеферика закључује: „Зашто сам одабрао да обасјам свој живот светлошћу књига, зашто сам се упињао да свако уочи ту светлост. Можда сам волео људе више него што сам мислио, било је страшно да они страдају због страсти оних који поседују или јуре моћ. Човек би могао да досегне мир и благостање у будућности једино ако га воде мудри и учени.”


Коментари2
09699
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dragana Rosic
Зашто сам одабрао да обасјам свој живот светлошћу књига, зашто сам се упињао да свако уочи ту светлост. Можда сам волео људе више него што сам мислио, било је страшно да они страдају због страсти оних који поседују или јуре моћ. Човек би могао да досегне мир и благостање у будућности једино ако га воде мудри и учени.” Zanemela sam pred lepotom recenog,bravo za Solmaz Kamuran,pozdrav!
sustina svega
daklem,kako god se okrenes ledja su ti pozadi...!?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља