уторак, 16.07.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:52

После помена, слике бораца и цвеће завршили у контејнеру

Нељудски гест осудила и чланица Градског већа Станислава Хрњак, уверавајући да ће погинули у ратовима 1990–1999. године напокон добити достојно спомен-обележје
Аутор: Јелена Трифуновић Црногорацнедеља, 27.03.2016. у 22:00
(Фото Ј. Т. Црногорац)

Кикинда – На чињеницу да је Кикинда један од малобројних градова у Србији који немају спомен-обележје суграђанима погинулим у ратовима деведесетих година, њихове породице указују већ 17 година, обраћајући се свакој локалној власти и тражећи да ту неправду исправи. На савест надлежних поново су апеловали заједно са борачким удружењима обележавајући годишњицу почетка НАТО бомбардовања. После комеморативног скупа уприличеног покрај импровизоване спомен-плоче, симболично, плакат са фотографијама страдалих бораца залепили су на врата градске куће и положили цвеће. Тек што је свечана академија у Културном центру завршена, породице погинулих остале су затечене вешћу да су плакат и букети већ завршили у оближњем контејнеру.

Сестре писале премијеру
Испуњене тугом и болом, али и огорчене што „власти долазе и пролазе, обећавају, а споменика нема”, две сестре погинулих бораца Аница и Јелена недавно су се, у име породица страдалих, писмом обратиле премијеру Александру Вучићу. „Грех је, а и није људски препустити забораву 26 изгубљених живота. Они су били ту када су требали овој држави и дали оно највредније, свој живот. Требало би са пијететом да их помињемо и сећамо их се”, написале су у писму премијеру.

– Пошто споменика нема, решили смо да залепимо плакат са сликама страдалих како би сви суграђани који то желе, крај плаката одали почаст или положили цвеће. Намеравали смо да у вечерњим сатима дођемо по све то и одложимо у просторије Субнора. Мој брат је погинуо од првих бомби, баш 24. марта, у куршумлијском гарнизону. Ја сам ишла по његово беживотно тело, како сам га нашла не дао бог никоме... донела га, сахранила... не могу да верујем да сам доживела да његову слику вадим из контејнера. Како ли се само осећао онај ко је то учинио, где му је савест? – скрхана болом прича Аница Дрињак, једва обуздавајући сузе.

Готово без речи је Јелена Карановић, сестра првог војника из Кикинде који је страдао у рату у Хрватској 1991. године.

– Брука и срамота, не могу да опишем у каквом сам шоку била кад је госпођа ушла и рекла да је све завршило у контејнеру – у неверици одмахује руком Јелена.

Неколико дана после овог непримереног геста, и даље се не зна кривац нити одговори на питања како су и зашто плакат и цвеће убрзо завршили међу смећем. Овакво понашање осудила је и чланица Градског већа Станислава Хрњак.

– Саосећам са њиховим болом. Недопустиво је то што се догодило – каже Хрњакова, уверавајући да ће погинули борци напокон добити достојно спомен-обележје. Најављује да је састанак надлежне комисије, састављене од стручњака различитих профила, заказан за уторак. Даља процедура налаже разматрање предлога о изгледу и месту спомен-обележја, као и јавну расправу, након чега ће, најављује чланица Градског већа, страдали борци коначно добити споменик какав и заслужују.

 


Коментари7
fc052
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

senka
Zar vama vrata gradske kuće liće na oglasnu tablu pa kačite tamo šta god poželite pa makar to bile i slike boraca izginulih za vreme Miloševića . A što niste to uradili kao normalni ljudi svuda u svetu što rade kada nekoga žale.? Uramili sve slike u neki lep ram sa natpisom a ne crno bela slika na belom papiru i ne ide to na sama vrata već pored vrata naslonili lepo na zid i tamo ispred položili cveće.
dvadeset sedmi na slici
Поставили јесте право питање. Где је споменик погинулима? Иницијатива је поднета 1993. године. Милиони су издвајањи за спомен обележије али истога још увек нема без обзира на уверавања локални власти да ће бити изграђен нема више нико наиван да ће у то поверовати. Зар Ви стварно мислите да су борци и војни обавезници дужни и обавезни одазвати се позиву како на ослужење војнок рока тако и резерву, гинули за Милошевића?
Препоручујем 0
Сремац
Oво је нечувени скандал, који тражи адекватан одговор. Јасно именовати кривце и егземпларно их казнити. У супротном треба смтрати да се ради о "заједничкој злочиначинчкој удрузи" на највишем нивоу! Посебно је то важно јер су ти људи бранили земљу од неоусташке НДХ, Ф. Туђмана и формирања исламске џмахирије, А. Изетбеговића, истих оних који су то радили још седамдесетих год. прошлог веке!
dvadeset sedmi na slici
Обзиром на безбедоносне аспекте, Градска кућа је покривена видео надзором. Веома лако је установити ко је биновник тог немилог чина. Индикативно је материјал комеморације бачен је у контејнер у дворишту Градске куће. Према томе, одговорнос сноси налогодавац а не пуки извршиоц који је извршио наређење. Питање етике иде у други ешалон и није предмет ове расправе ...
Obivankanobi
Kakvi bre poginuli u ratovima 1990-1999 kada svi dobro znamo da Srbija u njima nije ucestvovala? Osim u onom 1999 kada je nepravedno bombardovana iako nije ucestvovala u ratovima prve polovine 90ih godina proslog veka..
dvadeset sedmi na slici
Нараво Србија није учестовала у ратовима на простору Ех Југославије. Учествовала јесте СРЈ до 24. марта 1992. године односно ЈНА до 25. маја 1992- године. Припадници ЈНА били су и људи из србије. На слици међу 26 кикинђана је и млади војник односмо регрут ЈНА заробљен у слкадишту код Иванић града заједно са групом колега војника и подофицира. Свој живот је завршио трагично након тешког и свирепог мучења. Предметом овог злочина бавио се и Трибунал Хашког суда за простор бивше СФРЈ. То је била прва жртва из Кикинде, град је био паралисан од туге, бола и неверице. Након 23 године на власт дође група људи његових школских другова и почини гест који није забалежен у историји Српског народа, оскрнави и увреди не само породице већ све честите и поштене људе. Има једна народна изрека, ничија није горела до зоре. Није било да рата није било нит' ће бити да рата неће бити. Никад се не зна кад рат дође чија ће мајка закукати. Србијо дистанцирај се од ових не људи који починише ово гнусно дело.
Препоручујем 4
Tomo Mladjenov
Ово је индентификациона слика Вучићеве Србије! Мани борце за слободу! НАТО је пријатељ.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља